This entry was posted in Individualne teme

Nenasilna komunikacija

Piše: Renata Senić

Nenasilna komunikacija podrazumeva da ne ocenjujemo postupke i iskaze drugih, već pre da se posvetimo onome što osećamo i da izložimo naše želje ili potrebe. Nenasilna komunikacija podrazumeva stav da smo i mi (kao i druga strana) odgovorni za svoje postupke. Iz tog razloga smatramo da je usmerena ka razvoju. Na radionici “kontrola besa” možete naučiti osnovne principe i usavršiti i uvežbati tehnike nenasilne komunikacije.

Koje su prednosti nenasilnog pristupa u komunikaciji?

Ukoliko se s nekim ili nečim ne slažemo, mi to mirno i jasno izložimo. Dakle, izbegavamo svađe.

Izbegavamo i nesporazume i čuvamo i odnos s drugom osobom i naše (a često i tuđe) dostojanstvo.

Ovaj način komunikacije daje prednost slušanju i saosećanju. Mi postajemo sposobni da oslušnemo druge i uvidimo i njihove stavove, želje i potrebe. Obraćanje pažnje na drugu stranu je potrebno za razrešenje nesporazuma.

Upoznajemo i sebe i druge i lakše dolazimo do rešenja.

Komunicirati nenasilno znači uvažavati sebe i druge i ne ispoljavati bes.

Rozenberg daje uputstvo za nenasilnu komunikaciju. Njegov postupak se odvija u četiri etape:

1- Odredite problem – Šta se dešava, ko je šta rekao, na koji način, na kom mestu, kako je to rekao i u kom trenutku? – Ne objašnjavajte, ne opravdavajte, ne sudite, ne kritikujte, ne branite se. U ovoj etapi se samo fokusirajte na situaciju i potrudite se da je opišete na najobjektivniji mogući način.

2. Imenujte svoje emocije – Prethodno opisana situacija je izazvala neko tumačenje, a to tumačenje direktno uticalo na stvaranje neke emocije. Šta je to što osećate? Brigu? Nezadovoljstvo? Anksioznost? Ljutnju? Tugu? Nađite emociju koja je verna doživljaju i u skladu s tumačenjem situacije koja se odigrala. Najbitnija stavka u ovom procesu je da zapamtite da drugi nije odgovoran, niti kriv za vašu emociju. Drugi ljudi i situacije ne izazivaju u nama emocije – već način na koji tumačimo to što drugi rade ili se oko nas dešava - direktno utiče na stvaranje naših osećanja.  Vaša osećanja su vaša, nisu tuđa. Prihvatite ih. Vaša osećanja su posledica nekog vašeg ličnog nedostatka ili nezadovoljene potrebe. Sada je trenutak da ih izrazite. Ne optužujte i birajte reči. Izbegavajte negativne, upitno-odrične, šuplje i jalove fraze. Posebno izbegavajte ironiju i uopštavanja. Zaboravite iskaze poput: nikad, uvek, stalno. Koristite zamenuci Ja da biste potvrdili da vaša osećanja pripadaju vama:

- ja sam osetio/la….

-ja sam doživeo/la…

-ja sam imao/la utisak da ….

3. U trećoj etapi analizirajte svoje potrebe – obratite pažnju da ne idete zaobilaznim putem i da ne okrivljujete druge! Ako koristite zaobilazne fraze da biste umanjili sopstvenu anksioznost, vrlo je moguće da vas drugi neće razumeti. Ako ih, pak, kritikujete, vrlo verovatno će se braniti. Do razumevanja neće doći, a vaše potrebe će ostati neizrečene – ili bačene u vetar! Korektno izražavanje želja ili potreba se završava upravo tamo gde se završava vaša želja ili potreba. Na primer: Želim da me slušaš pažljivije – je pravilan i korektan, nenasilan način izražavanja želje. S druge strane: Želim da me slušaš, što ti nikad ne radiš, i to me užasava – se ne odnosi na analizu vlastite želje – već pre na analizu vašeg doživljaja druge osobe. Ostanite s vašim željama ili potrebama. Ne idite dalje od toga.

4. četvrti korak podrazumeva asertivno traženje – do sada ste formulisali problem, pronašli emociju i analizirali želju. Sada je vreme da asertivno tražite to što želite. Ne zahtevajte, ne pridikujte da ne biste uništili sve prethodne korake. Radionica “kontrola besa” vas uči kako da smireno pregovarate čak i kada su vaši apetiti veliki i želje jako značajne. Vi vladate vašim emocijama i sposobni ste da se jasno izražavate. Poenta i ključ nenasilne komunikacije je u preciznosti formulacije problema, emocija, želja i jasnog traženja onoga što želimo. Potrudite se da u vašim traženjima nema ničeg opšteg. Budite konkretni. Kao što u prodavnici tražite novine, na isti način možete tražiti sagovorniku da bolje sluša, ne kasni, javlja se na telefon, ne dolazi nepozvan i slično.

Ukratko opisani koraci se uvežbavaju u parovima. Mada, možete i sami probati da uvežbate ove jasne smernice sledeći put kada se nađete pred nekim nesporazumom.

Zapamtite:

Koristite zamenicu Ja (umesto optuživanja ili uopštavanja)

Predstavite sebe, problem, želje i rešenje - jasno i precizno

Koristite pozitivne fraze “Ja želim…” pre nego “Ja ne želim…”

Branite svoja prava, ali nikako ne ugrožavajte tuđa

Budite svesni svojih osećanja, ali obraćajte pažnju i na tuđa – Ne dozvolite da vas osećanja preplave i ugroze odnos!

This entry was posted in Individualne teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.