This entry was posted in Individualne teme

Svakodnevna sabotiranja sreće

U čovekovoj je prirodi da se ponaša iracionalno i sam sebe sabotira. Svi smo to iskusili. Toliko toga što radimo nassvakodnevna-sabotiranja-srece sprečava da se osećamo spokojno i zadovoljno. Kada krenemo da prepoznajemo svakodnevne paterne u koje smo uvučeni ili smo sami sebe vremenom uvukli, moći ćemo da počnemo sa menjanjem navika i osećaćemo se malo bolje, za početak.

Prokrastinacija

Mnogo priče, malo rada – tako bi mogao da se opiše život velikog broja ljudi. Ovo je naročito vidljivo kada se priča o ličnim ciljevima i planovima za budućnost. Utisak koji prati ovakva odlaganja je da nam treba samo malo da počnemo, malo koje nikako da se dogodi.

Možda bi realističnije bilo da shvatimo da ne počinjemo iz razloga što postoji mnogo činilaca u toj jednačini, mnogo više nego što nam se čini. I da se ne bismo u daljoj budućnosti probudili i žalili za propuštenim (što će se neminovno desiti, pošto napuštanje snova ostavlja žal koji ne bledi), akcija je neophodna. Neka to bude najmanji mogući korak, napraviće razliku.

Gomilanje stvari

Gomilamo odeću, časopise, stare stvari, ne znajući zašto to radimo. I šta ćemo sa tim stvarima. Pored toga što nam zauzimaju prostor, nepotrebne stvari remete koncept prostorija koji smo prvobitno izabrali. Postojao je raspored i namena sobama i predmetima koji smo na početku postavili i investirali smo vreme u pravljenje tog rasporeda.

Ne moramo verovati u feng shui kao bitan činilac sreće u životu, ali kada ne možemo da prepoznamo sobu u kojoj smo, kada je zagušena i nepristupačna, to utiče i na nas. Oslobađanje od nepotrebnog će nam, kako to budizam nalaže, dati osećaj mira i strukture u životu.

Život u prošlosti ili budućnosti

Žalimo za propuštenim prilikama u prošlosti ili samo za lepim vremenima koja su bila. Planiramo budućnost na način koji donosi anksioznost (moranje, trebanje, preveliko očekivanje). Prošlost koju ćemo nakon nekog vremena sa žaljenjem analizirati, zapravo je ovaj trenutak u kome analiziramo ranije događaje. I prosta logika nalaže da budemo u sadašnjem trenutku: prošlost je nepromenljiva, ali na budućnost utičemo – onim što činimo sada. Budimo logični i racionalni, koliko god je to moguće.

Novac

Ne moramo da zalazimo u priču kako je novac zlo, ali je neophodan ili nešto slično. Setite se svojih iskustava: koliko njih je vezano za novac? Pokloni su kupljeni novcem, njihova vrednost je emotivna. Putovanja, druženja, sva su povezana sa novcem, ali je jasno da ih on nije izazvao. Sam čovek, ili ljudi oko njega, ti su koji su činili iskustva interesantnim i nezaboravnim. Novac gledajmo kao ono što njegova namena i jeste, sredstvo za kupovinu nečeg vrednijeg i dugotrajnijeg.

Upoređivanje

Upoređivanje kao skala koja nam pokazuje gde se nalazimo je korisna. Ono što nije korisno je kvalifikovanje kao rezultat tog poređenja. Čak i kada ide u našu korist, beskorisno je. Uvek će biti neko i ispod i iznad nas. Možemo da biramo da tugujemo ili radujemo se zbog toga, nijedno nema previše smisla. Šta ima smisla je da budemo svesni gde smo trenutno i, brzinom koja nam odgovara, lagano idemo ka boljem.

Sklonost ka perfekcionizmu

Preokupiranost detaljima s ciljem najbolje moguće izvedbe čini da se stalno bavimo budućnošću i time propuštamo sadašnji trenutak. Uz to, najčešće standarde postavljamo previsoko i nakon ispunjenja jednog uvek na red dolazi drugi. Na ovaj način nikada zaista ne uživamo u postignutom, te nikad zapravo nismo zadovoljni.

Pasivno pristajanje

U toku samo jednog dana, događaji se smenjuju kao na traci, ni ne dajući nam priliku da razmislimo da li je to zaista ono čemu želimo da se posvetimo. Nemamo mogućnost da sami organizujemo svoje vreme, već samo precrtavamo stavke na listi u uverenju da je to odgovoran i pravi način življenja. Kao posledica javlja se nemoć i sve jače tinja nezadovoljstvo. Na ličnoj sreći se mora raditi svaki dan bar pomalo, pošto se ona održava trudom. To je najdugoročnije ulaganje i zaslužuje prioritetnu poziciju.

Nastavak možete pročitati na ovom linku.

Preuzeto s bloga “Pozitivna psihologija

Piše: Aleksandar Pejčić

This entry was posted in Individualne teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook