This entry was posted in Individualne teme

Kako prevazići svađe?

Autor: Renata Senić

Svađa podrazumeva eskalirani konflikt, koji neretko uključuje uvrede, pokude i neprijateljske stavove. Često se čuje da se ljudi vole, ali da su ustalnim konfliktima i da ne mogu da ih reše. To nije tačno. Moguće je samo da ne znaju kako da ih reše. Ali rešenje postoji i nalazi se u prihvatanju sebe i drugih i nenasilnoj komunikaciji. Rešenje je u prihvatanju realnosti koja ponekad osujećuje naše želje. Osnovno pitanje je da li zaista želite da rešite konflikt s drugim ljudima, ili prosto želite da budete u pravu? Da li hoćete da budete gospodar ili da živite u fer odnosima. Ako želite da gospodarite, možda i možete to da postignete novcem, titulom i težnjom ka savršenstvu. Čak i ako to dobijete, očekujte strahopoštovanje, a ne poštovanje, očekujte povinovanje, a ne prihvatanje. Najveći broj ljudi nema tu mogućnost da se ponaša kao kralj, zato bi bilo poželjno da ne razvija takva očekivanja. U sferi međuljudskih intimnih odnosa, sreća se nalazi u razumevanju i prihvatanju, a ne isticanju sopstvenih potreba kao jedinih bitnih. Kao što je napomenuto vaše želje bez drugih ljudi teško da mogu biti ostvarene, a svaki prioritet podrazumeva suočavanje. Međutim, iako mnogo ljudi to zna na svesnom nivou, ipak ne postupa kao nekonfliktna ličnost, već ulazi u svađe, ponekad veoma žestoke sveđe sa bližnjima.

Šta raditi u takvim konfliktnim, a emocionalno obojenim situacijama, kao što su partnerske, porodične i prijateljske svađe, koje ponekad mogu da naruše ceo koncept srećnog života? Bežanje od konflikata nije rešenje. Potiskivanje problema je možda najgore rešenje. Jedino je suočavanje sa konfliktom potencijalno dobro rešenje. Potencijalno, jer se treba suočiti na pravi način.

Baza rešenja konflikta je u komunikaciji. Ljudi su razvili govor jer se inače ne razumeju. Kada reagujete na neki sukob agresivnim ćutanjem, ne očekujte da će to bilo ko razumeti. Morate komunicirati. Međutim, ta komunikacija treba da bude prava i iskrena komunikacija. Ono što se tu nikako ne uklapa, a često je u svađama prisutno, izgleda ovako:

Sagovornici pokušavaju jedno drugo da optuže za izazivanje svađe. Raste tenzija. Naravno, ne slažu se oko toga ko je prvi počeo. Razgovor prerasta u viku. Vikom pokušavaju da smire viku, optužujući jedno drugo povodom toga ko je prvi počeo da se dere. Kako Kristof Kare zanimljivo to ilustruje, uglavnom žena upućuje sledeću rečenicu : nerviraš me jer se dereš, a od partnera dobija povratnu : derem se jer me nerviraš. Ovaj primer dovoljno dobro ilustruje ishod ovog konflikta. Naravno, ljudi se vrte u krug i ne uspevaju ništa da reše. Razgovor prestaje kada se energija istroši, a konstruktivno rešenje izostaje. To otvara put novim konfliktima.

Dakle, ako želite da izbegnete mučne svađe u koje možda često ulazite, valjalo bi da izbegnete sledeće tri stvari:

ne postavljate pitanje ko je prvi počeo. To očigledno može samo da nervira, i svakako nije najbitnije na svetu. Najbitnije je da konflikt postoji, a utvrđivanjem ko je prvi počeo, nećete ga rešiti.

ne vičite – šta time postižete? Naravno da postižete pražnjenje energije i tenzije koja vas preplavljuje. Ali, šta konstruktivno postižete? Ponekad možete zaplašiti vašeg sagovornika i ispasti «pobednik», ali da li je to rešenje konflikta? Gore je opisano da imperatora ima malo, a vi se verovano nalazite u odnosu koji je implicitno baziran na jednakosti. Vikanje samo sputava vašu sreću.

ne budite pasivno-agresivni – ako želite da durenjem postignete cilj, možda ga i postignete, ali kratkoročni! Pravo rešenje konflikta se ne postiže ni otvorenom, ni pasivnom agresijom.

Kada se nađete u neposrednom konfliktu s vašim bližnjim, poželjno je da se postavite na sledeći način. Ukoliko je konflikt već verbalizovan i u toku, ukoliko je dobrim delom već postao svađa, a vi saučesnik u njoj, usvojite sledeće načine ponašanja:

obraćajte pažnju na sadržaj poruke, ali i na formu – sadržaj poruke vam najbolje govori šta osoba misli, dok vam forma može odati kako se oseća. Intonacija, izraz lica ponekad govore više nego same reči

slušajte i odgovarajte – pustite sagovornika da ispriča svoju priču i saslušajte ga pažljivo. Dajte mu do znaja da ste ga čuli i odgovorite vašim iskrenim stavom na njegovu poruku

budite autentični – igranje različitih igara može da vam pruži osećaj da ste dobili bitku, ali ne ne i rat. Igranje igara ne rešava konflikt, već ga produbljuje. Zato budite to što jeste. Ne plašite se da kažete šta mislite i osećate. Jedino tako možete razmotriti problem

predlažite rešenja – iako mislite da ste promislili sve alternative i da možda znate koje je najbolje rešenje vašeg problema, možda se druga strana ne slaže s vama. Predlažite rešenja i zajedno diskutujte o njima. S druge strane, pokušajte da se suzdržite od zahteva da i vaš sagovornik bude pun inovativnih rešenja. Jednostavno recite šta vi mislite da je ispravno i pokušajte da diskutujete o tome

ukoliko se nađete u konfliktu sa jako teškim sagovornikom koji se koristi «zabranjenim» stilovima komunikacije u konfliktu, optužuje vas, biva pasivno-agresivan ili viče, nemojte na sebe uzimati zadatak da ga prevaspitavate. Time možete samo pojačati tenziju. Umesto toga, ne odustajte od vaših principa dobre komunikacije. Ostanite staloženi i držite se osnovne priče. Fokusirajte se na osnovni problem i ne dozvolite da vas sporedni ometu.

Šta sve radi svađalački tip?

a)      šalje negativne poruke – ovo se može poistoveti sa sebičlukom, jer osoba traži da se odreknete svojih želja i stavova da biste nju usrećili

b)      ističe se – ako je cilj pobediti u svađi, deo svađanja je isticanje, šepurenje, pokušaji da se reputacija gradi na sputavanju sagovornika

c)      podsmeva se – na različite načine. Odbijanjem dalje priče, direktnom ironijom, namernim pogrešnim tumačenjem

d)      etiketira – vašu celu ličnost pokušava da okarakteriše nekim vašim ponašanjem. Ako ste nekada postupili nemarno, kaže vam da ste nemarna osoba. Ako ste nešto prečuli, kaže da ste nepažljivi

e)      pogrešno uopštava – koristi se rečima «uvek» i «nikad» na neprikladan način. Ako pojedinac želi da rasplamsa svađu i iz nje izađe kao pobednik, često će vam uputiti rečenicu tipa «ti nikada nisi tu za mene» ili «uvek hoćeš da isteraš svoje»

često se dešava da smirenost jednog sagovornika još više povećava tenziju u drugom, koji je rešio da izađe kao pobednik iz konflkta, a ne da ga zajedničkim snagama reši. Ukoliko je vaš sagovornik agresivan i ne omogućava vam da nastavite razgovor o prvobitnom problemu, ne insistirajte. Obrazložite da niste za taj vid komunikacije, već da želite da zaista popričate o problemu, trezveno i uzajamno

ponekad ni ovo ne dovodi do rešenja. Često se to dešava u situaciji sa jako dominantnim ili agresivnim ljudima. Oni često žele da gospodare situacijom i sve drže pod kontrolom. Ako uvidite da je komunikacija, koja je srž rešavanja konflikata, nemoguća sa vašim sagovornikom, vratite se na početak i ponovo preispitajte svoje prioritete. Da li želite da imate odnos sa osobom koja neće da vas sasluša i sa vama razgovara?

Poenta je u tome da zaisata postoje osobe koje nisu naučile osnovne veštine komunikacije, koje ne veruju poslovici da «lepa reč zlatna vrata otvara», po prirodi su impulsivne i jako je teško ostvariti kontakt sa njima. Ako ste vi «mirotvorac» pa naiđete na takvu osobu, manja je šteta. Možete pokušati da svojim veštinama poboljšate komunikaciju, a ako ništa ne funkcioniše, možete i otići. Veća je, međutim, šteta ukoliko ste vi sami impulsivni, konfliktni i nekompromisni. Tada verovatno vi bivate izvor tenzije i gajite nerealistična očekivanja da će se ostatak sveta povinuti vašim željama.

Bilo bi poželjno da preispitate koliku korist, a koliku štetu dobijate od toga. Ako uspevate da osvajate svoje ciljeve na silu, verovatno vas se ljudi plaše, možda vas i ne vole, ali moraju da vas trpe, a možda još nešto gore od toga. Rečeno je da svaki konflikt i unutrašnji i spoljašnji implicitno uključuje i druge ljude. Ako težite sreći i skladu, poželjno bi bilo da to postižete razumevanjem, saosećanjem, razgovorima i dogovorima.

This entry was posted in Individualne teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook