This entry was posted in Porodične teme

Majka i dete

Autor: Renata Senić

U današnje vreme se zna koliko je odnos majke i deteta, posebno u prvim godinama dečijeg života od presudnog značaja za kasniji razvitak. Psiholozi i psihoanalitičari se ceo vek bave ovom temom i došli su do važnih zaključaka. Činjenica je da je roditeljstvo težak i ozbiljan posao. Takođe je poznato da roditelji preuzimaju greške na sebe kada nešto u razvoju njihove dece pođe naopako. Roditelji često dobijaju decu nespremni i neupućeni u finese roditeljstva. Oni iz najboljih namera ponekad prave krucijalne greške koje se odražavaju na ceo život njihove dece.

Danas je poznato da fizičko rodjenje nije potpuno rodjenje jer mu nedostaje faktor pune svesti deteta i razvoj moždanih struktura. Dete je po rođenju malo, bespomoćno i potpuno zavisno od majke. Dete nije zasebna jednika, ono čini celinu s majkom, bez koje ne bi moglo da preživi. Ovde je pojam majka shvaćen relativno, to ne mora da bude biološka majka, ponekad to čak nije ni osoba ženskog pola, međutim uvek se nalazi neka osoba koja detetu vrši funkciju majke, koja je presudna za njegov život i razvoj. U prvim mesecima i godinama života materinstvo je od presudnog značaja za dalji bebin život. Kako ne postoji savršeno materinstvo, potrebno je da ono bude najbolje moguće. U ove svrhe je skovana fraza «dovoljno dobro materinstvo» koja označava da je majka na najbolji način bila tu za svoje dete i na najbolji način zadovoljnila njegove potrebe. Da bi majka bila «dovoljno dobra majka» ona najpre mora da upozna svoje dete i da bude sigurna u sebe, integrisana kao ličnost i sposobna da voli.

Ovo može da izgleda kao stvar koja je jasna sama po sebi, međutim pojmovi sigurnosti u sebe, ljubavi, zrelosti i slično su često olako i pogrešno shaćeni. Mi smo u stanju da mislimo da je osoba zrela samim tim što ima dovoljan broj godina, da je sigurna u sebe zato što deluje sigurno, da voli zato što poklanja pažnju. Međutim, sve ovo može da bude varka. Naime, nije osoba zrela samim tim što je napunila određen broj godina. Ona i u dubokoj starosti može biti krajnje nezrela i shvatati svet na način jednog deteta. Iako iskustvo u najvećem broju slučajeva može prividno da maskira nezrelost, ona izbija na površinu u bližim interakcijama sa datom osobom. Slično je sa pojmom sigurnosti u sebe. Za koju osobu kažemo da je sigurna u sebe? Često to bude neko ko želi da oda utisak sigurnosti. To mogu biti uplašene osobe koje se sigurnim stavom štite od spoljašnjeg sveta, ili agresivni pojedinci koji usled svog napadnog stava deluju stabilno i sigurno. Međutim, sigurnost je nešto sasvim drugo. Sigurna je ona osoba koja veruje u sebe, poznaje svoje mogućnosti, ume da razlikuje zbilju od mašte, kako svoju tako i drugih osoba. Sigurna majka je fundament dečije buduće sigurnosti, jer će svojim razumevanjem biti dobar model detetu. Pojam ljubavi je možda najpogrešnije razumevan pojam. Često smo ubeđeni u nečiju sposobnost da voli, iako toj osobi nedostaju osnovni kapaciteti za ljubav. Neki ljubav shataju kao jedinstvo sa drugom osobom, kao simbiozu. To nije niti može biti ljubav, jer ako gubimo sebe u odnosu sa drugim , ako ne poznajemo sopstvene granice, ne možemo osećati i pružati pravu ljubav. Ako majka oseća simbiotsku vezu sa svojim detetom, ako je u stanju da sve radi umesto svog deteta, ako je konstantno uz njega, velike su šanse da to dete nikad ni ne prevaziđe simbiozu (stopljenost, nerazlučenost granica) s majkom i da u budućnosti teži ka ostvarivanju simbiotskih ljubavnih veza. Takve težnje najčešće završavaju neuspehom, porazom i patnjom. Drugi ljubav mogu posmatrati kao spremnost na žrtvovanje, trpljenje druge osobe, kao dominaciju nad drugom osobom, kroz materijalnu dobit i slično. Sve ove stvari nisu i ne mogu biti ljubav. Za ljubav koja je sama po sebi lekovita je potrebna celovita osoba, sigurna u sebe, s jasnim željama i ciljevima i visokim stepenom svesti. Majka koja voli svoje dete na pravi način je majka koja pruža dovoljno dobro materinstvo. Ona svoje dete hrani kada je gladno, mazi da ga umiri, presvlači i neguje, priča priče i uspavljuje. Međutim ta majka nije 24h dnevno pored bebine kolevke, nije potpuno u bebinoj službi. Iako se trudi da tu bude koliko god može, ona ipak ima i svoj život.

Detetu je potrebna ljubav, nega i briga, ali mu je potrebna u frustracija. Frustracija ne bi trebalno da bude ni mala ni velika, već optimalna. Mala frustracija ne dozvoljava detetu da stiče samostalnost, već ono ostaje zavisno i oslonjeno na majku, velika frustracija može načiniti bezbroj šteta duševnom razvoju deteta. Ono može ostati plašljivo, nesigurno, agresivno i slično. Optimalna frustracija pomaže detetu da se razvija na najboji mogući način, da stiče pojam ljubavi, ali i da teži samostalnosti. Optimalna frustracija pomaže integrisanju u celovitu ličnost. Optimalna frustracija se odnosi na to da je majka tu za dete, međutim da je majka osoba koja je postojala i pre detetovog rođenja, te da treba tako i da se ponaša. Majka koja zapostavi ceo svoj život zbog deteta, ne pruža detetu nikakvu podsticajnu frustraciju. Majka koja zapostavi dete da bi živela život koji je živela pre detetovog rođenja, pruža detetu prejaku frustraciju. Majka treba da bude saosećajna i u kontaktu sa detetom. Sredina je i u ovom slučaju zlatna.

This entry was posted in Porodične teme. Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.

Post a Comment

Your email is never published nor shared.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook