Trening emocionalnih kompetencija

“Upravljanje emocijama – Trening emocionalnih kompetencija”, predstavlja kraću formu edukacije proistekle iz OLI Integrativne psihodinamske psihoterapije. Koncipirana je kao intenzivan trening sedam bazičnih emocionalnih kompetencija (mentalizacije i neutralizacije, celovitosti i konstantnosti objekta, tolerancije na ambivalenciju i frustraciju, volje i inicijative) i tri metasposobnosti – nastale prethodnim međupovezanim razvojem ovih bazičnih – sposobnosti za ljubav, sposobnosti za rad i toleranciju na egzistenciju. Zasniva se na razmatranju kvalitativnih i kvantitativnih razlika u doživljaju i ispoljavanju emocija u odnosu na ove emocionalne kompetencije.
U zavisnosti od toga koja je sposobnost za obradu emocija blokirana ili nedovoljno razvijena, razlikovaće se i emocionalne reakcije (nezdrave emocije) koje osoba doživljava i želi da prevaziđe. Samim tim, razlikovaće se i tehnički pristup u radu s ljudima kojima određene sposobnosti nisu razvijene u zadovoljavajućoj meri ili su, pod pitiskom, privremeno blokirane, kao i pristup samopomoći kod onih koji žele da sebi budu terapeuti.
Dubinska psihologija i suština OLI metoda i pristupa preko osnovnih sposobnosti ličnosti za obradu emocija, udopunjena je jasnom strukturom osećanja koju su ponudile REKBT (Racionalne emotivne i kognitivno bihejvioralne) terapije. Jasna struktura razlikovanja zdravih i nezdravih osećanja, koju smo pronašli u brojnoj literaturi REKBT orijentisanih terapeuta, poslužila nam je kao osnov za fenomenološko razumevanje osećanja i povezivanje tih osećanja sa osnovnim sposobnostima ličnosti za upravljanje emocijama.
Pored toga, drugi psihoterapijski pravci su ponudili tehnike za suočavanje s nezdravim emocijama i prevazilaženje problema koji su u vezi s njima. Tehnike tih terapijskih pravaca su integrisane u ovom priručniku na način koji predstavlja jasnu klasifikaciju tehničkog pristupa prema jednako jasnoj klasifikaciji dubinskih procesa, bazičnih emocionalnih kompetencija koje se nalaze u osnovi svake emocije.
Povezivanje pojednostavljene REKBT strukture emocija s bazičnim sposobnostima za upravljanje emocijama definisanim u OLI metodu, koje su “filteri” kroz koje prolaze emocije pre nego što se dožive i ispolje, pomoglo nam je da promenimo fokus razumevanja ljudskih osećanja, kao i da pojasnimo razloge različitosti emocionalnih reakcija i doživljaja i, samim tim, ubrzamo proces pomoći ljudima koji se žale na probleme vezane za nezdrava osećanja i sindrome koji su u vezi s tim problemima.
NLP, transakcione, psihodramske i geštalt tehnike, s druge strane, upotpunjavaju pristup prevazilaženju nezdravih osećanja.

TRAJANJE:
Edukacija je podeljena na 2 nivoa: osnovni nivo traje 56 časova. Odvijaće u vikend modulima, zavisno od dogovora s članovima grupe. Napredni nivo traje 24 časa. Za svaki nivo dobija se poseban sertifikat.
Svaku kompetenciju ćemo obrađivati u dve tročasovne radionice. U okviru prve radionice za svaku kompetenciju, upoznavaćemo se s teorijskim postavkama te kompetencije, njenim zrelim ispoljavanjem, njenim manjkavostima usled blokada ili nedovoljne razvijenosti. Druga radionica će uvek biti prevashodno praktično orijentisana – kompetencije će se iskustveno prorađivati kroz lični rad u grupi, kroz vežbe tehnike.

I MODUL:
– Mentalizacija i neutralizacija – teorijsko upoznavanje osnovnih emocionalnih kompetencija koje služe za stišavanje psihičke tenzije i prepoznavanje osnovnih osećanja (besa i straha, anksioznosti, povređenosti, depresivnosti, krivice, stida, ljubomore, zavisti i njihovih zdravih pandana, kao i sreće i zadovoljstva naspram euforije). U OLI metodu neutralizaciju i mentalizaciju zovemo regulatorom i artikulatorom psihe, upravo zbog funkcija koje vrše u psihičkom životu ljudi. Razvijene sposobnosti neutralizacije i mentalizacije ogledaju se u sposobnosti da budemo trezveni i u emotivno nabijenim situacijama, razboriti, realni, objektivni. Nerazvijene sposobnosti dovode do impulsivnog i nekritičnog ponašanja, iracionalnog razmišljanja, preteranih i neadekvatnih emocionalnih reakcija – do nerazumevanja sebe, nesposobnosti vladanja sobom, nerazumevanja drugih i njihovih potreba i želja.
– Mentalizacija i neutralizacija – praktično provežbavanje mentalizacije (učenje prepoznavanja emocija) i neutralizacije (učenje “stišavanja strasti”).
– Celovitost objekta – „lepak psihe“ predstavlja sposobnost da vidimo i pozitivne i negativne aspekte sebe i drugoga, da imamo integrisani doživljaj, da ne „odlepimo“ videći samo crno ili samo belo u nekome ili nečemu. Razvijena celovitost nam omogućava da sebe, druge ili ciljeve prhvatimo u celosti, s dobrim i lošim stranama. nerazvijena sposobnost dovodi do oscilacija u viđenju stvarnosti i osećanjima usled naizmeničnog prihvatanja samo dobre ili samo loše strane sebe, drugih, ciljeva i sveta u kojem živimo. To dovodi do čestih idealizacija i obezvređivanja sebe, drugih i okoline.
– Praktično provežbavanje „celovitosti objekta“ u grupi kroz lični rad, vežbe i tehnike proistekle iz OLI metoda i drugih terapijskih pravaca. Učenje integrisanja opozita u mišljenju i oprečnih osećanja u celovit doživljaj.
– Konstantnost objekta – „stabilizator psihe“ – predstavlja sposobnost koja omogućava održavanje emocionalne stabilnosti. Dobro razvijena konstantnost objekta nam omogućava da osećamo mir kada smo sami, da smo sposobni da ulažemo kontinuirane napore u ostvarenje vlastitih ciljeva, da smo sposobni da volimo nekog i kada smo od njega razdvojeni – da tog nekog, kao i ciljeve, imamo u sebi, kao integrisan deo ličnosti. Sposobnost konstantnosti nam omogućava da budemo zahvalni, da praštamo na zreo način, da održavamo zdrav optimizam i nadu. Nerazvijena konstantnost nas čini emotivno nestabilnim osobama, koje često imaju problem s održavanjem međuljudskih odnosa, ljudi su im potrebni u neposrednoj blizini, inače gube osećaj bliskosti, jednako gube interesovanje za ciljeve koje sebi postavljaju, teško im je da budu optimistični u pogledu budućnosti i imaju problema s opraštanjem (na kontinuumu od preranog i preteranog praštanja do nemogućnosti da se oprosti).
– Praktično provežbavanje konstantnoti kroz vežbe zahvalnosti i imaginacije, vežbe vizualizacije za sticanje unutrašnjeg mira, vežbe kognitivnog restrukturiranja.
– Tolerancija na frustraciju – „imunitet psihe“ – sposobnost da izađemo na kraj s neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih naših potreba izaziva u nama, da budemo „pelcovani“ na stresne situacije i da umemo da se brzo priberemo. S obzirom na to da postoji sijaset frustracija, učićemo da prepoznamo na koje smo mi najslabiji i zašto je to tako, kao i kako da ojačamo sposobnost tolerisanja frustracija. Kada je sposbnost dobro razvijena, osoba pribrano i racionalno reaguje na stresne situacije i osujećenje želja. Ukoliko je sposobnost blokirana ili nedovoljno razvijena, osoba ima doživljaj užasavanja, nepodnošenja stresa i osujećenja želja.
– Vežbanje tolerancije na frustraciju kroz integraciju KBT, geštalt i psihodinamskih tehnika
– Tolerancija na ambivalenciju – „usmerivač psihe“ – sposobnost koja nam omogućava da, bez veće nelagode, donosimo odluke, da „presečemo“, da znamo šta hoćemo i šta nećemo – da smo sposobni da u životu nemamo mnogo „Da, ali“ i „u jednu ruku da, u drugu ruku ne“ situacija. Razvijena sposobnost nas čini odlučnim ljudima, spremnim da preuzmemo odgovornost za vlastite odluke i njihove posledice. Nerazvijena ili blokirana sposobnost dovodi do raznih kontraveština i odbrana od odlučivanja – od hirovitih odluka i kajanja, do odugovlačenja, prokrastiniranja, obezvređivanja želja (i drugih koji nisu ambivalentni), nerazmišljanja, zavaravanja kroz mnoštvo aktivnosti bez stvarnog posvećivanja i udubljivanja u nešto konkretno.
– Vežbaćemo donošenje odluka kroz prepoznavanje kontraveština (pojam proistekao iz OLI Integrativne psihodinamske psihoterapije) i načina njihovog prevladavanja, kroz razumevanje koncepta „sekundarne dobiti“ i koristi od nedonošenja odluka, kroz racionalne planove za prevazilaženje nedlučnosti putem „psihološke matematike“, kao i kroz razgovor s podličnostima koje hoće i neće da se menjaju.
– Volja – „motor psihe“ – emocionalna kompetencija koja nam omogućava da sprovodimo odluke koje smo doneli. Slobodno voljno delanje podrazumeva da angažovano radimo na ostvarenju vlastitih životnih ciljeva, u oblasti ljubavi i u oblasti rada. Volja može biti pokretač naših mentalnih, a samim tim i emotivnih i fizičkih usmerenja. Takođe, volja, koja kao sposobnost nije dovoljno razvijena, može zaustavljati proces našeg razvoja i osamostaljivanja.
– Ukoliko volja nije dovoljno razvijena, javljaju se izvesni oblici manipulacije voljom, koji idu u smeru parazitiranja ili nasilnog sprovođenje volje Učićemo da prepoznajemo tipove manipulacije voljom, kao i da razvijamo dobru, veštu i transpersonalnu volju – zrele oblike volje. Bavićemo se treningom volje.
– Inicijativa – „pokretač psihe“ – predstavlja emocionalnu kompetenciju koja služi za samoinicijativno pokretanje aktivnosti koje vode rastu i razvoju, kako u oblasti ljubavi, tako i u oblasti rada. Osoba sa zrelom inicijativom pokreće smislene aktivnosti bez obzira na rizik i mogućnost da propadnu, ima osećaj svrhovitosti i povišen nivo energije i entuzijazma u vezi s tim aktivnostima, ima osećaj za uzajamnost, sposobna je da sarađuje na zreo i ravnopravan način. Inicijativna osoba je hrabra. Kada je narazvijena, javlja se u raznim oblicima, duž kontinuuma od nedostatka inicijative i parazitiranja, do probojne, nasilničke i nemilosrdne inicijative.
– Praktičnim provežbavanjem tehnika proisteklih iz OLI Integrativne psihodinamske terapije, u kombinaciji s tehnikama drugih psihoterapijskih pravaca, radićemo na razumevanju četiri osnovna pravca razvoja inicijative (nagonska sfera, slika o sebi, odnosi s drugima i zadovoljenje Ego funkcija), pravljenju ličnog dijagrama odnosa četiri inicijative u našoj ličnosti i načinima usaglašavanja ovih inicijativa, odnosno pospešivanjem zdravog razvoja pravaca inicijative.

II MODUL:
– Sposobnost za ljubav – razmatranje međupovezanosti bazičnih emocionalnih kompetencija u službi građenja metasposobnosti – sposobnosti za ljubav. Razgovor na temu zrele i različitih tipova nezrelih ljubavi. Povezivanje s deficitima u kompetencijama i deficitima u sposobnosti za zrelu ljubav. Učenje o tome koje sve devijacije u ljubavi postoje i kako da ih razumemo.
– Praktično provežbavanje sposobnosti za zrelu ljubav korišćenjem tehnika proisteklih iz OLI Integrativne psihodinamske psihoterapije, geštalta, REBTa.
– Sposobnost za rad – kao i sposobnost za ljubav, sposobnost za rad je metasposobnost koja će se razviti u svom punom potencijalu tek ako je sedam bazičnih emocionalnih kompetencija u dovoljnoj meri razvijeno. Učićemo na koji način blokade u bazičnim kompetencijama narušavaju sposobnost za rad i koje sve vrste „poremećaja“ sposobnosti za rad postoje.
– Praktično ćemo provežbavati, kroz rad u grupi, prevazilaženje prepreka koje stoje na putu zreloj sposobnosti za rad.
– Tolerancija na egzistenciju – poslednja metasposobnost koju bi valjalo razviti je sposobnost tolerisanja života sa svim njegovim nesavršenostima, neizvesnostima, smislom koji treba pronaći i smrću, kao krajnjoj tački života. Razgovaraćemo o smislu, strahu od smrti, slobodi i izolaciji iz filozofsko-egistencijalističke perspektive.
– Uz pomoć psiholoških vežbi i tehnika, provežbavaćemo toleranciju na egzistenciju. Edukanti će demonstrirati naučeno kroz lične kratke prezentacije.