This entry was posted in Individualne teme

Prevazilaženje ambivalencije (neodlučnosti)

Piše: Renata Senić

U kognitivno bihejvioralnim terapijama ne ide se u dubinu nesvesnog, niti se traže procesi dinamičkog nesvesnog dela ličnosti u cilju razumevanja neodlučnosti, odnosno, ambivalencije. Ovi fokusirani i direktivni pravci smatraju da je dovoljna analiza iracionalnog načina mišljenja, te osporavanje iracionalnih misli i inputiranje racionalnih koje se kroz ponašanje uvežbavaju i, naposletku, usvajaju kao novonastala životna filozofija.

Ambivalencija, odnosno neodlučnost povodom promene je veoma čest problem na koji nailazimo u svim psihoterapijama. Bihejvioralne terapije prevazilaženje ambivalencije često zovu akomodacijom i ovaj fenomen se najčešće razmatra u kontekstu obavljanja „domaćih zadataka“ (zadataka koje klijent i terapeut u seansi osmišljavaju, a klijent ih samostalno sprovodi, a o rezultatima izveštava na narednoj seansi), ali i kada se srećemo s otporom promeni.

Budući da literatura koja se bavi otporom u REKBT terapijama nije bogata, osvrnimo se prvenstveno na prevazilaženje ambivalencije, odnosno na akomodaciju koja je sastavni deo seansi i domaćih zadataka neodlučnih klijenata.

Knaus daje odgovor na pitanje „Šta raditi kada jedan deo nas želi da se promeni, a drugi odlaže tu promenu“? Njegov odgovor pojašnjava proces akomodacije (prevazilaženja ambivalencije) i podrazumeva prikupljanje misli u cilju integrisanja celovite slike (onoga što u O.L.I. metodu zovemo celovitim doživljajem).  Kada imamo celovit doživljaj situacije u kojoj se nalaze međusobno oprečna stremljenja i/ili želje, tada se nalazimo u neprijatnoj situaciji koja podrazumeva da:

a) imamo sposobnost tolerisanja neodlučnosti (ambivalencije)

b) imamo tehnike koje nam pomažu da razrešimo dilemu. 

Dok se O.L.I. psihodinamski integrativni metod bavi razvojem sposobnosti za tolerisanje, te prevazilaženje ambivalencije, REKBT pristup se fokusira na to da klijenta nauči tehnikama za prevazilaženje neodlučnosti. Ukoliko je kod datog klijenta sposobnost tolerisanja ambivalencije u dovoljnoj meri razvijena, REKBT pristup će biti brz i efikasan. Međutim, nikada ne možemo adekvatno savladati neku tehniku ako nemamo razvijenu sposobnost koja je baza za korišćenje te tehnike. Da bismo zaista razrešili problem koji nas muči, moramo razviti sposobnost koja nas sprečava da ga rešimo!

Ukoliko je ta dilema velika, a mi nemamo dovoljno razvijenu sposobnost tolerisanja ambivalencije, nećemo biti u stanju da se akomodiramo, već ćemo podleći nekim razvojno primitivnijim mehanizmima odbrane od ambivalencije (poput cepanja ili potiskivanja jedne strane ambivalencije). Budući da se O.L.I. metod primarno bavi razvojem nedovoljno razvijenih sposobnosti, O.L.I. terapeut prevashodno bi se fokusirao na deficit u sposobnostima i usmeravao terapijski rad ka prevazilaženju tog deficita. REKBT terapeuti smatraju da se problemu može prići s druge strane. Naime, ne moramo uzroke tražiti u dinamičkom nesvesnom, niti moramo imati razvijenu sposobnost tolerancije na ambivalenciju, već možemo da se fokusiramo na ispravljanje iracionalnih životnih filozofija i implementiranje funkcionalnih stilova ponašanja koja te filozofije podržavaju.

Knaus opisuje proces akomodiranja, odnosno prevazilaženja ambivalencije.  Proces se sastoji iz sledećih koraka, koji se mogu koristiti i kao tehnike samopomoći:

  • Aktivirati misli koje su vezane za odlaganje (jer neodlučni uvek odlažu odluku) i u neskladu sa željom da završimo zadatak
  • Dovesti mišljenje do apsurda – tako da uvidimo bezizlaznost iz situacije u kojoj pokušavamo da održimo dve nepomirljive ideje!
  • Akomodirati sliku tako da ide u pravcu ostvarenja cilja
  • Ublažiti misli koje “teraju” na odlaganje, na neodlučnost
  • Mirenje oprečnih misli – „ne radi mi se, ali pošto želim da ostvarim cilj – potrudiću se da radim. Ne moram da uradim zadatak najbolje na svetu, ali ću raditi i“ (akomodacija) postići cilj.

Drajden, s druge strane, često modifikuje i dopunjujue Elisovu tehniku analize dobiti i štete. Kada piše o preprekama u promeni disfunkcionalnih obrazaca ponašanja, neretko se poziva na analizu dobiti i štete. Analiza dobiti i štete uvek se koristi kod ambivalentnih stremljenja. Racionalna i iracionalna uverenja su podjednako snažna, što osobu sputava u odlučivanju. Iz tog razloga problem se “stavlja na papir”, zapisuje se i odmeruju se snage i slabosti pojedinosti koje idu u prilog i onih koje su protiv dileme. Ovo je veoma sličan postupak “psihološkoj matematici” ili “emocionalnom računovodstvu” u O.L.I. metodu.

Uputićemo Vas detaljnije u procedure analize dobiti i štete.

Definišemo iracionalno uverenje i nabrojimo koje koristi i koju štetu imamo ako ga se držimo. Definišemo racionalni pandan i odredimo koje koristi i koje štete imamo ako se pridržavamo njega, zatim definišemo koja je korist od odbacivanja iracionalnog i koja korist od usvajanja racionalnog uverenja.

Svi uglavnom imamo i korist i štetu od iracionalnih uverenja. Da nemamo koristi od njih, ne bismo ih se pridržavali. Međutim, štete od alternativnih – racionalnih uverenja, uglavnom, ne postoje. Ta kolona najčešće ostaje oskudna (ili biva popunjena lako osporivim ili suštinski irelevantnim stavkama u kontekstu postizanja cilja).  Naposletku uporedimo koliko bismo koristi imali kada bismo iracionalno uverenje zamenili racionalnim, i imamo pisani dokaz da bismo olakšali sebi život ako to i učinimo. Veoma je važno imati pisani dokaz poželjnosti racionalni i nepoželjnosti iracionalnih uverenja. To je važno iz nekoliko razloga:

  1. ulažemo trud da definišemo naše misli i situacije. Sam trud je početak promene jer ukazuje na našu želju za promenom
  2. retko kada mislimo u jasnim terminima. U REBT-u iracionalna i racionalna uverenja definišemo precizno. Kada tako precizna uverenja stavimo na papir, ne zbunjujemo sami sebe povodom naših ciljeva, već nam je mnogo lakše da ostanemo fokusirani na sopstvenu želju za promenom i zadatak.
  3. zapisivanje je podsetnik. Ljudi koji žele da se promene često sami sebi prave zamke i distrakcije ili im pažnja odluta na nešto drugo. Pisani dokument je nešto što uvek možemo da pročitamo i što će nas održati motivisanima da istrajemo u zadatku i  promeni.

Analiza dobiti i štete se koristi za uporiđevanje poželjnosti održavanja racionalnih i iracionalnih uverenja, ali se još češće koristi za upoređivanje poželjnosti održavanja funkcionalnih i disfunkcionalnih stilova ponašanja.  Ljudi su najčešće ambivalentni po pitanju određenih ponašanja, postupaka, održavanja psiholoških problema i simptoma. Iz tog razloga možete sami napraviti tabelu  koja će Vam pomoći u samoanalizi međusobno suprotstavljenih stavova ili bihejvioralnih tendencija. Tabela bi trebalo da uključi korist i štetu od određenog ponašanja.  Međutim, ne zaustavlja se samo na koristima i štetama koje to ponašanje ima za Vas, već u analizu uključuje i Vama bliske ljude, dakle – okolinu.

Ako nismo u stanju da tolerišemo ambivalenciju, to se često manifestuje u ponašanju koje, neretko, ima (negativne) posledice i po druge ljude. Iz tog razloga sveobuhvatna analiza ponašanja i posledica ponašanja po nas i po druge od velikog je značaja za sticanje uvida u štete koje netolerisanje ambivalencije može da napravi. Takođe, tabela nudi mogućnost da uporedimo trenutačne i dugoročne dobiti od određenih ponašanja. Impulsivno reagovanje, koje je često kada pojedinac ne može da podnese ambivalentna stremljenja, možemo reći ima trenutačnu dobit – oslobađanje nagomilane tenzije. Međutim, impulsivne reakcije ne samo da nemaju dugoročne dobiti po Vas i druge ljude, već, imaju pregršt šteta koje ćete osetiti kako Vi, tako i Vaša okolina.

Najčešći problemi oko donošenja odluka i prevazilaženja ambivalencije prema REKBT principima:

  1. pogrešni obrasci mišljenja ( u ovu grupu spadaju sve Bekove  kognitivne distorzije: skok na zaključak, intuitivno odlučivanje, emocionalizovanje, personalizovanje, obezvređivanje pozitivnog, fokusiranje na negativno i sl.)
  2. emocionalne blokade (emocionalne blokade su najčešće vezane za nezdrave emocije i iracionalno mišljenje. Perfekcionizam, kako navodi Knaus može predstavljati jednu od osnovnih blokada u procesu odlučivanja (razrešenja ambivalencije), depresivnost, bes i očekivana krivica su, takođe, nezdrave emocije koje osobu mogu dugo ostavljati ambivalentnom, nesposobnom da se odluči i veoma nezadovoljnom povodom toga)
  3. neefikasne navike (koje, takođe, predstavljaju vid blokade)
  4. pogrešna motivacija
  5. prihvatanje sugerisanih odluka
  6. prisilno donošenje odluka
This entry was posted in Individualne teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook