This entry was posted in Upravljanje emocijama

Celovitost objekta

Celovitost objekta je jedna od bazičnih emotivnih kompetencija kojom ćemo se, teorijski i praktično, baviti na treningu “Upravljanje emocijama”.

Celovitost objekta/doživljaja -„lepak psihe“ je sposobnost da vidimo i pozitivne i negativne aspekte sebe i drugoga, da imamo integrisani doživljaj, da ne „odlepimo“ videći samo crno ili samo belo u nekome ili nečemu.
Objekt je ono što je predmet našeg doživljaja i emocija. To može biti druga osoba, posao, cilj, ili mi sami.
Celovitost objekta je, dakle, sposobnost doživljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog željenog cilja, posla, aktivnosti) kao celine. Sposobnost da budemo svesni i dobre i loše strane onoga što volimo i želimo, sposobnost da to prihvatimo. Nijedna osoba ne može zadovoljiti sve naše potrebe, i ne može ih zadovoljavati uvek. To ne može ni neki naš željeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i loše strane, i zadovoljava i frustrira.

To je, ujedno, i sposobnost da sebe doživimo i prihvatimo kao celovito biće, s vrlinama i manama.

Kad nismo u stanju da imamo celoviti doživljaj druge osobe, naše opažanje te osobe je nerealno, crno-belo. Ili je idealizujemo, ili je ocrnjujemo. U stanjima jače emotivne napetosti, dešava se da „pocepamo” doživljaj druge osobe i da vidimo samo jednu njenu stranu. U takvim stanjima mi smo „odlepili“. Ili smo odlepili od zaljubljenosti, i vidimo osobu u koju smo zaljubljeni kao idealnu, ili odlepimo u besu ili mržnji, videći u drugoj osobi „crnog đavola“, čisto zlo. Kad se opet „zalepimo“, postnemo svesni i druge strane osobe, i naše emocije prema njoj se uravnoteže.

Kod nekih ljudi je „lepak psihe” jači, pa ne odlepljuju lako, dok drugi mnogo lakše upadaju u takva stanja. Svima nam se to, ponekada, dešava. I roditelj koji voli svoje dete, u nekom momentu, pukne i „dođe mu da ga zgromi“. U tom trenutku, kao da sva ona pozitivna osećanja negde nestanu, kao da se otcepe. Kad se ponovo zalepimo, bude nam žao, osećamo krivicu i potrebu da „nadoknadimo štetu“, da popravimo stvari.

Kad odlepimo od zaljubljenosti, i ne vidimo ono što svi drugi oko nas vide i pokušavaju da nas suoče s tim, mi smo „ludi od ljubavi“. Međutim, kada ta slika pukne, pojavljuju se, u punom intenzitetu negativne emocije i razočarenje. Tada kao da nestane sve ono pozitivno zbog čega smo bili zaljubljeni. Sposobnost da imamo celovit doživljaj i da ga održavamo štiti nas od raznih vrsta „odlepljivanja“ (od mehanizma „cepanja“-„splitinga“).

Slično je i s doživljajem sebe. U nekim fazama možemo biti euforični i osećati se kao da smo savršeni, a u drugim momentima biti u teškom „bedaku“ i imati jako loše mišljenje o sebi. Nedostatak celovitog doživljaja sebe dovodi nas do  oscilacija u samopoštovanju i samopouzdanju.

Celovitost objekta je ono što osobu čini realističnom, sposobnom da vidi druge, sebe i svet onakvima kakvi jesu, ne iskrivljavajući svoju percepciju i doživljaj kako bi odgovarali onome što osoba zamišlja ili želi da bude. Osobe sa snažno izgrađenom celovitošću objekta su u stanju da ostanu u komadu, zalepljene, integrisane i pod veoma visokim pritiskom.

Celovitost doživljaja sebe i druge osobe tesno su povezani. Ako odbacujemo neke aspekte sebe, ako smo ih nesvesni, često ćemo ih projektovati u druge, i drugi će nas jako nervirati zbog tih osobina. Jung je taj otcepljeni, nesvesni deo ličnosti nazivao „senka“. Ako hoćete da upoznate svoju senku, prisetite se osobe koja vaš najviše nervira. Šta je to u njoj što vas tako nervira? Kako vam izgleda pomisao da to imate i vi u sebi?

Vežba: porazgovarajte sa svojom senkom. Zamislite osobu koja ima te osobine koje ne podnosite. Pokušajte da se stavite u njenu „kožu“, da se identifikujete s njom. Recite joj šta vas nervira kod nje. Potom budite ona i dajte argumente koji opravdavaju njene osobine i ponašanja. Pokušajte da ne sudite, da je razumete…Da li su vam njeni razlozi baš tako strani?

Problemi koji nastaju usled nedovoljno razvijene sposobnosti celovitosti objekta:

-velike oscilacije raspoloženja i osećanja, impulsivnost, loša kontrola emocija
– stanja između euforije i očaja, ljubavi (idealizacije) i mržnje (satanizacije)
-osećanja prema drugima su u funkciji toga da li je drugi ispunio očekivanja, zadovoljio potrebe
-javlja se “crno-belo” viđenje sveta,  “rascep emocija” i haotične smene emocija
-nedostatak empatije za druge – sposobnost samo “parcijalnog empatisanja”, empatisanja sa “istima kao ja”- samo ako se poklapaju međusobna emotivna stanja
-velike oscilacije u doživljaju sebe, sklonost ka omalovažavanju sebe ili drugih
-iritabilnost, impulsivan bes
-nesposobnost da se oprosti i/ili sklonost ka pseudoopraštanju.

 

Izvodi iz priručnika za “Upravljanje emocijama”

This entry was posted in Upravljanje emocijama. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook