This entry was posted in Anksioznost i panika

Zdravstvena anksioznost

Zdravstvenu anksioznost zovemo hipohondrijazom, hipohondrijom. Ona se manifestuje preokupacijom strahovima odzdravstvena anksioznost ozbiljnih bolesti, traženjem razuveravanja, preteranom fokusiranošću na fizičke senzacije, proverama vezanim za stanje organizma.

KBT izdvaja neka od tipičnih iracionalnih uverenja vezanih za zdravstvenu anksioznost:
“Moram biti obazriv na znake bolesti”
“Moram biti siguran da se neću razboleti od date bolesti”
“Ne mogu da podnesem neizvesnost”
“Doktor mora da proveri svaki zabrinjavajući simptom”
“Moram biti savršeno zdrav”
Sva ova uverenja dovode do katastrofičnih predviđanja.

Frojdova prva definicija anksioznosti je da je ona posledica nevezanog libida. Ako libido, seksualna energija u najširem smislu, nije uložen u objekte (ljude, poslove, aktivnosti) on se pretvara u strah. Tako je definisao slobodno lebdeću anksioznost – nejasnu plašlivost – u formi ideje da će se nešto strašno desiti.
Kada se, međutim, libido – koji nije vezan za objekte, povuče u sopstvenu ličnost (Ego) – može doći do preterane okupacije sobom, svojim zdravljem, te može doći do hipohondrijskih tegoba.

Frojdove ideje su se, naravno, menjale. I sam Frojd je umnogome modifikovao i dopunio svoju teoriju anksioznosti, a njegovi sledbenici je dodatno dopunjavali i korigovali. Međutim, ono što je nama bitno za razumevanje zdravstvene anksioznosti je da je vezana za narcizam – sekundarni narcizam – libido koji je svoje interesovanje sa spoljašnjeg sveta povukao u sopstveno Ja.

Jedno novije objašnjenje kaže da se hipohondrijske smetnja javljaju tako što osoba pokušava da se oslobodi svojih sadističkih impulsa – projektujući ih u spoljašnost (objekte), međutim ovaj mehanizam ne uspeva, te se rani sadistički impulsi vraćaju osobi i ona na taj način postaje preokupirana svojim zdravljem – zabrinuta za svoj život. Ova teza govori o jačini agresivnih fantazija iz ranog perioda života.

Naredna teorija kaže da se hipohondrija javlja onda kada pokušavamo da uništimo loša iskustva s drugima koja smo uneli u sebe – tako da bismo zadržali ona dobra. Pošto su ta loša iskustva unutar nas, mi napadajući njih, napadamo i sebe – te otud strah za sopstveni život i zdravlje.

Teorije koje se bave mentalizacijom govore o zdravstvenoj anksioznosti kao posledici neosmišljavanja tenzije. Tenzija se prazni u telo i osoba postaje preokupirana svojim zdrastvenim stanjem, jer nije uspela da adekvatno procesuira i obradi svoja afektiva stanja.

Ove teorije nisu međusobno isključive, već pre govore o različitim putevima nastajanja zdravstvene anksioznosti.
Otud i potreba da se detaljno upoznamo s dubinskom psihologijom – kako bi nam služila kao set smernica za razumevanje individualnih priča ljudi koje muči zdravstvena anksioznost.

Ono što neće biti od koristi pojedincu koji se nosi s hipohondrijskim tegobama – jesu razuveravanja.

Razuveravanje ne može nadomestiti razumevanje, a upravo razumevanje i prodada neartikulisanih emocionalnih stanja su nam bitni za oslobađanje od simptoma.

Sažeto, proces terapije bismo mogli da opišemo ovako:

  • nementalizovane  – neosmišljene i neprepoznate aspekte zdravstvene anksioznosti treba simbolizovati – dati im značenje
  • zatim je potrebno identifikovati različita emocionalna stanja i povezati ih sa značenjima koja im pripadaju
  • i povezati kontekst i traumatsko iskustvo sa simptomima.

Renata Senić

This entry was posted in Anksioznost i panika and tagged , , . Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook