Pozitivna psihologija je zasnovona na naučnoj metodologiji i podržana brojnim istraživanjima, čiji su rezultati lako primenljivi na trening životnih veština. Pozitivna psihologija je drastično različita od tradicionalne u jednom važnom smislu. Ovaj pristup nema za cilj lečenje problema, već prevenciju istih, sa težnjom na maksimalnom uvećanju životnih kapaciteta ljudi i podsticanju i maksimizovanju pozitivnog pogleda na svet.
Ljudska sreća je dugo vremena shvatana kao nešto što se teško ili uopšte ne može postići. Ljudi su čak verovali da je nekima suđeno da budu srećni ili nesrećni i da oni sami ne mogu ništa da učine povodom toga. Mišljenje da je sreću veoma teško ili nemoguće dostići je ljude ostavljalo pasivnim i sa osećanjem nemoći da promene svoj život.
S druge strane, pozitivna psihologija čini stvari mnogo jasnijim, jer nam omogućava da merimo sopstvene rezultate i sami pratimo stepene u kojima smo ostvarili određeni napredak.
Kada primenimo raznobrojne teorije pozitivne psihologije na trening životnih veština, možemo da sumiramo ciljeve u jednoj rečenici koja glasi: Bavimo se razvojem jakih aspekata naše ličnosti, a ne popravljanjem slabijih i nerazvijenih. . Ili na engleskom «To build what is strong”, not “to fix what is wrong”.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Trening životnih veština i pozitivna psihologija
Pozitivna psihologija je zasnovona na naučnoj metodologiji i podržana brojnim istraživanjima, čiji su rezultati lako primenljivi na trening životnih veština. Pozitivna psihologija je drastično različita od tradicionalne u jednom važnom smislu. Ovaj pristup nema za cilj lečenje problema, već prevenciju istih, sa težnjom na maksimalnom uvećanju životnih kapaciteta ljudi i podsticanju i maksimizovanju pozitivnog pogleda na svet.
Ljudska sreća je dugo vremena shvatana kao nešto što se teško ili uopšte ne može postići. Ljudi su čak verovali da je nekima suđeno da budu srećni ili nesrećni i da oni sami ne mogu ništa da učine povodom toga. Mišljenje da je sreću veoma teško ili nemoguće dostići je ljude ostavljalo pasivnim i sa osećanjem nemoći da promene svoj život.
S druge strane, pozitivna psihologija čini stvari mnogo jasnijim, jer nam omogućava da merimo sopstvene rezultate i sami pratimo stepene u kojima smo ostvarili određeni napredak.
Kada primenimo raznobrojne teorije pozitivne psihologije na trening životnih veština, možemo da sumiramo ciljeve u jednoj rečenici koja glasi: Bavimo se razvojem jakih aspekata naše ličnosti, a ne popravljanjem slabijih i nerazvijenih. . Ili na engleskom «To build what is strong”, not “to fix what is wrong”.
Povezane teme: