This entry was posted in Individualne teme

Kako rešiti konflikte?

Autor: Renata Senić

Konflikt je neizbežna pojava u našim životima, od rođenja pa do smrti. Ako se konflikt definiše kao sukob interesa, jasno je da možemo doživeti najrazličitije vrste konflikata sa najrazličitijim ljudima, kao i sami sa sobom. Zabluda je da je konflikt uvek negativna stvar, štaviše on jako često može rezultirati pozitivnim ishodom, samo treba znati upravljati njime. Do danas je napisano veoma mnogo knjiga o različim vrstama konflikata, kao i o načinima rešavanja istih. Ako zanemarimo detaljne podele, možemo se osvrnuti na ono što je najbitnije, a to je rukovanje konfliktima i pozitivne stvari koje iz njih možemo dobiti. Iz konflikta skoro uvek možemo da izađemo zadovoljni ili bar poučeni, a ne kako to implicitno važi – poraženi i osujećeni.

Osnovno pitanje je da li su konflikti poželjni ili ne?  Zavisno od toga kako reagujete kada se nađete u konfliktnoj situaciji, odgovor može biti pozitivan ili negativan. Mnogi ljudi u sukobu reaguju suženim obimom pažnje, ne promisle dovoljno o svim aspektima situacije, ponašaju se naglo, reaguju telesno, umesto misaono. Ako ste od tih ljudi, verovatno smatrate da je konflikt nepoželjan. S druge strane, manji broj ljudi smatra da konflikt otvara vidike, da je prilika za promišljenje i reorganizovanje postojećeg stanja, da ruši status quo i da pokreće na bolje. Oni smatraju konflikt poželjnim. Čak iako nikada niste razmišljali o (ne)poželjnosti konflikata, možete naučiti veštine rukovanja njima. Možete sebi priuštiti da kada se nađete u sukobu sa sobom, s drugima ili s čitavom grupom ljudi, koristite dobro utvrđene strategije za rešavanje konflikata. To se sve može postići pravilnim razmišljanjem i vežbanjem. Pre toga, trebalo bi opisati najčešće vrste konflikata i obrazložiti njihove potencijalne pozitivne aspekte.

Od unutrašnjih do spoljašnjih konflikata

Pre nego što uopšte razmotrimo konflikte s drugima, treba da se osvrnmo na sopstvene, unutrašnje sukobe koji nam onemogućavaja da postupamo u skladu sa relanošću i našim budućim dobrom. Kada doživljavamo unutrašnji konflikt to znači da ne možemo da pomirimo neke želje i misli tako da rade zajedničkim snagama u našu korist. Tada se doživljava tenzija, napetost, dolazi do stresa. Unutrašnji konflikti mogu da se okupe oko različitih težnji, a nisu sve jednako pozitivne, niti poželjne.  Možda najlepši, ali često i najteži unutrašnji konflikt je kada pokušavamo da izaberemo samo jedan od dva jednako poželjna cilja. Na primer, žena dobija ponudu za atraktivan posao, sa dobrom platom, lepom kancelarijom, zagarantovanim poslovnim putovanjima i honorarima. S jedne strane to je ispunjenje njenog sna. Međutim, u toku života ona je ostvarila i drugi san, koji sada zahteva posvećenost. To je njena porodica koja je sačinjena od muža i dvoje male dece. Deca traže pažnju i majku, njenu negu, prisutnost i ljubav, drugim rečima traže puno vremena koje u slučaju prihvatanja posla ona ne bi mogla da im pruži. Iako je ovo konflikt koji uključuje izbor jednog od dva najepša cilja, on može biti i najteži konflikt, jer osobu suočava mišljenjem da ne može imati sve o čemu je uvek sanjala. Postoje i drugi unutrašnji konflikti. Na primer – kako od dva zla izabrati manje. Ovakvi konflikti mogu nositi mnogo tenzije i nezadovoljstva, ukoliko se ne pomirimo s tim da život nosi i takve situacije. Zaposlili ste se u firmi zajedno s  dobrim prijateljem. Vama posao ide bolje i napredujete, vaš prjatelj iz nekih razloga stagnira. Sada ste na višem položaju od njega i šef vam daje zadatak da otpustite izvestan broj radnika koji više nisu potrebni. Između ostalih, na listi je i vaš prijatelj. Ovo je zadatak koji morate da uradite jer je u opisu vašeg posla, ali osećate da ne možete da saopštite prijatelju da je otpušten. Tenzija koju osećate vam samo odmaže da realno razmislite koje sve opcije imate i da izaberete pravu. Postoji još jedna primer unutrašnjeg konflikta, oponentan onom prvom. Svodi se na pitanje kako da udovoljite i sebi i drugima kada imate suprotne želje. Da biste usrećili vašeg partnera, često mu pravite ustupke koje, u stvari, ne želite. Osećate se iscrpljeno i nesrećno povodom toga, a kao da nemate snage da njemu uskratite želje. Gledate crno-belo i trpite. Preispitujete se da li to sve uopšte ima smisla i osećate se pomalo uzaludno, međutim niste mu ništa ni pomenuli kako konflikt iz unutrašnjeg ne bi prešao u spoljašnji.

Ovi primeri se mogu preslikati na brojne slične koji su locirani oko ovih polova. Za svaki postoji rešenje i rešenje može biti dobro. Ono što se često dešava i što nije najpoželjnije je da unutrašnji konflikti prerastaju u spoljašnje, s izgledom da prerastu u svađu i da se završe obostranim gubitkom, umesto da se pretvore u razgovor i dogovor.

Smernice za rešavanje konflikata

Principi za rešavanje unutrašnjih i spoljašnjih konflikata se ne razlikuju znatno. Osnovna razlika je u broju aktera. Nekad je dovoljno da se sami sa sobom dogovorite šta je najbolje rešenje za vas, a nekad je potrebno da uključite i druge ljude u dogovor. Mada, ako bolje razmislite rešenje svakog konflikta uključuje i druge osobe. Tipovi konflikata koji su opisani mogu iz unutrašnjih prerasti u spoljašnje, ali ono što ima je zajedničko je da su veoma lični. Sva tri tipa konflikta uključuju emocije prema bližnjima. To znači da se mogu rešavati na intimniji način od  profesionalnih ili pravih neprijateljskih konflikata. Ovakvi lični konflikti se mogu rešavati mirnim putem. Sledeće stavke možete shvatiti kao smernice za pripremu i, u najboljem slučaju, rešenje konflikta. Ovo je baza koja se nalazi u svakoj nekonfliktnoj osobi i koju i bi bilo poželjno da prihvatite ukoliko želite da izbegnete konflikt. To možete uraditi na sledeći način:

1. promišljanjem – u zavisnosti od vaše odluke konflikt će ostati unutrašnji ili će prerasti u spoljašnji. Bez obzira na to, za rešenje konflikta neophodna je promišljanje koje može biti verbalizovano, a može ostati i u vama. Ovo promišljanje podrazumeva

a)      priznavanje sopstvenih osećanja – priznajte sebi ili drugima kako se zaista osećate. Ako je u pitanju tenzija, tuga, nezadovoljstvo, nemojte skrivati i potiskivati ta osećanja, već ih priznajte. Ako ih skrivate, nećete imati mogućnost da ih proradite, možda ih nikada nećete ni osvestiti dovoljno, a onda postoji mogućnost da ćete dugo ostati nezadovoljni i bez kontakta sa svojim bazičnim osećanjima

b)      nalaženje alternativa – ukoliko je do konflikta došlo, ukoliko se osećate ugušeno i tražite izlaz iz situacije, poželjno je da umesto da se gušite u svojim negativnim osećanjima, razmišljate o pozitivnim ishodima. Razmišljajte na koje sve načine može da se reši konflikt. Skoro uvek postoji više rešenja, i skoro uvek je neko rešenje zadovoljavajuće. Ako ste fiksirane na vaš očaj povodom konflikta, teško da ćete moći trezveno da razmišljate o rešenjima

c)      uzimanje u obzir vaših bližnjih – napomenuto je da je svaki konflikt, koliko god on bio unutrašnji obavezno u bliskoj bezi sa drugim osobama. Ljudska bića su društvena bića. Nema sreće na svetu bez drugih ljudi. Da bi vaša sreća bila prava, ona mora da uključi i sreću vaših bližnjih. Ukoliko pokušate da donesete sebičnu odluku, ne uzimajući druge u obzir, konflik se neće rešiti srećno ni po druge ni po vas.

2. dogovorom – kada dobro promislite šta želite, izlistate sve alternative onda treba doneti odluku u vidu dogovora. Dogovor može biti sačinjen u vama kao dogovor između suprotnih stavova ili može biti dogovor sa drugom osobom. Dogovor podrazumeva promatranje sledećih elemenata:

a)      iznalaženje prioriteta– kada ste u prethodnom koraku izlistali alternative, među njima pronađite ono što vam je prioritet. Da li vam je prioritetnija karijera ili deca. Da li vam je prioritetniji drug ili novac. Bitno je da ne brkate pojmove.  Prioritet vam nikako ne može biti da pobegnete od konflikta. To je samoobmanjivanje. Uvek je priorit rešiti konfikt

b)      kompromis – kompromis podrazumeva da malo dobijete, ali malo i izgubite. Pošto je prioritet rešiti konflikt, a ne možemo uvek imati sve što poželimo, ponekad se moramo nečeg odreći zarad našeg budućeg dobra i sreće. Kompromisna situacija se najbolje vidi u primeru sa partnerom. Ukoliko vi i vaš partner imate različite želje, ne mora neminovno dolaziti do svađe ili razilaženja, takođe ne morate trpeti njegove želje i zapostavljati svoje. U ovom slučaju je kompromis, takođe baziran na prioritetima skladno rešenje. Ako volite vašeg partera onda vam je prioritet. Da biste voleli partnera, morate prvo voleti sebe, tako da ste i vi prioritet. Kada su dva prioriteta u sukobu želja, najbolje je da se nađu na sredini, odnosno da naprave kompromis. Sigurno postoje aktivnosti koje volite zajedno da radite,a ove koje ne volite zajedno, možete i odvojeno.

c)      pomirenje – postoji varijanta i da pomirite suprotne stavove u vama ili između vas i vaše okoline. Ovo ponekad može biti dobitna kombinacija jer se tako ne odričete ničeg, međutim ovo nije uvek lako ostvarivo. Možete da pomirite potrebu za karijerom i majčinstvom tako što ćete potražiti podršku vaših bližnjih, organizovati vreme i napraviti plan rada, ali kako dan traje 24h pazite da se ne opteretite jer tako nema ništa od zadovoljstva. Najbolje je da uzdate u sebe, ali nije greh tražiti podršku u bližnjima. Za pomirenje suprotnih sila treba dosta truda, ali zrelim i stabilnim ličnostima to često polazi od ruke.

Kako sve ovo izgleda kada se verbalizuje? Opisani konflikti su bazično unutrašnji, ali mogu postati i spoljašnji. Opisane tehnike za rešavanje konflikata su takođe bazično unutrašnje i odnose se na pripremu za suočavanje sa konfliktom. Vi ste osoba koja sama sa sobom prvo mora da promisli i da se dogovori, da prizna sebi svoje želje i prioritete. U idealnoj situaciji i u skladnim međuljudskim odnosima, sve može proći ovako glatko, međutim, to često nije slučaj. Često druga strana ne želi da tako olako prihvati vaše stavove već nameće svoje. Tada nastaje pravi spoljašnji međuljudski konflikt koji zahteva veštine pregovaranja i slušanja. Što je konflikt bliži kulminaciji, to vam je potrebno više veština rešavanja konflikata kako se ne biste «slomili», već uspeli da budete konstruktivni.

This entry was posted in Individualne teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook