This entry was posted in Porodične teme

Psihološki problemi u trudnoći

Iako je trudnoća dar žene i jedno od najlepših iskustava u njenom životu, ona pored toga sa sobom nosi kako pozitivne, tako i negativne emocije. Realističnost po pitanju toga šta se u ovom periodu može očekivati je prvi korak u prevenciji neželjenih stresova u trudnoći. Mučnina i promene u dimenzijama tela samo su deo onoga na šta buduća majka mora da bude spremna. Pored toga, tu su i mnoga nova pitanja, nova osećanja i nove nesigurnosti.

Trudnoća je period ubrzanog razvoja, promena i izazova. To je period suočavanja sa sopstvenim strahovima i očekivanjima od sebe u ulozi roditelja, kao i početak utvrđivanja sopstvenog stila roditeljstva. Nadolazeće roditeljstvo uzrokuje brojne psihičke promene, kako kod žene, tako i kod njenog partnera.

Osnovni zadaci u trudnoći

Prvi zadatak svake trudnice jeste da prihvati sopstveno novonastalo stanje kao realnost. Možda deluje podrazumevajuće, ali svaka trudnica na početku trudnoće mora da shvati da unutar nje raste novo biće koje će se roditi za nekoliko meseci i to nikako nije jednostavno. Kada beba u stomaku poraste, ovo prihvatanje realnosti je mnogo lakše, ali, u prvim mesecima, kada trudnoća još uvek nije toliko vidljiva, prihvatanje trudnoće kao dela nove svakodnevnice predstavlja pravi test za ženu.

Jednom kada trudnoća postane deo realnosti, sledeće što trudnica mora da uradi jeste da uspostavi vezu sa sopstvenim detetom. Ovo se uglavnom po prvi put dešava onda kada majka vidi dete na ultrazvuku, čuje otkucaje njegovog srca ili oseti njegove pokrete u stomaku. Ovo su trenuci kada trudnica postaje svesna svoje povezanosti i relacije sa detetom i ono prestaje da bude ’nešto’ što raste u njoj i postaje dete sa kojim se izgrađuje odnos.

Sledeći zadatak je stvaranje realistične projekcije toga kakvo će to dete biti i kakva će ona biti kao majka. Dete u ovom periodu dobija konkretne osobine, a majka polako ulazi u ulogu iz koje će brinuti o njemu i vaspitavati ga.

Savremena istraživanja pokazuju da su majka i dete daleko povezaniji dok je dete u utrobi nego što se to mislilo pre samo nekoliko godina. Majka i dete u prenatalnom periodu nisu povezani samo fiziološki, veći emotivno. Koliko majčino zdravstveno stanje i način na koji se hrani utiču na dete, toliko na njega utiču i njeno psihičko stanje i emocije koje u u toku trudnoće doživljava. Zbog toga je neophodno da priprema za trudnoću obuhvati i savete o tome kakve se psihološke promene mogu očekivati i kako na najbolji način savladati te izazove.

Kako trudnoća odmiče, ovi izazovi se menjaju, završavaju se jedni, a otpočinju novi procesi i otvaraju nova pitanja. Neki procesi i problemi sreću se kod svih trudnica, ali ipak ne treba zaboraviti da je svaka trudnoća specifična i različita od svake druge. To je proces stvaranja života koji je uvek unikatan i neponovljiv te, samim tim, i problemi koje sa sobom nosi predstvaljaju spcifičnost te trudnoće. Ipak, o nekim opštim i najučestalijim pojavama možemo govoriti.

Psihološke promene u prvom tromesečju

Moguće je da promene u ovom periodu nisu tako očigledne kao one koje dolaze kasnije, ali to ne znači da su promene koje se tada dešavaju nisu podjednako značajne. Često se dešava da su žene u prvim nedeljama opterećene strahom od gubitka bebe. Ovi strahovi su u najvećem broju slučajeva neopravdani, ali sreću se kod skoro svake trudnice.

Brojne psihološke promene se javljaju upravo u ovom trenutku u kome žena shvata da je trudna. Jedna od prvih promena je nagla promena emotivnog stanja. Uobičajene promene raspoloženja sada postaju drastičnije. Situacije koje inače ne izazivaju posebnu pažnju tada mogu dovesti i do suza, depresivnosti ili besa. Ove promene raspoloženja razlikuju se od slučaja do slučaja i pre svega zavise od tipa ličnosti, stresa kome se osoba izlaže kao i emotivne podrške koja se osobi pruža u periodu trudnoće. Ipak, period prvog tromesečja za većinu trudnica predstavlja period burnih emocija, anksioznosti i nemira.

Razgovor sa prijateljem ili savetnikom može biti od pomoći u ovom periodu, pogotovo ako ova osećanja straha i anksioznosti počnu da ometaju svakodnevne aktivnosti. U prvom tremesečju veoma je značajan i odmor kako bi se osoba lakše izborila sa naglim pojačanjem stresa koji doživljava. Ukoliko je stres jači, preporučuje se i uvežbavanje nekih tehnika relaksacije kao što su joga ili meditacija.

Promene u drugom tromesečju

Nakon stresa i jake anksioznosti prvog tromesečja dolazi period nešto boljeg raspoloženja, ali se javljaju neki drugi problemi koji mogu da iznenade trudnicu. U periodu od četvrtog do šestog meseca nestaju strahovi od pobačaja kao i osećaji fizičke mučnine i razvija se osećaj blagostanja. Najupečatljiviji događaj u ovom periodu jeste prvi doživljaj pokretanja bebe u stomaku. Žena u ovom periodu može osetiti pojačanu zavisnost od svog partnera i može imati jače fiziološkepotrebe nego ranije. Brige se uglavnom tiču toga da li će okolina biti uz trudnicu onoliko koliko je njoj to potrebno i da li će nastaviti da je podržava u ovom vremenu drastičnih promena. Čest je slučaj da su žene u ovom priodu zabrinute za svoj odnos sa partnerom razmišljajući o tome da li su mu još uvek seksualno privlačne. Kako se u ovom periodu često pojačava seksualna želja trudnice će imati nešto izraženiju potrebu za partnerom. Problem može da nastane onda kada muškarac odbija seksualne odnose plašeći se za zdravlje bebe ili same žene. U ovakvim

Snovi za vreme trudnoće

Pojačana osetljivost trudnice učiniće da u mnogim situacijama oseti mnogo jače stresove nego što bi se to očekivalo u nekim drugim okolnostima. Takođe i brojni strahovi o tome kakva će biti beba, kakva će biti ona kao roditelj, kao i to u kojoj meri će se život nepovratno promeniti, čine da je žena u ovom periodu konstantno emotivna, ranjiva i ispujena anksioznošću. Situacija kao što je vožnja automobilom ili šetnja ulicom trudnici može probuditi anksioznost zbog moguće ozlede tela, a samim tim i bebe. Često se dešava da žena ne govori o brigama koje je muče kroz trudnoću, ali one po pravilu nalaze svoj put ispoljavanja i to najčešće kroz snove. Oni mogu biti realistična manifestacija strahova sa kojima se trudnica suočava, ali isto tako mogu dobiti i formu košmara.

Snovi o trudnoći, bebi, počinju najčešće veću prvom tromesečju. Nesigurnosti oko nove uloge u životu mogu se pojaviti u snovima kao slike majke koja je nesposobna da se brine o bebi. Takvi snovi su potpuno normalni za ovaj period i ne treba ih tumačiti kao bilo kakva pretskazanja o budućnosti.

Često se kod trudnica sreću snovi u kojima su one zatočene ili uhvaćene u neku zamku i upravo je ovo direktna reprezentacija strahova i zabrinutosti za budućnost. Pogotovo kod žena koje su aktivne i često napolju, javlja se zabrinutost o tome koliko će ih dolazeća beba sprečavati da nastave sa svojim aktivnostima i koliko će ih držati u kući.

Druga česta tema snova kod trudnica jeste potraga za detetom koje je izgubljeno. Ovakvi snovi se najčešče javljaju pred kraj trudnoće kada počinje iščekivanje porođaja. Oni odražavaju zabrinost za zdravlje deteta. Drugi razlog učestalosti ovakvih snova jeste činjenica da se ’gubitak’ bebe u nekom smislu vremenski zaista približio, tj uskoro će pupčana vrpca biti prekinuta i dete će napustiti majčinu utrobu.

Česta tema koja se u snovima javlja je i ona u kojoj je trudnica žrtva napada. Ovakvi snovi su takođe posledica izražene zabrinutosti trudnice za svoje zdravlje. Takođe postoji i zabrinutost zbog toga što zbog promenjene telesne šeme trudnica strepi da neće uspeti da pravovremeno i adekvatno odreaguje u nekoj iznenadnoj situaciji te da će to naneti štetu njoj ili bebi. Drugi razlog ovakvih snova može biti osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim telom. Ovo je period burnih promena u telu nad kojima žena ima veoma malo konrole. Takođe, ostaje i osećaj da žena više nije sama u svom telu što se može podsvesno doživeti i kao napad na isto te rezultirati ovakvim snovima.

Ono što je značajno jeste da ni ove misli niti snovi ne predstavljaju ništa neuobičajeno i da ne trebaju dodatno zabrinjavati trudnicu.

Kako muškarci doživljavaju trudnoću žene

Trudnice doživljajaju brojne promene i emocije, ali deo tereta nose i muškarci. Pored toga što se od njih očekuje izuzetna toleratnost i razumevanje koje će pokazati prema ženi u ovom periodu, oni su optrećeni i svojim strahovima i razmišljanjima o tome šta će im roditeljstvo doneti.

Iako ne postoje fiziološke osnove, promene će kod muškaraca biti sve upadljivije kako se trudnoća privodi kraju. U trećem tromesečju budući očevi često osete pojačanu kreativnost i želju za stvaranjem. Mogu poželeti da okreče stan, naprave kolevku ili na neki drugi način sebe uključe u proces priprema za dolazak bebe. Očekivanje očinstva vraća u sadašnjost sva sećanja i osećanja iz sopstvenih dečačkih dana i odnosa sa sopstvenim ocem. Na neki način, činjenica da će uskoro postati otac muškarcu predstavlja konačno napuštanje ideje o sebi kao nečijem sinu. Izgleda da su ovakva razmišljanja i osećanja jača u periodu trudnoće nego kada dete konačno dođe na svet.

Muškarci mogu, pogotovo na početku trudnoće, imati teškoća da prihvate novonastalu realnost jer oni nemaju nikakve fizičke promene koje bi ih neprekidno podsećale na činjenicu da je beba na putu. Zbog toga je jedini način za njih da dožive trudnoću što veće uključivanje u ženin unutrašnji svet. Često se dešava da promene i svest o dolazećem detetu kod muškarca nastanu tek sa prvim pokretima bebe u stomaku, kada oni mogu da lično osete da nešto u stomaku zaista živi i raste. Zajedničke posete lekaru i odlazak na zajedničko savetovanje su zbog toga preporučljivi ne samo kako bi muškarac bio adekvatna podrška ženi koja prolazi kroz trudnoću, većkako bi i sam muškarac uspeo da u potpunosti doživi trudnoću kao nešto što je realno. Muškarcima je teže da priznaju svoje brige i strahove, pa čak i ambivelentna osećajna koja se javljaju povodom trudnoće partnerke. Ipak, iako o njima ne pričaju, kod muškaraca su ovakva osećanja veoma česta. Upravo zbog toga što se trude da nesigurnostri i strahove ne ispolje i zadrže u sebi, muškarci često imaju psihosomatske probleme u doba trudnoće partnerke. Istraživanja su pokazala da čak više nego svaki deseti muškarac ima fizičke probleme koji su izazvani psihičkim problemima u doba trudnoće partnerke. Ovi problemi se najčešće javljaju oko drugog tromesečja trudnoće. Pojačana osećanja anksioznosi i depresivnost takođe su česti kod mušakaraca u ovom periodu.

Postporođajna depresija

Adekvatna priprema za prolazak kroz trudnoću je neophodna kako bi se stres u tom periodu sveo na minumum. Kako u periodu trudnoće, tako i u prvim mesecima nakon rođenja, detetu je najneophodnija zdrava i stabilna majka koja će adekvatno odgovarati na njegove potrebe. Ono što se često dešava u slučajevima neadekvatnog pristupa stresovima koje trudnoća nosi jeste javljanje depresije koja se i kasnije može zadržati i razviti u postporođajnu depresiju. Istraživanja su pokazala da 13% žena doživi postnatalnu depresiju u periodu od godinu dana nakon porođaja. Međutim, ovaj broj može biti i veći jer se ova vrsta depresije često ne prepoznaje, što zbog neupadljivih simptoma, što zbog stida koji može izazvati kod žene koja je nedavno postala majka. Nakon porođaja, od žene se očekuje da se raduje dolasku deteta na svet te ona može biti uplašena od osude sredine ako javno pokaže svoja negativna osećanja. Zbog toga, mnoge žene kriju svoju potištenost u ovom periodu i glume pozitivna osećanja. Jedan od razloga zbog kojih se ženama ne preporučuje da u doba trudnoće čine neke velike životne preokrete jeste i to što ovakvi životni prevrati povećavaju verovatnoću javljanja ove vrste depresije. Psiholozi preporučuju odlaganje selidbe, promene posla i sličnih promena za neke kasnije periode kako bi se žena u doba trudnoće što više fokusirala na svoje unutrašnje stanje i pronalaženje najboljeg mogućeg načina za izlaženje na kraj sa brojnim izazovima koje ovaj period nosi.

Autor: Dragana Miletić

This entry was posted in Porodične teme and tagged , . Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook