This entry was posted in REBT

REBT i KBT psihoterapija

REBT (racionalno emotivno bihejvioralna terapija) i KBT (kognitivno behijvioralna terapija)

 REBT filozofija: Osećamo se onako kako mislimo

Od pedesetih godina prošlog veka, u koje smeštamo začetke REBT – a, do današnjih dana je sproveden znatan broj istraživanja koji potkrepljuje i opravdava ideju da se osećamo i ponašamo u skladu s načinom na koji tumačimo događaje oko nas.  Elis piše: „Od tada je na stotine eksperimenata jasno demonstriralo: ukoliko eksperimentator navede osobu, pošteno ili prevarom, da promeni misaoni tok, bitno se menjaju ponašanje i emocije. Dokazi da se osećamo onako kako mislimo, stalno se gomilaju i postojano reafirmišu radovima mnogih istraživača, uključujću Rudolfa Arnhajma, Ričarda S. Lazarusa, Donalda Majhenbauma, Stenlija Šahtera i mnogih drugih“.

REBT je jedna od najpoznatijih kognitivno biejvioralnih terapija. Međutim, svi pravci kognitivno bihejvioralnih terapija imaju nekoliko zajedničkih, sržnih elemenata, to su: verovanje da su psihološke teškoće  posledica „poremećaja“ u kognitivnim procesima; da promena u mišljenju dovodi do promena u emocijama i ponašanju; da je terapija kratkotrajan, direktivan tretman, usmeren na jasno definisane cijeve; i da je odgovornost za promenu prvenstveno na klijentu.

Postavka REBT – a je jednostavna: Ljudi nisu uznemireni događajima u realnom svetu, već načinom na koji tumače te događaje.

Elis, osnivač REBT-a, nas uči da svi ljudi na svetu imaju nasleđenu i prirodnu, biološku tendenciju da misle na iracionalan način, što ih dovodi  do samouznemiravanja povodom mnogih neizbežnih iracionalnosti u svetu u kom živimo. Sami stvaramo emocionalnu neravnotežu koja nas često sprečava da efikasno radimo i suprotstavimo se nelogičnostima iracionalnog sveta. Bernard piše da je jedno od osnovnih racionalnih uverenja – prihvatanje. Ljudi koji ne prihvataju realnost kao takvu kakva jeste, već umesto toga zahevaju da uslovi života „moraju“, „ne smeju“, „treba“ ili „ne treba“ da budu onakvi kakvi realno jesu, sami sebe preterano uznemiravaju povodom uslova života i stvarnosti u kojoj žive.

U svetu oko nas postoje činjenice, događaji o kojima možemo da mislimo i koje procenjujemo. Abelson i Rozenberg su napravili razliku između vrućeg i hladnog mišljenja. Vruće mišljenje predstavlja našu procenu, dok je hladno mišljenje odraz konstatacije spoljašnje ili unutrašnje realnosti. Na primer, ako kažemo da je Srbija država, to je iskaz našeg znanja i predstavlja hladnu misao. Međutim, ukoliko kažemo da je Srbija lepa, to nije činjenica, već predstavlja našu procenu, naš sud, vrednovanje, vruću misao. Vidimo da vruće misli podležu daljoj obradi u odnosu na hladne i pod većim su uticajem mnogobrojnih psiholoških faktora, naših prethodnih iskustava i preferencija. Problem nastaje kada misli nisu jasno izrečene, a mi ih prikazujemo u formi hladnog mišljenja. Na primer, misao koja kaže „Mislim da neću položiti ispit za koji se pripremam“ je nepotpuna jer je izostavljen deo koji se odnosi na emocionalnu komponentu. Kada neko saopšti tako nešto, mi ne možemo znati kako se oseća povodom činjenice da sprema ispit i da smatra da ga neće položiti. Potpuna izjava koja bi nam dozvolila da napravimo razliku između hladnog i vrućeg mišljenja, odnosno razlike između konstatovanja i ocene naših misli, često ne bude izrečena, iako je od esencijalne važnosti za razumevanje kako način na koji mislimo određuje kako se osećamo.

Drajden nas uči kako da pravimo razliku između racionalnih i iracionalnih uverenja, što predstavlja i strategiju za promenu iracionalnih uverenja u racionalna. Ako se držimo prethodnog primera, hladna misao bi bila sama konstatacija osobe da neće položiti ispit. Poptpuna izjava koja oslikava racionalno uverenje osobe bi glasila „Mislim da neću položiti ispit za koji se spremam, što će za mene biti loše, ali ne i užasno, niti nepodnošljivo, neću biti manje vredna osoba zbog toga, niti to znači da će moj život biti zauvek oštećen zbog doživljenog neuspeha“. Ovakva misao podrazumeva prihvatanje lične ocene da neuspeh nije željen, ali i odbacivanje nerealnih i preteranih procena, derivata iracionalnih uverenja – koji vode stvaranju nezdravih emocija.  Potpuna izjava koja bi bila primer iracionalnog uverenja bi mogla da glasi „Mislim da neću položiti ispit za koji se spremam, i to će biti grozno, užasno i nepodnošljivo, što će me značajno obezvrediti kao osobu i učiniti da moj život nikada ne bude bolji“.

rebtLjudi gotovo nikada ne izgovaraju rečenice u potpunosti, jer to nije način na koji međusobno komuniciramo. Štaviše, klijenti na počecima terapije uglavnom negiraju da misle na prethodno opisan krut i iracionalan način, jer su mnoge misli automatske i predsvesne.

Međutim, osvešćivanjem predsvesnih i razlaganjem automatskih misli na delove, dolazimo do nekoliko aspekata iracionalnih uverenja. Prema Drajdenu, iracionalna uverenja su sačinjena iz zahteva (pošto ja nešto želim, to tako mora i da bude), užasavanja (s obzirom na to da nisam dobio/la to što sam želeo/la, to je užasno), niske tolerancije na frustraciju (pošto se nešto loše desilo, ja to zaista ne mogu da podnesem) i neprihvatanje sebe, drugih i uslova života (s obzirom na to da sam pogrešio/la u nečemu, to me određuje kao osobu i ja ništa ne vredim (ti ništa ne vrediš, svet ništa ne vredi)). Zahtevi prema sebi, drugima i uslovima života predstavljaju osnovni tip iracionalnih uverenja, dok su užasavanje, niska tolerancija na frustraciju i neprihvatanje sebe, drugih i uslova života derivati iracionalnih uverenja. Iracionalna uverenja možemo da opišemo kao rigidna i ekstremna, u neskladu sa realnošću, nelogična, disfunkcionalna u svojim emocionalnim, bihejvioralnim i kognitivnim posledicama, određujuća, definišuća i sputavajuća u ostvarivanju ciljeva. Racionalna uverenja su, s druge strane, upravo suprotna opisanom. Ona su fleksibilna i neekstremna, u skladu sa realnošću, logična, funkcionalna u svojim emocionalnim, bihejvioralnim i kognitivnim posledicama i samopomažuća za ostavernje ciljeva. Takođe se srećemo sa osnovnim racionalnim uverenjem i tri derivata racionalnih uverenja. To su: 1. nedogmatske preferencije – koje predstavljaju srž mentalnog zdravlja. Sadrže dva elementa: ja nešto želim, ali ne moram to i da dobijem. Želim da položim ispit, ali ne moram. 2. neužasavajuća verovanja – kada nešto jako želimo, a to ne dobijemo, skloni smo verovanju da je to i loše. I u pravu smo. Ako želimo da dobijemo dobru ocenu, a ne dobijemo to i jeste loše. Međutim, to nije užasno i mi to možemo da podnesemo. Prema REBT-u, užasno znači da je nešto više nego 100% loše, a takve stvari u realnosti ne postoje. Neužasavajuće verovanje sadrži dve komponente: nešto je loše, ali nije užasno. 3.visoka tolerancija na frustraciju, odnosno nošenje s frustracijama – ideja o podnošenju je racionalna ideja da ma koliko nešto bilo loše ili bolno, mi to možemo da podnesemo. Sadrži tri komponente: nešto nam pada teško, borimo se da to podnesemo, ali negiramo da to ne možemo podneti i podržavamo ideju da možemo podneti. Dakle, loše je, nije tačno da ne mogu podneti, jer podnosim. 4.samoprihvatanje (odnosno samoprihvatanje nasuprot samopoštovanju) prihvatanje drugih i prihvatanje života – prihvatanje znači odsustvo globalnog vrednovanja sebe, drugih i sveta na osnovu pojedinačnih ili skupa osobina i postupaka. Ako globalno vrednujemo, to znači da smo mi, drugi i/ili uslovi života uvek takvi kakva je i globalna procena. To se, međutim, nikada ne dešava. Globalno vrednovanje, prema tome, nema smisla. Prihvatanje sadrži tri komponente: nešto loše se desilo, ali na osnovu tog postupka ja ne mogu da globalno procenim sebe, druge ili svet, prema tome ja sam/drugi su/svet je kompleksna stvar, nesavršena i otporna na davanje globalnih procena. Na primer: pao/la sam na ispitu, ali to ništa ne govori o meni kao ličnosti jer je to samo jedan ispit, i ja sam samo pogrešivo ljudsko biće s vrlinama i manama, to što sam pao/la na ispitu ne govori ništa o meni kao osobi.

U terapiji se, prema upravo opisanom programu, iracionalne misli pretvaraju u racionalne i klijenti se uče kako da automatska i predsvesna uverenja prevedu u svesne rečenice kojima, kroz vežbanje, ovladavaju.

Zašto su  REBT i KBT postale  toliko popularne vrste pomoći?

  • Zato što su efikasne, efektivne, fokusirane i brze forme psihoterapije
  • Zato što su vrlo strukturisane forme psihoterapije, čiji su efekti merljivi
  • Što je dovelo do toga a su brojna istraživanja pokazala mnogostruke koristi od ovih metoda
  • Takođe, istraživanja su podržala lekovitost i učinkovitost ovih metoda
  • Studije koje su pratile dobrobit klijenata koji su bili podvrgnuti REBT i KBT tretmanu su ukazala na dugotrajnost efekata
  • REBT i KBT su jeftinije od medikamenata, antidepresiva i zbog toga mnoge razvijene zemlje u današnje vreme angažuju REBT i KBT terapeute i savetnike da u ograničenom broju seansi pruže pomoć ljudima koji pate od određenih vrsta problema, umesto da te ljude šalju lekaru po lekove, koji će pomoći da se izgube simptomi, ali ne i da se promeni način života i pogled na svet
  • Klijenti vole REBT i KBT pristup jer je nepristrasan, racionalan, i uči ih pozitivnim strategijama za prevazilaženje problema
  • Klijenti su zadovoljni REBT i KBT savetnicima i psihoterapeutima jer se s njima nalaze u ravnopravnom i saradničkom odnosu

Pozitivne strane ovih pristupa su mnogobrojne. Na ovom mestu smo izneli samo neke, kako bismo ukazali na činjenicu da  su REBT i KBT opravdani metodološki i potvrđeni naučno, da su poželjni za društvo u globalu i da su prihvatljivi i visoko verodnovani kod  klijenata.

This entry was posted in REBT. Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.

Post a Comment

Your email is never published nor shared.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook