This entry was posted in Anksioznost i panika

Napad panike i kontrola nad disanjem


Anksioznost i panika su stanja usled kojih često zaboravljamo na pravilno disanje. Prebrzo disanje utiče na jači rad srca, što mnogi ljudi koji su već uplašeni, doživljavaju kao siguran znak da s njima nešto nije u redu. Iako pravilno disanje zaista normalizuje rad srca, nepravilno disanje nije faktor koji izaziva napad panike. Naše misli koje pojačano lupanje srca tumače kao znak katastrofe, faktor su koji nas načini anksioznim, potom paničnim.
Međutim, pravilno disanje može umiriti rad srca, smanjiti broj otkucaja i sniziti krvni pritisak, pa samim tim i umiriti osobu koja je uplašena da s njom nešto nije u redu.
Nepravilno disanje utiče na brojne simptome anksioznosti, mada nepravilno disanje nikada ne izaziva ni anksioznost niti napad panike.
Međutim, simptomi koji jesu povezani s nepravilnim disanjem jesu možda čak i najčešći simptomi osoba koje se žale da osećaju anksioznost i napade panike. Ti simptomi su: vrtoglavica (koju svako može doživeti usled prebrzog disanja), zatim, znojenje dlanova i obamrlost udova, knedla u grlu kao posledica gušenja, kao i drhtavica. Snažno lupanje srca, prema izveštajima mojih klijenata, često predstavlja najstrašniji momenat, jer ga direktno povezuju s fizičkim poteškoćama i idejom da s njima zdravstveno nešto ne valja. Ipak, i ovi prateći simptomi su veoma neprijatni i kod ljudi stvaraju ideju da se radi o nekakvoj fizičkoj disfunkciji.
Prilikom napada panike mnogi ljudi dišu prebrzo, misleći pri tome da teba da dišu još više i brže, jer se osećaju kao da im nedostaje kiseonika. Da biste povratili kontrolu nad normalnim disanjem, potrebno je dosta vežbe.
Preporučljivo je da ove vežbe radite uz prisutvo profesionalca. Kontrolisano disanje podrazumeva lagane, regularne i uvremenjene uzdahe (ni plitke, ni preduboke, oko 70% kapaciteta pluća, s duplo dužim izdahom od udaha). Udišite vazduh kroz nos, a izdišite kroz usta, u regularnim ciklusima. Dvanaest uzdisaja i izdisaja u minutu predstavljaju standard normalnog disanja i mogu vam poslužiti kao reper za vežbu. Ali, kako se svi razlikujemo, ipak je najbolje naći individualni ritam. Ovi ciklusi uzdisaja i izdisaja regulišu količinu kiseonika, tako da ne dolazi do trnjenja, nesvestice, vrtoglavica i senzacija ubrzanog rada srca koje su povezane s hiperventilacijom.
Bitno je naglasiti da učvršćivanje ove tehnike koja umiruje prateće senzacije anksioznosti i napada panike zahteva ponekad dosta vežbe ali, prema statistici, mnogi klijenti prave brz i stabilan progres u terapiji (ali i samostalno) primenjujući ovu tehniku.

Autor: Renata Senić

This entry was posted in Anksioznost i panika. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook