This entry was posted in Grupna psihoterapija

Grupna dinamika

Grupna dinamika je slikovito opisana u knjizi “Iskustva u radu s grupama i drugi radovi” (Bion, 1961), te mi je ta knjiga Grupna dinamikapolaznica za ovaj tekst, koji ću udopuniti i drugim shvatanjima pojma “Grupna dinamika”.

Grupna dinamika je, izgleda, pojam koji je većini klijenata na individualnoj terapiji, prilično stran. Mnogi se pitaju kakva je korist od grupe kada pažnja terapeuta, očito, neće biti usmerena isključivo na njih same. Drugi kažu da su stidljivi i da sa strancima ne bi mogli da se opuste i dele svoja iskustva. Pojedinci iskustvene i terapijske grupe dovode u vezu sa iskustvima koja su imali u psihijatrijskim ustanovama, i smatraju da su grupni susreti ekskluzivno namenjeni za ljude sa psihijatrijskim poremećajima. Ima i raznih drugačijih mišljenja o grupnom procesu koja su, dobrim delom, zasnovana na predrasudama. Iz tg razloga smatram važnim pjašanjavanje pojma “grupna dinamika” vezanog za iskusvtvene, grupe susreta i grupne terapije.

Grupna dinamika je, ako malo dublje pogledamo, prisutna u svakoj grupi, od one najmanje – dijade – grupe od dva člana, preko porodice, grupe vršnjaka, školskih odeljenja, pa i terapijskih, odnosno iskustvenih grupa.
Melani Klajn kaže da je ” na samom početku života čovek u dodiru s dojkom, a zbog brzog razvoja prvobitne svesti, i s porodičnom grupom” (Prema Bion, 1961).

Klajnova (Klein 1931, 1946) govori o tome da odrastao čovek mora uspostaviti vezu sa životom grupe u kojoj živi. Međutim, pripadnost grupi sa sobom nosi i ideju o gubljenju vlastite individualnosti. Smatram da u toj ideji (bila ona svesna ili ne) leži uzrok straha mnogih ljudi koji su neodlučni po pitanju rada u grupi ili, pak, odlučni da se takvom radu neće priključiti.

Frojd je, s druge strane, imao obilje ideja o radu s grupama. Jedno od najpoznatijih njegovih zapažanja vezanog za rad u grupi jeste ono koje kaže da se “individualna i grupna psihologija ne mogu potpuno razlučiti jer je psihlogija pojedinca sama po sebi funkcija odnosa jedne osobe s drugom” (Freud, 1930).
Dakle, pojedinac je uvek bio (i uvek jeste) član neke grupe, čak i kada naizgled ne pripada nikakvoj grupi ili od nje želi da se distancira.
U novije vreme razvoja Relacione psihoanalize, sve više jača ideja da je intersubjektivnost centralna tačka naših života. Mi smo bez drugog ništa i da bismo postali subjektima (ljudskim bićima) mi moramo prihvatiti drugost u sebi. Ono što se dešava u prostoru između dve (ili više) osoba, ne samo da utiče na njih, već i stvara njihovu zajedničku realnost. Mi postajemo to što jesmo kroz razne odnose u kojima se, tokom života, nalazimo. Od najranijih dana, pa nadalje, grupna dinamika postoji u svakom od tih odnosa. Iako možemo da je ne primećujemo, nije realno da njeno postojanje poričemo. Grupna dinamika je sveprisutna u našim životima.
Frojd nadalje kaže da je “pojedinac grupno biće zaraćeno kako s grupom, tako i s onim aspektima vlastite ličnosti koji tvore njegovu “grupnost”…

Postoje različite interpretacije i reinterpretacije ovih shvatanja, no jedno od shvatanja je posebno bitno za grupni rad i onoga što grupna dinamika u njemu predstavlja. U iskustvenoj ili terapijskoj grupi, članovi predstavljaju sistem, jedan organizam. Pojedinac ima plodno tle za razvoj svakojakih projekcija, dopadanja, nedopadanja i stavova prema ostalim članovima. Oni članovi koji su u “međusobnom ratu” iz tog “rata” mogu zajednički da izađu kao “pobednici”. Grupna dinamika govori o tome da iako su, naizgled, odnosi među članovima suprotstavljeni, ukliko su članovu grupe voljni da o njima pričaju, da ih razumeju, inicijalna suprotstavljenost je put ka budućem skladu.
Već je poznata ideja da kod drugih mrzimo, ili nas iritira/ gadi nam se baš ono što kod sebe ne smemo (ne možemo, ne želimo) da prihvatimo. Neprihvatanje dela sebe, logično, čini nas nekompletnim. Dakle – pojedinac kao grupno biće koje je zaraćeno s grupom, jeste zaraćen i s onim aspektima vlastite ličnosti koji tvore njegovu “grupnost”. Grupna dinamika nam pomaže da otkrijemo delove s kojima smo u ratu, da uvidimo kako delove sebe koje odbacijemo uviđamo kod drugih, te kako to što kod sebe ne prihvatamo, osuđujemo kod onih koji to manifestuju. Mi smo bića odnosa, a grupa kao organizam nudi mogućnost da prepoznamo sve te delove naše ličnosti koje ne priznajemo (ili s druge strane, posebno cenimo), koji su u disbalansu. Članovi grupe se mogu posmatrati kao podličnosti svakog člana koji je deo grupe. Te podličnosti su nekada u ratu, a nekada u ljubavi. Grupna dinamika nam omogućava da ispitamo razloge iz kojih su neke podličnosti zaraćene, a neke idealizovane, dok smo prema nekima indifrentni. Grupna dinamika nam, dakle, omogućava da ispitamo aspekte sopstvene ličnosti kroz odnose sa ostalim članovima grupe. Samim tim, grupna dinamika nam omogućava da se razvijamo, kako interpresonalno, tako i u okviru svoje unutrašnjosti – da bolje razumemo slabe tačke, proradimo ih, prihvatimo da postoje, a potom ih, s terapeutom i ostalim članovima grupe, prevazilazimo/izbalansiramo sa ostatkom naše ličnosti.
Grupna dinamika se prevashodno tiče odnosa u grupi, odnosa koji se dešavaju u “sada i ovde”, a vuku korene iz lične prošlosti svakog pojedinca. Rad “jedan na jedan” u individualnoj terapiji, pojedincu omogućava fidbek samo od terapeuta. Grupna dinamika i milje odnosa u grupi, svakom članu omogućava da dobije lepezu različitih perspektiva o njemu samom i o tome kakav utisak ostavlja na druge.
Grupna terapija ili iskustvena grupa se, naravno, bave sadržajima problema koje članovi iznose. Međutim, grupna dinamika podrazumeva i razumevanje procesa. Proces se odnosi na razumevanje mehanizama koji se dešavaju u grupi, razloge iz kojih su ti mehanizmi prisutni u-baš-tom-trenutku.
Jalom, kao iskusan vođa brojnih grupa, ne propušta da naglasi važnost grupnog rada i grupnu dinamiku kao esenciju rada u grupi.
On kaže “Cilj terapije je intenzivno testirati realnost i pomoći pojedincima da sebe vide onako kako ih vide drugi” (Yalom, 2009). Takva vrsta pomoći najbrže dolazi u radu u grupi, jer je svaki član grupe pozvan da iznese svoje viđenje o drugom članu i o grupi u celini.
Grupna dinamika nam omogućava da dođemo u kontakt sa svojom senkom, koju svi, ali baš svi, imamo. Senka je onaj već pomenuti deo ličnosti – podličnost koju želimo da odbacimo. Rad u grupi dovodi do toga da vlastitu senku prepoznajemo u drugima. Voditelj grupe je pomoćnik koji ukazuje na sveprisutnost senke, te je time i normalizuje. Svi smo pogrešivi i, mada se ponekada stidimo nekih naših aspekata, taj se stid značajno umanjuje kada uvidimo sličnost između naše i senke drugih ljudi. Grupna dinamika i rad u grupi nam omogućavaju da prepoznamo i prihvatimo ljudskost, s vrlinama, manama i senkama koje svakog od nas prate.

Naposletku, istina je da u individualnoj terapiji klijent dobija punu pažnju terapeuta, ali učenje koje grupna dinamika pruža često nadilazi rad “jedan na jedan”. Učeći o drugima i njihovim “Ahilovim petama” mnogo toga učimo i o sebi i lakše sebe prihvatamo.
Takođe, psihijatrijske grupe u Institucijama za mentalno zdravlje i poremećaje, bitno su drugačije od iskustvenih grupa. Grupna dinamika ovih grupa se razlikuje. Grupna dinamika iskustvene ili dinamske terapijske grupe se fokusira na procese, interakcije, podličnosti, integraciju, povezivanje sadašnjih s prošlim trenucima i zajednički napredak grupe kao celine.
Psihijatrijske grupe u Institucijama, iz raznih praktičnih razloga, često bivaju ograničene na razmatranje sadržaja, pre nego procesa, te je grupna dinamika u tim grupama drugačije shvaćena.

Za kraj, bitna je razlika između rada u grupi s pojedincem i rada s grupom kao celinom. Grupna dinamika svoj puni smisao dobija u ovom drugom slučaju. Grupna dinamika u radu s grupom kao celinom omogućava svakom članu grupe aktivno, gotovo koterapeutsko mesto i prostor za razumevanje i istraživanje, kako sebe samog, tako i procesa grupe i onoga što grupna dinamika predstavlja.

Piše: Renata Senić

This entry was posted in Grupna psihoterapija. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook