This entry was posted in Psihodinamska psihoterapija

Kontratransfer

Kontratransfer predstavlja skup nesvesnih doživljaja psihoanalitičara ili psihoterapeuta u odnosu na transfer klijenta. Termin je prvi definisaoKontratransfer Frojd, mada je dve godine pre Frojdovog definisanja kontratransfera Ferenci u jednom pismu Frojdu pisao da ima reakcije na svoje klijente. Tada je u psihoanalizi važilo pravilo neutralnosti i težilo se tome da terapeut bude što nepristrasniji. Međutim, Ferenci u pomenutom pismu piše “Ja pokazujem preteranu tendenciju da na probleme bolesnika gledam kao na svoje sopstvene”.
Godine 1910.  kontratransfer biva definisan kao proces koji “nastaje kod lekara zbog pacijentovog uticaja na lekarov nesvesni senzibilitet”. Frojd ubrzo dodaje da analitičar mora da nauči da prepozna kontratransfer i da njime ovlada. Naravno, spoznaja i ovladavanje kontratransferom se postiže samoanalizom i upornim preispitivanjem sebe. Frojdovo shvatanje bilo je da analitičar mora biti sposoban da prepoznaje kontratransfer i da ga mora prevazići. Drugi autori se, međutim, nisu sasvim slagali s Frojdom. Ferenci je, na primer, prvi predožio da analitičarev kontratransfer treba da se uvede u proces terapije. Ta ideja se širila među analitičarima i, uprkos transformacijama, preživela do danas. Kontratransfer se danas smatra korisnim oruđem koje terapeut može da koristi kako bi uspostavio bolji odnos s klijentom i pomogao mu u razumevanju sebe i terapijskog procesa. Frojdov preduslov je, logično, ostao isti. Jedino psihodinamski trenirani i iskusni terapeuti zaista mogu da koriste kontratransfer, jer prethodno oni sami moraju biti dovoljno osvešćeni kako bi razdvojili sopstvene od problema klijenata.
Kontratransfer su mnogi teoretičari i praktičari redefinisali i dodavali nove komponente u određenju pojma. Danas ga možemo, u širem smislu, posmatrati kao reakciju na transfer klijenta, odnosno kao celokupni emocionalni odnos analitičara (terapeuta) prema klijentu. U tom smislu je kontratransfer moguć ako je terapeut dovoljno otvoren i osetljiv na transfer klijenta.
U užem smislu, kontratransfer možemo odrediti kao nesvesni emotivni odgovor terapeuta na nesvesni sadržaj klijenta. Budući da i terapeuti imaju svoje slabe tačke, možemo razlikovati neurotski i zreli kontratransfer kod terapeuta.
Neurotski kontratransfer može da predstavlja veliku prepreku za klijentovu terapiju. On može biti odbrambenog karaktera ili, s druge strane, može da se manifestuje kao idealizovanje klijenta. Ako ga terapeut nije svestan, on će bitno uticati na tok terapije. Bilo da je ovaj nezreli kontratransfer pozitivan ili negativan, kada nije prepoznat, on je slepa mrlja i može odvesti terapiju u zajedničko odigravanje klijenta i terapeuta, gde oboje ponavljaju neke svoje nedovoljno osvešćene probleme iz prošlosti i podležu svojim neprepoznatim emocionalnim reakcijama, pre nego razumevanju smisla situacije u kojoj se nalaze. Nezreli kontratransfer može biti nekomunikativan, može lako dovesti do toga da terapeut ne saoseća s klijentom (kako da saoseća kada ne razume o čemu se radi, niti razume zašto sam oseća preterano pozitivne ili negativne emocije prema klijentu?) i da se izgube niti u terapiji. Neko bi možda pomislio da bi klijent u tom slučaju sigurno uvideo manjkavosti terapije i otišao. To može, ali i ne mora biti slučaj. Kao što se dešava da se ljudi emotivno upletu u odnose u privatnom životu koje, iako ne razumeju i iako im ne prijaju, ne mogu uvek tako lako da napuste, isto se tako može formirati jak emotivni naboj prema terapeutu koji, iako ne dovodi do prorade osećanja, klijenta vezuje za terapiju. Iz mogućnosti poput ove sledi da je veoma važno da terapeuti budu svesni sebe i svojih problema, da imaju adekvatnu obuku i ličnu terapiju i superviziju. Terapeut koji radi u transferno-kontratransfernom odnosu mora biti dovoljno osvešćen i u dovoljnoj meri oslobođen vlastitih problema, kako ne bi svoje nerazrešene konflikte projektovao na klijenta, odnosno kako bi klijentu zaista mogao da ponudi razumevanje koje terapija podrazumeva.
Zreli kontratransfer je uobičajen proces u psihodinamskim terapijama i javlja se kod terapeuta koji su adekvatno zadovoljili uslove obuke, autoanalize i koji su u kontaktu sa svojim unutrašnjim sadržajima. Kao takav, zreli kontratransfer je veoma važan aspekt psihoterapije i pomoć u psihoterapijskom procesu. On terapeutu nudi važne informacije o klijentu koje nisu verbalno saopštene i koje bi na drugi način mogle ostati neprimećene. Prepoznavanjem svojih zrelih kontratransfernih osećanja terapeut može da primeti da je klijent odsutan, u otporu, da želi da izazove nekakvu reakciju kod terapeuta, nešto čega klijent sam i dalje nije svestan, nešto što je u klijentovom životu na nivou nejasne predstave, preverbalno, za šta nema reči… Na osnovu svojih osećanja, terapeut koji je prošao ličnu terapiju i koji je upućen u funkcionisanje nesvesnih procesa, klijentu može pomoći da prepozna, izrazi i razume te nedovoljno jasne elemente svog unutrašnjeg sveta. Dakle, zreli kontratransfer je veliki oslonac u radu i može dovesti do najdubljih prekretnica u terapiji jer ima sposobnost detekcije finih, neverbalnih, neosvešćenih signala, koji bi u suprotnom ostali neprepoznati.
U procesu edukacije iz psihodinamskih terapija, budući terapeuti se uče da se često pitaju i preispituju kako se osećaju u radu s klijentima, zašto se osećaju tako kako se osećaju, da li to ima možda veze s njihovom ličnom prošlošću ili ima li veze sa sadržajima koje klijent komunicira? Ukoliko se desi da osete snažne emocije u radu s pojedinim klijentima, uče se da prepoznaju njihov smisao i da otkriju iz kojih se razloga javljaju baš takve emocije u radu baš s tim klijentom u baš tom trenutku. Budući da su ovo često veoma složene, ali i suptilne reakcije, terapeuti početnici u psihodinamskim terapijama superviziraju svoj rad. To znači da starijem i iskusnijem kolegi pružaju uvid u doživljaje sa seansi kako bi, uz pomoć, naučili da prepoznaju bitne elemente u terapiji i da rade samostalno.
Danas se smtra da je kontratransfer jedno od najbitnijih oruđa za sporovođenje uspešne terapije koja se bavi nesvesnim procesima. Više se ne vodi Frojdovom idejom da terapeut treba biti što neutralniji i da treba da se oslobodi svojih kontratransfernih osećanja. Štaviše, veruje se suprotno, kontratransfer treba što više koristiti u terapijskom procesu. On je izvor važnih informacija i može biti katalizator pozitivne promene i prekretnica u radu, može otkriti informacije do kojih se drugim metodima ne bi ni došlo i može učvrstiti odnos između klijenta i terapeuta na mnogo ljudskiji način nego što je to bilo moguće uz poštovanje ideje o što većoj neutralnosti terapeuta. Korišćenjem svog zrelog kontratransfera terapeut se uključuje u terapijski proces na načine koji klijentima često deluju iskreno i humano, te sam taj doživljaj klijenata može dovesti do značajnih pozitivnih pomaka u terapiji.

Piše: Renata Senić

This entry was posted in Psihodinamska psihoterapija. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook