This entry was posted in Anksioznost i panika

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci i anksioznost

Autor: Renata Senić

Do sada nam je nauka ukazala na činjenicu da postoji veza između korišćenja psihoaktivnih supstanci i osećanja anksioznosti, odnosno strepnje. Kada kažem psihoaktivne supstance, mislim i na lekove koji su zakonom odobreni, legalne droge, poput kofeina i alkohola i na ilegalne droge. Sve ove supstance su u stanju da promene procese u našem organizmu i na neki način utiču i na naša raspoloženja i ponašanja.

Treba upozoriti i na opasnost od korišćenja anksiolitika (lekova koji umanjuju anksioznost). Ataraktici, anksiolitici ili mali trankilizeri, kako se popularno zovu, su lekovi  koji služe za ublažavanje nezdravog osećaja strepnje, hronične anksioznosti i napada panike. Ovi lekovi se koriste za tretman različitih neuroza i psihosomatskih poremećaja. Psihijatri veruju da je za područje sindroma emocionalne razdražljivosti terapijska delotvornost anksiolitika nesumnjiva. Ali, psihijatri su primarno lekari, a lekari smatraju da su psihološki problemi bolesti, a bolesti se leče lekovima. Mi se ograđujemo od medicinskog modela, i probleme s panikom i anksioznostima bismo pre opisali  upravo  kao probleme, probleme življenja i probleme koji ukazuju da i dalje nismo razvili dovoljno dobre veštine  koje bi nam omogućile da se uhvatimo u koštac s tim problemima. U tretmanu takvih problema je potrebno razvijati veštine i sposobnosti koje nedostaju, a ne veštački spuštati tenziju koja osobu, zapravo, upozorava da mora nešto da menja.

Ovi lekovi – anksiolitici – ne otklanjaju uzrok mentalnog problema, već samo regulišu simptome. Tako da, iako strah, razdražljivost, anksioznost i panika bivaju vidno ublaženi ili čak potpuno odsutni, čim prestane dejstvo lekova, može se vratiti neugodan osećaj brige. Da ne pominjemo da vaš sistem uverenja, ponašanja, kvalitet i vrsta emocija ostaju bazično isti, dok lek jedino sedira negativne senzacije. Takođe, u našoj zemlji su, do skoro, ovi lekovi bili dostupni gotovo svima u  skoro svakoj apoteci, te su ih ljudi uzimali “na svoju ruku”, što već može da se smatra zloupotrebom leka. Ovi lekovi su, takođe, visoko adiktivni (stvaraju zavisnost) i prestanak uzimanja istih povećava šanse za nastanak veće anksioznosti ili novog napada panike. Po prestanku uzimanja anksiolitika, osećaj anksioznosti raste, a uzrok javljanja iste ostaje nepromenjen. Možemo se, s pravom, zapitati zašto naziv “lek” nosi supstanca koja ne leči, već samo menja stanje svesti. Zar takve supstance ne zovemo drugim imenom-droge? Još jedan od razloga može biti kontraargument za uzimanje ovakvih lekova. I kad dođe do poboljšanja, osoba ne zna da li poboljšanje može da pripiše nečemu što je ona uradila, nekom napretku u sposobnostima, promenama u ličnosti…ili dejstvu leka. Tako ne može da vrednuje sopstvene uspehe u samoregulaciji, da poboljša sopstveno samopouzdanje i, često, lekove uzima “za svaki slučaj”. Time se podstiče “spoljašnji centar kontrole” (centar kontrole je mesto na koje stavljamo uzroke onoga što nam se dešava-u sebe-unutrašnji centar kontrole, spoljašnji centar kontrole – u druge  ili u slučajnost), što osobu odvlači od napora za promenom sopstvenih slabosti.

Istraživanja su pokazala da pušenje povećava rizik od napada panike, posebno kod mladih ljudi. Iako mehanizam povezanosti između pušenja i napada panike nije sasvim jasan, naučnici su ponudili nekoliko hipoteza. Jedna od njih kaže da pušenje može izazvati napad panike tako što negativno utiče na respiratorni sistem (pušači imaju kraće udisaje od nepušača). Kako prilikom doživljaja anksioznosti i panike poremećeno disanje predstavlja jedan od osnovnih simptoma, neki naučnici su pretpostavili da postoji veza između dve pojave. Međutim, ta veza nije utvrđena i mnogi je osporavaju. Kraći udisaji, sami po sebi, nemaju moć stvaranja panike ili anksioznosti. U pitanju je nešto drugo. Nikotin predstavlja jak stimulans i povećava budnost organizma. Moguće je da su napadi panike ili anksioznosti povezani za pušenjem na sledeći način: osoba koja je već predisponirana da se oseća anksiozno, kada upali cigaretu, samo pojavačava tu predispoziciju jer joj srce jače lupa i ceo organizam je budniji i razdraženiji. Ukliko ne postoji izražena predispozicija za anksiozno reagovanje, nikotin neće imati moć izazivanja većeg stanja anksioznosti. Međutim, ukoliko predispozicija postoji, nikotin može samo da utiče na manifestovanje već postojećih nemira.

Takođe, postoji jedna drugačija veza između zloupotrebe supstanci i anksioznosti i napada panike koja kaže da su anksiozni ljudi pod visokim rizikom od zloupotrebe alkohola, cigareta i drugih oblika adikcija. Poremećaji anksioznosti se vrlo često javljaju kod ljudi koji imaju problem sa alkoholizmom. Dugotrajna upotreba alkohola može da izazove biološke promene koje mogu izazvati anksioznost.

Anksioznost koja je indukovana zloupotrebom supstanci može da se javi i kod ljudi koji prethodno nisu imali probleme sa neprilagođenim ponašanjima ili doživljajima. S druge strane, ovi poremećaji se najčešće javljaju kod individua koje su primarno bile anksiozne oko činjenice da su na ivici zloupotrebe supstance ili kod osoba koje teže da uzimaju prekomernu dozu psihoaktivnih supstanci.

Anksioznost može biti izazvana zloupotrebljavanjem psihoaktivnih supstanci, a takođe je i sastavni deo simptoma koji se javljaju nakon prestanka konzumiranja psihoaktivnih supstanci.

Simptomi koji definišu ovu vrstu anksioznosti su sledeći:

  1. osoba oseća jaku anksioznost ili napad panike
  2. postoji medicinski ili psihološki dokaz da su se ovi simptomi razvili u toku jednog meseca po početku zloupotrebe supstanci ili po prestanku korišćenja psihoaktivnih supstanci
  3. ni jedan drugi poremećaj anksioznosti ne može da na bolji način obuhvati ove simptome
  4. simptomi izazivju klinički značajane teškoće i stres na poslu u socijalnom i ličnom funkcionisanju
  5. simptomi se ne pojavljuju samo u toku delirijuma

Osnovne karakteristike anksioznosti koja je nastala kao posledica konzumiranja psihoaktivnih supstanci su jako i konstantno osećanje anksioznosti kao fiziološki efekat intoksikacije ili prestanka uzimanja supstance. Jaka i uporna anksioznost, napadi panike ili, u nekim slučajevima, opsesivno-kompulsivne reakcije dominiraju kliničkom slikom ovog problema.

Prognoza: ishodi su varijabilni. Napadi panike mogu da traju godinama. Najveći broj osoba koji pati od anksioznosti i panike povezane sa zloupotrebom supstanci je u stanju da vodi normalan život, manje njih postaje značajno ugroženo. Sveukupni statistički podaci kažu da oko 50% pojedinca podrvrgnutih tretmanu pokazuju poboljšanja. Za ovu vrstu napada panike ili anksioznosti nije pronađeno da se češće javlja kod pripadnica ženskog pola, odnosno, nikakava povezanost između pola, godina i statusa pojedinca s napadima anksioznosti i panike izazvane zloupotrebom psihoaktivnih supstanci nije pronađena. Ove vrste problema se, prema podacima iz 2002. godine, javljaju veoma učestalo. Naime, procenjen broj ljudi koji pati od neke vrste mentalnog poremećaja izazvane zloupotrebom psihoaktivnih supstanci je oko četiri miliona. Međutim, može se postaviti pitanje šta je tu javlja kao primarni problem: zloupotreba supstanci ili psihološki problemi? U nekim slučajevima, ljudi koji pate od ozbiljnih mentalnih problema, koje uglavnom nisu dijagnostifikovali, skloni su uzimanju lekova kako bi otklonili neželjene simptome, dakle, skloni su samo-medikaciji. Neke osobe koje imaju probleme s panikom, nastoje da, na svoju ruku, piju anksiolitike ili konzumiraju lakše droge kako bi se umirili.

U drugim slučajevima, mentalni poremećaji su izazvani zloupotrebom supstanci. Na primer MDMA koja je osnovni sastojak Ekstazija – psihostimulativne droge, izaziva dugotrajne deficite u funkcionisanju serotonina (poznatog kao hormona sreće) u mozgu, što vodi izazivanju mentalnih poremećaja poput depresije i anksioznosti. Hronična zloupotreba droga u adolescentskim, formativnim godinama razvoja je nešto što izaziva posebnu brigu kod eksperata jer, u najvećem broju slučajeva, negativno utiče na socijalni život, kao i razvoj normalnog mišljenja i, na taj način, često doprinosi razvijanju mentalnih poremećaja poput napada panike i anksioznosti, ali i mnogih drugih. Takođe, bitno je primetiti da se zloupotreba psihoaktivnih supstanci i prisustvo menalnog poremećaja  mogu kod individue javiti apsolutno nezavisno jedan od drugog.

Sam podatak da mnogi ljudi s teškoćama pretenduju da koriste neke od legalnih ili ilegalnih droga, kako bi smanjili sopstvene teškoće, je zabrinjavajuć. Ono što najviše brine je činjenica da psihoaktivne supstance ne mogu otkloniti uzrok mentalnih problema, a često mogu negativno uticati na razvoj ličnosti i stvarati zavisnost kod konzumenata. Na posletku, ponekada i stručnjacima biva teško da utvrde koji je problem došao prvi – zloupotreba supstanci ili sklonost ka anksioznom reagovanju. Osnovna poruka ljudima s anksioznim tendencijama ili napadima panike, bi bila da se primarno obrate za pomoć stručnjaku, i da nikako ne pribegavaju metodi “sam svoj lekar”.  I u ovoj, kao i u većini drugih slučajeva, važi stav da je “bolje sprečiti, nego lečiti” i da je problem bolje “otkriti, nego pokriti”.

This entry was posted in Anksioznost i panika. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook