This entry was posted in Grupna psihoterapija

Grupna terapija osnove i principi

Grupna terapija se bazira na različitim osnovama, u zavisnosti od psihoterapije koja je u njenoj osnovi.

Grupna terapija

Grupna terapija

Grupna terapija koju primenjujemo u našem savetovalištu je integrativnog tipa. Iako je u osnovi psihodinamska, poštujemo nekoliko osnovnih principa koje je, možda na najprecizniji način, predstavio Jalom u knjizi “Theory and Practice of Group Psychotherapy” (Yalom, 2005).
Jedna od bazičnih osnova i principa se svodi na nadu koja grupna terapija uliva svojim članovima. Svi pojedinci na terapiju dolaze s nekim problemom. U grupi, za razliku od individualne terapije, sreću se sa osobama koje takođe imaju psihološke probleme. Neke od tih osoba su već napravile značajan napredak u rešavanju svojih poteškoća. Mnogima je njihov napredak najsvetlija tačka i najjači dokaz da ima nade da i sami razreše svoje probleme. Grupna terapije daje značajan podstrek ove vrste.
Jalom, takođe, navodi “Univerzalnost” kao bitan aspekt promene u grupnoj terapiji. Naime, grupna terapija je sačinjena od ljudi koji dele iskustva drugih članova i time potvrđuju da su ljudski problemi univerzalni. Ovo značajno doprinosi smanjenju osećaja usamljenosti i jača ideju da mnogi dele iste ili slične muke, te, ako su neki već doživeli promenu, moguće je da i ostali napreduju. Veoma važan deo pravila “univerzalnosti” se odnosi na umanjenje katastrofiziranja povodom muka koje su snašle pojedinca, kao i umanjenje doživljaja lične neadekvatnsti, te posledično – osećanja stida povodom toga.
Grupna terapija pruža osećaj zajedništva i omogućava zajednički angažman članova na problemu. Članovi jedni drugima pomažu jer razgovaraju o svojim problemima, “dele muke”, ali i napretke do kojih su došli, kao i načine na koje su napredovali.
Grupna terapija se bazira na altruizmu. Članovi grupe dele svoje slabosti, ali, iznad svega i svoje snage, s drugim članovima grupe. Na taj način oni sami uviđaju od kolike su pomoći i koliko su im drugi članovi na tome zahvalni. S jedne strane, grupna terapija, pomaže članovima da razviju altruizam, dok s druge strane, jača osećaj samopoštovanja, vere u sebe i druge i ljubav prema sebi i drugima.
Grupna terapija omogućava korektivno emotivno iskustvo. Naravno, to omogućava i individualna psihoterapija. No, u grupi, svaki član može (a vremenom se to, neminovno, i događa) da u očima pojedinca poprimi karakteristike nekog od roditelja ili drugih značajnih figura iz detinjstva. Grupna terapija omogućava da se nerešeni konflikti iz prošlosti reše u “sada i ovde” u interakciji s članovima grupe koji su “okinuli” neka rana, a problematična sećanja kod člana grupe.
Grupna terapija je sigurno i podržavajuće mesto, te samim tim i pldno tle za razvijanje boljih socijalnih veština. Čim se članovi grupe osete sigurno u grupnom setingu, neminovno počinju da isprobavaju nove vidove ponašanja. Prednost grupne terapije se ogleda u tome što od ostalih članova dobijaju direktnu povratnu informaciju o načinu na koji se ponašaju. Ta povratna informacija je vrlo često značajan uvid i pokretač promene. Grupna terapija, kao mesto od poverenja, stvara atmosferu u kojoj nema straha od greške. Svako otvaranje, čak i priznanje da je neko dugo ćutao, plašio se da podeli svoje probleme ili nije bio spreman da govori kompletnu istinu, biva pozdravljeno. Grupna terapija ohrabruje svako otvaranje i na njega gleda kao na veliki pomak i napredak.
U individualnoj terapiji (u zavisnosti od terapijskog pravca) nije retko da terapeut bude (implicitno ili eksplicitno) model klijentu. Grupna terapija omogućava klijentima da, pored terapeuta, imaju i mnogo drugih modela – ostale članove grupe.
Grupna terapija, potom, omogućava interpersonalno učenje. Učenje o sebi, svojem stavu, ponašanju i tome kako nas drugi doživljavaju, biva potkrepljeno reakcijama članova grupe. Ovaj aspekt je mnogima od najvećeg značaja, jer im drugi ljudi ne govore uvek, niti sasvim iskreno, na koji ih način vide. Grupna terapija omogućava pojedincu da razume kakav utisak ostavlja na druge, a potom, ukoliko time nije zadovoljan, grupa mu pomaže da to modifikuje, promeni.
Grupna terapija je zasnovana na principu kohezivnosti. Budući da je grupa ujedinjena i skuplja se kako bi postigla isti cilj – poboljšala svoje funkcionisanje, međuljudske odnose i prevazišla patnju, članovi grupe osećaju pripadnost, a samim tim grade poverenje i specifičan osećaj zahvalnosti.
Uslovi koji su do sada opisani, dovode do logičnog zaključka da deljenje i iskrenost u grupi omogućava članovima grupe da se oslobode negativnih i nezdravih emocija i dožive značajna poboljšanja i olakšanja u životu.
Grupna terapija podstiče javljanje osećaja odgovornsti. Članovi grupe vremenom shvataju da su, bez obzira na nesrećno detinjstvo ili traumatične događaje iz prošlosti, oni sami odgovorni za svoju budućnost. Doživljaj odgovrnosti za svoj život je, kod većine, najjači motivator promene i najveće osnaženje za osećaj samopoštovanja i vladanja sobom.

Piše: Renata Senić
Literatura:
Yalom, I. & Leszcz, M. (2005). The Theory and Practice of Group Psychotherapy (5th ed.) New York: Basic Books.

This entry was posted in Grupna psihoterapija. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook