Reakcije na stres, anksioznost i paniku su arhaične, odnosno, nekada su imale konkretan simisao. Sve reakcije koje su se našim precima javljale kao reakcije na strah, a u današnje vreme se javljaju kao reakcije na anksioznost i paniku, predstavljaju primitivan odgovor organizma koji je u psihologiji poznat kao «flight or fight», odnosno «bori se ili beži» situacija. Zovemo ga primitivnim jer je nasleđen od životinjskih vrsta, a predstavlja urođeni genetski mehanizam koji nam pomaže da se zaštitimo u životu. Kada se nađemo u flight or fight modu, hemijski procesi koji se odvijaju u našim mozgovima se menjaju. Deo mozga zadužen za kontrolu našeg racionalnog mišljenja biva zaobiđen i ulazimo direktno u mod koji je zadužen za borbu ili beg.
Kada je bori se-beži odgovor aktiviran, nervne ćelije bivaju aktivirane i hemijske supstance kao što su adrenalin, noradrenalin i kortizol (hormon odgovoran za stres) bivaju oslobođene u krv. Ovi šabloni funkcionisanja nervnih ćelija i osolobađanja hemijskih supstanci izazivaju dramatične promene u našim organizmima. Počinjemo ubzano da dišemo. Krv se povlači iz digestivnog trakta i usmerava ka mišićima i udovima, što zahteva angaživanje dodatne energije kako bismo bili u stanju da se borimo ili bežimo. Naše zenice se šire, naša svesnost izoštrava. Impulsi postaju brži. Opažanje bola se smanjuje. Imuni sistem nas oprema povećanom aktivacijom, i mi postajemo spremni – fizički i psihološki – za borbu ili beg. Skeniramo okolinu u potrazi za neprijateljem.
Kada je bori se-beži sistem aktiviran, sve u našem okruženju težimo da opažamo kao pretnju za opstanak. U suštini ovog mehanizma je da zaobilazi našu racionalnost. U stanju pripravnosti vidimo sve i svašta kao potencijalnu opasnost. Možemo preterano odreagovati čak i na najnebitniji mogući komentar. Naš strah je preteran. Naše misli iskrivljene. Naš fokus sužen samo na one pojave koje nam mogu nauditi. Strah postaje sočivo kroz koje gledamo svet.
Ovaj mehanizam je dizajniran tako da izaziva mnogobrojne mišićne reakcije i kontrakcije i veliki fizički napor. Fizička aktivnost efektivno metaboliše (razrađuje) hormone stresa koji su otpušteni kao rezultat aktivacije fight or flight odgovora. Kada «opasnost» prođe, odnosno kada pretnja bude eliminisana, naše telo i um se vraćaju u mirno stanje.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Anksioznost i psihofiziologija anksioznosti
Reakcije na stres, anksioznost i paniku su arhaične, odnosno, nekada su imale konkretan simisao. Sve reakcije koje su se
našim precima javljale kao reakcije na strah, a u današnje vreme se javljaju kao reakcije na anksioznost i paniku, predstavljaju primitivan odgovor organizma koji je u psihologiji poznat kao «flight or fight», odnosno «bori se ili beži» situacija. Zovemo ga primitivnim jer je nasleđen od životinjskih vrsta, a predstavlja urođeni genetski mehanizam koji nam pomaže da se zaštitimo u životu. Kada se nađemo u flight or fight modu, hemijski procesi koji se odvijaju u našim mozgovima se menjaju. Deo mozga zadužen za kontrolu našeg racionalnog mišljenja biva zaobiđen i ulazimo direktno u mod koji je zadužen za borbu ili beg.
Kada je bori se-beži odgovor aktiviran, nervne ćelije bivaju aktivirane i hemijske supstance kao što su adrenalin, noradrenalin i kortizol (hormon odgovoran za stres) bivaju oslobođene u krv. Ovi šabloni funkcionisanja nervnih ćelija i osolobađanja hemijskih supstanci izazivaju dramatične promene u našim organizmima. Počinjemo ubzano da dišemo. Krv se povlači iz digestivnog trakta i usmerava ka mišićima i udovima, što zahteva angaživanje dodatne energije kako bismo bili u stanju da se borimo ili bežimo. Naše zenice se šire, naša svesnost izoštrava. Impulsi postaju brži. Opažanje bola se smanjuje. Imuni sistem nas oprema povećanom aktivacijom, i mi postajemo spremni – fizički i psihološki – za borbu ili beg. Skeniramo okolinu u potrazi za neprijateljem.
Kada je bori se-beži sistem aktiviran, sve u našem okruženju težimo da opažamo kao pretnju za opstanak. U suštini ovog mehanizma je da zaobilazi našu racionalnost. U stanju pripravnosti vidimo sve i svašta kao potencijalnu opasnost. Možemo preterano odreagovati čak i na najnebitniji mogući komentar. Naš strah je preteran. Naše misli iskrivljene. Naš fokus sužen samo na one pojave koje nam mogu nauditi. Strah postaje sočivo kroz koje gledamo svet.
Ovaj mehanizam je dizajniran tako da izaziva mnogobrojne mišićne reakcije i kontrakcije i veliki fizički napor. Fizička aktivnost efektivno metaboliše (razrađuje) hormone stresa koji su otpušteni kao rezultat aktivacije fight or flight odgovora. Kada «opasnost» prođe, odnosno kada pretnja bude eliminisana, naše telo i um se vraćaju u mirno stanje.
Autor: Renata Senić
Povezane teme: