This entry was posted in Aspekti ličnosti

Da li su inteligentniji muškarci ili žene? – različite vrste inteligencije

Autor: Renata Senić

Priča o muškoj i ženskoj inteligenciji se pojavila mnogo pre samih testova inteligencije. Na ovu temu su oduvek postojale brojne predrasude. Još je Aristotel tvrdio da su muškarci sposobniji od žena i da žene, zbog toga, treba da ostanu u domaćinstvu. Čarls Darvin je smatrao da su žene prirodno intelektualno inferiornije od muškaraca. Mnogi drugi naučnici su se slagali s njim.  Ovakve debate su bile anegtodske prirode. Sve do pokreta mentalnog testiranja, nije bilo pravih rezultata. S testovima su pronađene prve razlike između muškaraca i žena. Naučnici uglavnom nisu nalazali razlike između polova u opštoj inteligenciji.  Međutim, nađene su razlike u pojedinim specifičnim sposobnostima. Muškarci, u proseku, imaju bolje razvijenu prostornu sposobnost od žena. Oni su u stanju da bolje vizualizuju različite stvari i da ih lakše i preciznije pomeraju i premeštaju. Moguće je da zato važi stereotip da su muškarci bolji vozači od žena.  S druge strane, žene, u proseku, imaju razvijeniju verbalnu sposobnost od muškaraca. One imaju bogatiji fond reči i lakše uviđaju verbalne odnose, bolje verbalno rezonuju. Muškarci čak češće pate od poremećaja jezičkih funkcija. Neke studije su pokazale da žene imaju razvijeniju memoriju, od muškaraca, dok muškarci bolje rešavaju matematičke probleme od žena. Danas se naučnici, uglavnom slažu oko ovih rezultata. Takođe, slažu se i da ne postoje razlike prema polu po pitanju opšte inteligencije. Međutim, i dalje neke kulturološke činjenice idu u korist muškom polu. Muškarci su tokom istorije, imali privilegiju nad ženama po pitanju školovanja. Ovakav trend i dalje važi u manje razvijenim zemljama u kojima vlada patrijarhat. Neke studije su pronašle da, u proseku, muškarci imaju viši nivo obrazovanja nego žene. Ispostavlja se da i Mensa (organizacija, formirana 1964. godine kao udruženje inteligentnih ljudi. Jedini kriterijum za članstvo je iznadprosečan IQ) ima dva puta više muških, nego ženskih članova. Izgleda, da bez obzira na to što se naučnici slažu da su oba pola jednako inteligentna, muškarci i dalje imaju određene prednosti nad ženama. Veliko je pitanje je da li je to stvar sposobnosti ili (ne)jednakosti polova.

Da bismo bolje opisali aspekte u kojima su prosečni muškarci bolji od prosečnih žena, i obratno, nudimo vam uvid u arhipelag konstrukata koji čine inteligenciju.

Vrste inteligencije

Napomenuto je da razni istraživači još uvek ne mogu da se dogovore oko definicije inteligencije, kao ni oko toga da li je inteligencija jedinstvena pojava ili postoji više posebnih inteligencija. U toku prošlog veka, kada je inteligencija počela da se istražuje, verovalo se da je ona jedinstvena. Prvi test inteligencije je zasnovan na teoriji koja inteligenciju vidi kao opštu sposobnost prilagođavanja. Međutim, ubrzo su počeli da se javljaju odgovori na ovu definiciju, a zatim i odgovori na odgovore. Tako je dolazilo do sve većeg neslaganja oko toga šta je inteligencija. Jedni su pričali da se sastoji iz nekoliko nezavisnih faktora, kao što su sposobnost pamćenja, rezonovanja, verbalne sposobnosti, numeričke sposobnosti. Drugi su tvrdili da postoji jedan opšti faktor inteligencije, koji se meri preko brzine reagovanja. Ideja je da inteligentniji ljudi brže od manje inteligentnih uviđaju stvari i odnose, te da brže odgovaraju na pitanja. Pitanja bi bila koncipirana tako da bi svako mogao da ih reši kada bi imao dovoljno vremena, što znači da bi ih inteligentniji pojedinci rešavali brže. Međutim, postoje i druge koncepcije inteligencije. Ima istraživača koji su verovali da postoje različiti faktori inteligencije, ali da postoji i jedan opšti faktor, koji je nadređen ovim posebnim.

Naučnici su se isprva oštro suprotstavljali jedni drugima oko pitanja jedinstvenosti, odnosno rezuđenosti inteligencije. Danas, iako nije postignut konsenzus, vlada mišljenje da se inteligencija ipak sastoji iz nekoliko različitih sposobnosti, pored one opšte. Možda se kompleksonost inteligencije najbolje vidi u multiploj teoriji Hauarda Gardnera. Prema njemu Inteligencija je sposobnost rešavanja problema ili oblikovanja proizvoda koji su važni u određenom kulturalnom okruženju ili zajednici.

On je naveo čak deset različitih inteligencija, a njihovo postojenje potkrepio biološkim, eksperimentalnim i razvojnim dokazima.  Tako prema njemu postoji lingvistička inteligencija, koja se odnosi na bogatstvo rečnika, koristimo je kada čitamo  ili pišemo knige, logičko – matematička sposobnost se koristi prilikom rešavanja matematičkih ili logičkih problema, prostornu sposobnost koristimo kada vozimo kola ili slažemo garderobu na mesto, muzička inteligencija je razvijena kod muzičara, ali i kod svakog ko peva, telesno – kinestetička sposobnost se ogleda u našoj sposobnosti igranja, ili sportskim veštinama, interpersonalna inteligencija je sposobnost kojim se služimo u saobraćanju sa drugim ljudima. Ona nam pomaže da se razumemo sa svetom oko sebe. I poslednja je i intrapersonalna sposobnost koju koristimo da bismo razumeli same sebe. Gardner je ovaj niz od sedam inteligencija, dopunio sa još tri, koje je kasnije otkrio, a to su: naturalistička inteligencija, koja je bila posebno razvijena npr kod Čarlsa Darvina, koji je bio veoma sposoban da raspozna različite prirodne odlike i da ih klasifikuje. Spiritualna sposobnost je razvijena kod duhovnih ljudi, sveštenika i ostalih pojedinaca koji se bave razumevanjem duhovnosti. Poslednja je egzistencijalistička inteligencija. Ona je veoma razvijena kod filozofa koji se bave razmišljanjem o suštini postojanja i življenja, ali je zastupljena prosečno i kod svakog od nas ko se zamisli nad ovim temama.  Ovakav pregršt različitih sposobnosti nije nastao da bi napravio zbrku, već se korisno svaki čovek može opisati pomoću veće razvijenosti jedne od komponenata i manje razvijenosti drugih. Tako vrhunski muzičari imaju natprosečnu muzičku inteligenciju, ali to ne znači da imaju natprosečnu bilo koju od preostalih. Šta više, verovatno je da kada pojedinac poseduje natprosečnu sposobnost jedne vrste, biva sasvim prosečan u ostalim sposobnostima.

 

This entry was posted in Aspekti ličnosti. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook