U O.L.I. metodu volju zovemo „motorom psihe“. Volja može biti pokretač naših mentalnih, a samim tim i emotivnih i fizičkih usmerenja. Takođe, volja, koja kao sposobnost nije dovoljno razvijena, može zaustavljati proces našeg razvoja i osamostaljivanja.
Volja u psihoterapiji i koučingu
O volji se, u oblasti psihoanalize i psihoterapije, relativno malo pisalo. U poslednje vreme razvijeni su brojni life coaching metodi koji se sprovode u velikim poslovnim kompanijama i većinom su bazirani na jačanju volje i inicijative. Međutim, veliki broj takvih coaching programa se, u suštini, bazira na na pozitivnoj psihologiji i ne razmatra dinamičko nesvesno koje je svojstveno psihodinamskim pravcima. O. L. I. metod je integrativan i psihodinamski i objedinjuje dubinsko razumevanje problema volje s površnijim tehnikama samopomoći ili samoinstrukcija koje možemo pronaći kako u coaching programima, tako i u brojnoj self-help literaturi.
U svakodnevnom rečniku volja se često brka s upornošću ili tvrdoglavošću, stoga bi mnogi možda pomislili da osobe koje često reaguju besom imaju prodorniju i razvijeniju volju od mirnijih pojedinaca. U današnjici se ljudi dive biznismenima i menadžerima koji su aktivni, jake volje, uporni i usmereni ostvarenju svojih ciljeva. Takve osobe zaista često i postižu slavu i bogatstvo, međutim, to još ne znači da je njihova volja zdrava i potpuna, da je skladno razvijena. Takve osobe često ne poseduju jaku volju, već su zaposednute svojim nagonima, pohlepom, težnjom ka popularnosti, željom da im se drugi dive.
U tim slučajevima je ispuštena sama suština zdrave volje koja se odnosi na ostvarenje ličnih autenitičnih potencijala i želja, na individuaciju, na osamostaljivanje. Ukoliko su naši uspesi u funkciji nekoga ili nečega, ma koliko mi bili uspešni, ne možemo se pohvaliti zrelošću volje. Tada mi ne radimo za sebe, već nas naši nedostaci teraju da se dokazujemo, kontrolišemo, manipulišemo… Kada kažemo da je volja motor psihe, smatramo da je ona pokretač naših autentičnih želja koje vode razvoju. Na putu sazrevanja i ostvarenja sopstvene individualnosti, neminovno se odvajamo (barem delom) od ideala, želja i saveta naših bližnjih i okoline, socijalnih pritisaka. Jasno je da su takva odvajanja bolna i da prepreke poput strahova, sumnje, nedovoljno razvijenog samopoštovanja, mogu stati na put otkriću sopstvenih želja i onemogućiti motoru psihe da te želje realizuje. Međutim, ukoliko nas takve prepreke spreče, neminovno za to plaćamo visoku cenu koja se očituje u emotivnoj neispunjenosti, mentalnim problemima i zastoju u razvoju.
Zrela volja
Zrela volja se može javiti samo kao posledica spremnosti i sposobnosti da se individuiramo, odvojimo, da ne parazitiramo već da živimo na svoj račun. Oto Rank piše da potvrda volje izvire iz osećaja prihvatanja sopstvene posebnosti i različitosti i iz prihvatanja različitosti od drugih značajnih osoba. To je afirmacija bazirana na prihvatanju ljudskih razlika.
Volja je snaga Ega koja koristi energiju želje. Zrela volja koristi snagu želje, ali njeno zadovoljenje usmerava na načine koji su funkcionalni i razvoju usmereni. Ona nadilazi puko zadovoljenje sopstvenih ciljeva i podrazumeva empatičnost, sa osnovnom idejom da osoba vodi računa o dobrobiti drugih, a ne samo sopstvenoj. To ne znači da čovek zrele volje odustaje od svojih želja i principa zadovoljstva, već da želje i princip zadovoljstva modifikuje u skladu s principom realnosti. Čovek zrele volje zna da se ne može svaka želja zadovoljiti odmah (jer je, između ostalog, ovladao sposobnošću za toleranciju na frustraciju), no, on takođe zna da se izvesna odricanja, koja su u skaldu s realnošću, naposletku mogu isplatiti i doneti veće ispunjenje i sklad ličnosti.
Volja i trening snage volje kod kompetitivnih manipulacija voljom
Postoje brojne manipulacije koje čine našu volju slabom, nedovoljno razvijenom. Sve češće u poslovnom svetu srećemo kompetitivne manipulatore voljom. Kompetitivni manipulatori nisu usmereni na određeno sredstvo manipulacije, već koriste ono što im je nadohvat ruke i to s jedinim ciljem, da pobede! Budući da gubitak doživljavaju kao narcističku povredu (imaju tendenciju da omaloveže sebe u celosti, osećaju depresivnost ili nemoćan bes) za njih je skovan trening pod nazivom “Trening misaone/kognitivne osvešćenosti” (Novaco, 1978). Ovaj trening služi za umanjenje narcističkih povreda koje nastaju kao reakcija na gubitak, kao i jačanje racionalnog mišljenja koje dolazi na mesto prethodnih misaonih iskrivljenja. Prepoznavanje i osvešćenost misaonih iskrivljenja značajno umanjuju nerazumna i zlovoljna ponašanja.
S obzirom na to da ovaj tip manipulatora svoju zlovolju manifestuje kao reakciju na gubljenje (narcističku povredu), za početak se fokusiramo na socijalne interakcije koje su okidač konflikta (pobediti po svaku cenu). Cilj je da klijent razume vezu između sutuacija koje su okidač za frustrirana očekivanja klijenta. U ovom slučaju okidač je mogućnost da klijent neće pobediti. U ovom procesu precizno definišemo kritične aspekte u ponašanju drugih koji okidaju stanje frustriranosti kod klijenta (dakle, koja vrsta gubitka je najteža, kao i koje ponašanje „protivnika“ je najmučnije klijentu). Nadalje, precizno definišemo koja klijentova očekivanja su frustrirana u tom procesu kompeticije. U treningu je najvažnije da jasno razdvojimo realistična od nerealističnih očekivanja. Kompetitivni manipulatori imaju nerealistična očekivanja. Niko ne može uvek, u svakoj situaciji biti pobednik i, što je još važnije, za zdrav odnos s drugima i za zdrav proces individuacije, kompetitivnost ponekada može biti velika prepreka. Ona, na primer, onemogućava stvaranje i održavanje bliskih veza s drugima. U intimnim odnosima ne bi valjalo da postoje pobednici i gubitnici, već saradnja i kompromisi. Stoga je „trening misaone osvešćenosti“ veoma važan trening za postizanje zdravih interpersonalnih odnosa i slobode volje u takvm odnosima. Tendencija da pobeđujemo po svaku cenu neminovno isključuje slobodu izbora. Takvi ljudi su zarobljeni, neosvešćeni. Ma koliko postizali ciljeve, a često postižu odlične rezultate na poslu, ti ciljevi ne mogu biti autentični ako su vođeni parolom „cilj opravdava sredstvo“ i „pobeda je jedino bitna“. Budući da nerealistična očekivanja (da se mora pobediti) neretko dovode do narcističke povrede, trener će ih, u saradnji s klijentom, menjati u racionalno razmišljanje o neizbežnim uspesima i neuspesima u životu. Pomagaće klijentu da prihvati neizbežnost povremenih gubitaka i da ne katastrofizira povodom njih.
Proces vežbe za kognitivnu osvešćenost uključuje misli, samogovor i slike koje kompetitivni manipulator pobuđuje pred eskalaciju konflikta. Uz trenera, on uči kako da obraća pažnju na te slike, samogovor i iskrivljene misli i kako da ih osvesti. One su prethodno ili bile predsvesne ili nedovoljno jasne. Kada ih osoba osvesti, one postaju njeno individualno vlasništvo. Svesna svojih iracionalnih očekivanja i negativnih posledica do kojih ona mogu dovesti, voljno će moći da upravlja njima i da život posmatra kao proces u kojem nekada gubimo, nekada dobijamo, a nekada kompetitivnosti nije mesto u našim odnosima. Povećana svesnost dovodi do toga da osoba ne rasipa dragocenu energiju na zdrta očekivanja o večitoj pobedi, već da obraća pažnju na svoje autentične želje. Kada postane svesna tih autentičnih želja i oslobodi se krutih i neprikladnih zahteva za večitom pobedom, njena volja je u dobroj meri oslobođena od samoporažavajućih ponašanja, a energija dostupna za rad na pretvaranju želje u voljnu aktivnst i snažnu volju u skladu s realnošću.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Volja i kompetitivni manipulatori voljom
Volja kao motor psihe
U O.L.I. metodu volju zovemo „motorom psihe“. Volja može biti pokretač naših mentalnih, a samim tim i emotivnih i fizičkih usmerenja. Takođe, volja, koja kao sposobnost nije dovoljno razvijena, može zaustavljati proces našeg razvoja i osamostaljivanja.
Volja u psihoterapiji i koučingu
O volji se, u oblasti psihoanalize i psihoterapije, relativno malo pisalo. U poslednje vreme razvijeni su brojni life coaching metodi koji se sprovode u velikim poslovnim kompanijama i većinom su bazirani na jačanju volje i inicijative. Međutim, veliki broj takvih coaching programa se, u suštini, bazira na na pozitivnoj psihologiji i ne razmatra dinamičko nesvesno koje je svojstveno psihodinamskim pravcima. O. L. I. metod je integrativan i psihodinamski i objedinjuje dubinsko razumevanje problema volje s površnijim tehnikama samopomoći ili samoinstrukcija koje možemo pronaći kako u coaching programima, tako i u brojnoj self-help literaturi.
U svakodnevnom rečniku volja se često brka s upornošću ili tvrdoglavošću, stoga bi mnogi možda pomislili da osobe koje često reaguju besom imaju prodorniju i razvijeniju volju od mirnijih pojedinaca. U današnjici se ljudi dive biznismenima i menadžerima koji su aktivni, jake volje, uporni i usmereni ostvarenju svojih ciljeva. Takve osobe zaista često i postižu slavu i bogatstvo, međutim, to još ne znači da je njihova volja zdrava i potpuna, da je skladno razvijena. Takve osobe često ne poseduju jaku volju, već su zaposednute svojim nagonima, pohlepom, težnjom ka popularnosti, željom da im se drugi dive.
U tim slučajevima je ispuštena sama suština zdrave volje koja se odnosi na ostvarenje ličnih autenitičnih potencijala i želja, na individuaciju, na osamostaljivanje. Ukoliko su naši uspesi u funkciji nekoga ili nečega, ma koliko mi bili uspešni, ne možemo se pohvaliti zrelošću volje. Tada mi ne radimo za sebe, već nas naši nedostaci teraju da se dokazujemo, kontrolišemo, manipulišemo… Kada kažemo da je volja motor psihe, smatramo da je ona pokretač naših autentičnih želja koje vode razvoju. Na putu sazrevanja i ostvarenja sopstvene individualnosti, neminovno se odvajamo (barem delom) od ideala, želja i saveta naših bližnjih i okoline, socijalnih pritisaka. Jasno je da su takva odvajanja bolna i da prepreke poput strahova, sumnje, nedovoljno razvijenog samopoštovanja, mogu stati na put otkriću sopstvenih želja i onemogućiti motoru psihe da te želje realizuje. Međutim, ukoliko nas takve prepreke spreče, neminovno za to plaćamo visoku cenu koja se očituje u emotivnoj neispunjenosti, mentalnim problemima i zastoju u razvoju.
Zrela volja
Zrela volja se može javiti samo kao posledica spremnosti i sposobnosti da se individuiramo, odvojimo, da ne parazitiramo već da živimo na svoj račun. Oto Rank piše da potvrda volje izvire iz osećaja prihvatanja sopstvene posebnosti i različitosti i iz prihvatanja različitosti od drugih značajnih osoba. To je afirmacija bazirana na prihvatanju ljudskih razlika.
Volja je snaga Ega koja koristi energiju želje. Zrela volja koristi snagu želje, ali njeno zadovoljenje usmerava na načine koji su funkcionalni i razvoju usmereni. Ona nadilazi puko zadovoljenje sopstvenih ciljeva i podrazumeva empatičnost, sa osnovnom idejom da osoba vodi računa o dobrobiti drugih, a ne samo sopstvenoj. To ne znači da čovek zrele volje odustaje od svojih želja i principa zadovoljstva, već da želje i princip zadovoljstva modifikuje u skladu s principom realnosti. Čovek zrele volje zna da se ne može svaka želja zadovoljiti odmah (jer je, između ostalog, ovladao sposobnošću za toleranciju na frustraciju), no, on takođe zna da se izvesna odricanja, koja su u skaldu s realnošću, naposletku mogu isplatiti i doneti veće ispunjenje i sklad ličnosti.
Volja i trening snage volje kod kompetitivnih manipulacija voljom
Postoje brojne manipulacije koje čine našu volju slabom, nedovoljno razvijenom. Sve češće u poslovnom svetu srećemo kompetitivne manipulatore voljom. Kompetitivni manipulatori nisu usmereni na određeno sredstvo manipulacije, već koriste ono što im je nadohvat ruke i to s jedinim ciljem, da pobede! Budući da gubitak doživljavaju kao narcističku povredu (imaju tendenciju da omaloveže sebe u celosti, osećaju depresivnost ili nemoćan bes) za njih je skovan trening pod nazivom “Trening misaone/kognitivne osvešćenosti” (Novaco, 1978). Ovaj trening služi za umanjenje narcističkih povreda koje nastaju kao reakcija na gubitak, kao i jačanje racionalnog mišljenja koje dolazi na mesto prethodnih misaonih iskrivljenja. Prepoznavanje i osvešćenost misaonih iskrivljenja značajno umanjuju nerazumna i zlovoljna ponašanja.
S obzirom na to da ovaj tip manipulatora svoju zlovolju manifestuje kao reakciju na gubljenje (narcističku povredu), za početak se fokusiramo na socijalne interakcije koje su okidač konflikta (pobediti po svaku cenu). Cilj je da klijent razume vezu između sutuacija koje su okidač za frustrirana očekivanja klijenta. U ovom slučaju okidač je mogućnost da klijent neće pobediti. U ovom procesu precizno definišemo kritične aspekte u ponašanju drugih koji okidaju stanje frustriranosti kod klijenta (dakle, koja vrsta gubitka je najteža, kao i koje ponašanje „protivnika“ je najmučnije klijentu). Nadalje, precizno definišemo koja klijentova očekivanja su frustrirana u tom procesu kompeticije. U treningu je najvažnije da jasno razdvojimo realistična od nerealističnih očekivanja. Kompetitivni manipulatori imaju nerealistična očekivanja. Niko ne može uvek, u svakoj situaciji biti pobednik i, što je još važnije, za zdrav odnos s drugima i za zdrav proces individuacije, kompetitivnost ponekada može biti velika prepreka. Ona, na primer, onemogućava stvaranje i održavanje bliskih veza s drugima. U intimnim odnosima ne bi valjalo da postoje pobednici i gubitnici, već saradnja i kompromisi. Stoga je „trening misaone osvešćenosti“ veoma važan trening za postizanje zdravih interpersonalnih odnosa i slobode volje u takvm odnosima. Tendencija da pobeđujemo po svaku cenu neminovno isključuje slobodu izbora. Takvi ljudi su zarobljeni, neosvešćeni. Ma koliko postizali ciljeve, a često postižu odlične rezultate na poslu, ti ciljevi ne mogu biti autentični ako su vođeni parolom „cilj opravdava sredstvo“ i „pobeda je jedino bitna“. Budući da nerealistična očekivanja (da se mora pobediti) neretko dovode do narcističke povrede, trener će ih, u saradnji s klijentom, menjati u racionalno razmišljanje o neizbežnim uspesima i neuspesima u životu. Pomagaće klijentu da prihvati neizbežnost povremenih gubitaka i da ne katastrofizira povodom njih.
Proces vežbe za kognitivnu osvešćenost uključuje misli, samogovor i slike koje kompetitivni manipulator pobuđuje pred eskalaciju konflikta. Uz trenera, on uči kako da obraća pažnju na te slike, samogovor i iskrivljene misli i kako da ih osvesti. One su prethodno ili bile predsvesne ili nedovoljno jasne. Kada ih osoba osvesti, one postaju njeno individualno vlasništvo. Svesna svojih iracionalnih očekivanja i negativnih posledica do kojih ona mogu dovesti, voljno će moći da upravlja njima i da život posmatra kao proces u kojem nekada gubimo, nekada dobijamo, a nekada kompetitivnosti nije mesto u našim odnosima. Povećana svesnost dovodi do toga da osoba ne rasipa dragocenu energiju na zdrta očekivanja o večitoj pobedi, već da obraća pažnju na svoje autentične želje. Kada postane svesna tih autentičnih želja i oslobodi se krutih i neprikladnih zahteva za večitom pobedom, njena volja je u dobroj meri oslobođena od samoporažavajućih ponašanja, a energija dostupna za rad na pretvaranju želje u voljnu aktivnst i snažnu volju u skladu s realnošću.
Piše: Renata Senić
Povezane teme: