This entry was posted in Psihodinamska psihoterapija

Transfer

Transfer je doživljavanje osećanja, fantazija, stavova, nagona i odbrana prema osobi u sadašnjosti koje nije adekvatno u odnosu na tu osobu već Transferpredstavlja ponavljanje reakcija prema značajnim osobama u ranom detinjstvu, preneto na osobe u sadašnjosti. Transfer stoga podrazumeva odnos između tri osobe, subjekta, osobe iz prošlosti i osobe iz sadašnjosti na koju se prenose karakteristike osobe iz prošlosti. Transfer je, dakle, kako je to Frojd izvorno i postavio, jedna vrsta projekcije. U terapijskoj situaciji osoba na koju se vrši prenos (transfer) je terapeut.

Transfer vodi poreklo od primarnih i najranijih odnosa u našim životima. Prvenstveno nastaje u odnosu majka-dete i kasnije roditelji-dete. Baza za budući transfer se, dakle, stvara u najranijim mesecima i godinama života.

Transfer predstavlja jedno od centralnih mesta u psihodinamskim terapijama, odnosno psihoterapijama koje se bave osvešćivanjem, razumevanjem i proradom dinamičkih nesvesnih procesa. Budući da je psihoterapeut osoba na koju klijent vrši prenos, transfer je veoma važan za razumevanje klijentovih problema koji se oživljavaju „ovde i sada“ u psihoterapijskoj situaciji. Pošto kažemo da psihoterapeut u doživljaju klijenta privremeno dobija obeležja, osobine koje mu u realnosti ne pripadaju, veoma je važno razumeti poreklo i značenje takvih obeležja i osobina. Budući da je prenos oživljen u procesu terapije, terapijski rad koji akcenat stavlja na odnos između klijenta i terapeuta može dovesti do najdubljeg i najpotpunijeg razumevanja, proživljavanja problema i, konačno, oslobođenja od njih.

Pojedini psihoterapijski pravci ne naglašavaju važnost transfera, niti nesvesnih motiva, fantazija, procesa. Oni se više bavi svesnim delovima ličnosti, mišljenjem, komunikacijom i sl.
Dakle, transfer nije u svim terapijama naglašen kao centralni ili, opšte uzev, važan proces. To sve implicira da se terapije mogu uspešno sprovoditi i bez razmatranja transfera. Međutim, kada klijent razvije transferna osećanja prema terapeutu, a terapeut ih ili ne primeti ili im ne prida značaj, jer se jednostavno ne fokusira na transfer, transfer se može pretvoriti u otpor prema radu, terapeutu ili doživljaj klijenta da ga terapeut ne razume ili, pak, doživljaj klijenta da s njim “nešto nije u redu”. Naposletku, što i nije redak slučaj, nerazumevanje ili ignorisanje transfernih misli i osećanja može dovesti do napuštanja terapije. Iz tog razloga većina terapijskih pravaca u svoje programe uključuje barem učenje o prepoznavanju i primećivanju transfernih misli i osećanja. Dakle, iako se ne smatra esencijalnim za terapijski proces u svim terapijskim pravcima, u većini se transfer vidi kao deo terapije koji je važno prepoznati i prihvatiti.

Iako od centralnog značaja za psihodinamske psihoterapije, transfer se naravno ne sreće samo u psihoterapijskoj situaciji. Njega, zapravo, možemo videti svuda. Naše iskustvo je uvek mešavina onoga što doživljavamo u sadašnjosti i naše životne istorije, iskustva, načina na koje tumačimo svet. Imamo tendenciju da u skladu s prethodnim iskustvima razumevamo stvarnost. Kada smo previše i bez svesti vođeni shemom prethodnih iskustava, možemo u dobroj meri krivotvoriti realnost. Neko ko nije mogao da se osloni na roditelje, čiji roditelji, na primer, nisu bili od poverenja, sumnjaće u većinu ljudi u svom “sada i ovde”. Osoba sklona sumnjičavosti nekada neće biti u mogućnosti da proveri da li su ljudi oko nje iskreni i dobronamerni jer će unapred biti preplašena mogućom izdajom ukoliko im poveruje. Transfer možemo razumeti kao opštu ljudsku težnju da iskustvo tumači u svetlu prošlosti. Dakle, stalno je prisutan među ljudima i zasniva se na sposobnosti ljudi da premeštaju obrasce emocionalnih odnosa s jedne osobe na drugu.

U psihoanalizu su termin uveli Frojd i Ferenci. U tom originalnom značenju, odnosio se na proces analitičkog lečenja kojim nesvesne želje analizanda koje se tiču spoljašnjih objekata počinju da se ponavljaju u okviru psihoanalitičkog odnosa i da se odnose na psihoanalitičara.

Ferenci je prvi primetio da se transfer ne sreće samo u okviru analize, već u svim međuljudskim odnosima. Međutim, zapazio je da klijent nesvesno terapeuta stavlja u položaj roditelja. Ubrzo je to i Frojd primetio i napisao tekst o dinamici transfera. Tada je napravio razliku između pozitivnog i negativnog transfera, gde prvi predstavlja prenošenje nežnosti i ljubavi na terapeuta, dok je drugi oličenje prenosa agresivnih osećanja.
Ubrzo je opazio i repetitivni kvalitet transfera. On se dakle ponavlja, predstavlja prisilu ponavljanja i uvek se odnosi na fragmente iz detinjstva. Budući da je Frojd smatrao da se transfer odnosi na aspekte detinjstva koji su vezani za dečju seksualnost, te Edipov kompleks, zaključio je da je prvobitna dečja neuroza zamenjena sadašnjom veštačkom neurozom nastalom u terapiji. Ova terapijska neuroza, koju zovemo transfernom neurozom služi da se objasni i ponovo odigra potisnuto. Ukoliko terpeut prepozna transfer, on pomaže da se ovo ponovljeno iskustvo predstavi, proradi i razume. U psihoanalitičkom procesu transferna neuroza pomaže klijentu da prepozna i osvesti svoju dečju neurozu.

Nakon Frojda, pojam i značenje transfera su menjani, proširivani i dopunjivani. Novija shvatanja transfera nisu jednoznačna.

Kohut je, na primer, uveo pojam narcističkog transfera. Prema Kohutu, klijent doživljava psihoanalitičara kao deo sebe, kao proširenog sebe. Terapeut je klijentu pomoćno sredstvo za uspostavljanje skladnosti selfa, onog najdubljeg osećanja vlastite ličnosti (najdublje ja). Narcistički transfer se javlja kod narcističke patologije. Upravo ta patologija predstavlja povredu ja u najranijim danima, u odnosu s majkom.

Žak Lakan transfer stavlja u novu perspektivu. Po njemu su svi međuljudski odnosi u suštini iluzorni. Tako kaže da se transfer javlja u psihoanalizi kao varka, obmana koja psihoanalitičara stavlja u poziciju “onog koji navodno nešto zna”. Ukoliko analitičar nije načisto sa sopstvenim narcizmom, lako može, prema Lakanu, upasti u zamku znanja i biti zaveden da klijentu pruži znanje umesto da mu pomogne da dođe do vlastite istine.

U ovom poslednjem shvatanju transfera dolazimo do nove važne teme – kontratransfera (kontratransfer predstavlja terapeutovo iskustvo preneseno na sadašnju situaciju), kao i do značaja i osetljivosti koju transfer sa sobom nosi. Svest o svojim nesvesnim procesima nužna je za razumevanje tuđih i za poziciju u kojoj možemo biti barem donekle neutralni. Zato, između ostalog, terapije koje podrazumevaju rad s transferom zahtevaju da terapeuti prođu kroz svoje lične terapije i dugotrajnu obuku kako bi svoje procese držali pod kontrolom, i bili u mogućnosti da drugima pomažu da prepoznaju i prorade sopstveni transfer.

Piše: Renata Senić

This entry was posted in Psihodinamska psihoterapija. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook