This entry was posted in Porodične teme

Bračni poraz ili bračna kriza

Autorke: gostujući psiholozi na našem sajtu: Ivana Paunović i Nevena Perović

U današnje vreme biti u braku ili u vezi predstavlja pravo umeće i izazov. Izborili smo se za nove mogućnosti, prava, liberalnost u odnosima, pa ipak i dalje je teško, a možda i teže nego ranije, naći partnera sa kojim možemo biti istinski srećni, ispunjeni i svoji. Ovaj problem se mora sagledati iz novog ugla, što podrazumeva rad na sebi i učenje veština koje će nam omogućiti da budemo zadovoljni sobom i svojim partnerom.

BLISKI NEPRIJATELJI

Poslednjih godina, statistički podaci, kako u svetu tako i u Srbiji, pokazuju porast broja razvoda brakova.

Stručnjaci ovaj trend objašnjavaju time da su u današnje vreme socijalni pritisci zbog kojih su mnogi loši brakovi opstajali, svedeni na minimum. Do sredine prošlog veka uloge muškaraca i žena bile su jasno definisane. Svaki partner je znao šta se očekuje od njega ili nje. Postojao je muški i ženski posao. Ako je svaki partner ispunjavao ono što se eksplicitno očekivalo od njega, bile su prilično dobre šanse da će brak opstati. Čak su i osobine ličnosti bile propisane. Muškarci su trebali biti  jaki, tihi, neuzbudljivi, oni koji rešavaju problem, pomažu oko kuće i zaštitnici. Žene su trebale biti dobre kuvarice, domaćice, društvene,verne. Nisu zalazili u područja drugog bračnog partnera i svako je imao svoju socijalno definisanu ulogu. Sa tehnološkim promenama i ženskim pokretom, došlo je do drastične promene u ovim statičnim i tradicionalnim ulogama.

Brak jedanas dalekosloženiji.Današnje brakove može da sačuva samo dobra emocionalna povezanost parova. Bez socijalnih propisa i presija, današnji brak je prepušten isključivo njegovim akterima. A da bi u njemu bili srećni i da ne bi podlegli sumornim statističkim predikcijama, ostaje im samo da bolje upoznaju sebe i patnera i da zajedničkim snagama rade na svom braku, bez straha da potraže pomoć.

Njegov i njen brak: koreni iz detinjstva

Poslednjih godina su sa velikom preciznošću analizirane emocionalne veze muža i žene. Fiziološka merenje, pre svega, doprinela su upoznavanju razloga koji održavaju ili razaraju bračne veze. Pronađene su prikrivene biološke reakcije nesuglasica ili, kako istraživači navode, kritične tačke emocionalne stvarnosti koje se uglavnom zanemaruju. Nesuglasice počinju jako rano, u najranijem detinjstvu, u različitim emocionalnim svetovima devojčica i dečaka.

Delimično biološke prirode, dva različita emocionalna sveta koja postoje kod parova čiji je brak u krizi, uglavnom su posledica razlika još od ranog detinjstva. Kako odrastaju, deca uče načine na koje mogu da se izbore sa emocijama. Devojčice su u prednosti, pokazuju istraživanja, jer roditelji, posebno majke, provode mnogo više vremena u razgovorima sa ćerkama, ispoljavaju veći broja emocija opisujući im veći broj emocionalnih stanja. Zbog toga, devojčice u većem broju slučajeva pre dečaka razvijaju sposobnost jezičkog izražavanja, iskusnije su i veštije u izražavanju emocionalnih stanja. Velike razlike nastaju sa ulaskom u pubertet kada devojčice više ne reaguju agresijom, kao dečaci kada se razljute. Tada one postaju vešte u suptilnim odbacivanjima, zlonamernom ogovaranju i indirektim osvetama. Devojčice takođe imaju izraženiji osećaj za zajedništvo, dok su dečaci usamljeni i ponosni, odlučni i nezavisni. Kasnije, muškarci se plaše gubitka nezavisnosti, a žene gubitka prijateljstva. Tokom razgovora, muškarci žele da razgovaraju o stvarima, a žene da ostvare emocionalnu vezu.

Tokom razgovora, muškarci žele da razgovaraju o stvarima, a žene da ostvare emocionalnu vezu. Muškarcima je, pokazuju istraživanja, komunikacija bitna prilikom udvaranja, ali u braku je ne vide kao smisao i izvor bliskosti.

Žene u brak uglavnom ulaze zrele za ulogu emocionalnog vodiča (vežbale su je od detinjstva), a za zadovoljavajući odnos u braku im je neophodna dobra komunikacija. Muškarcima je, pokazuju istraživanja, komunikacija bitna prilikom udvaranja, ali u braku je ne vide kao smisao i izvor bliskosti.Ono što razara brakove nisu problemi koji se javljaju u svakoj vezi, već način na koji supružnici raspravljaju o njima. Prvo treba da prevaziđu razlike u polovima da bi mogli da razreše sporne emocije.

Greške u braku: kritika i prezir

Oštra kritika je prvi znak za uzbunu u braku. Česte kritike koje su izrečene u besu predstavljaju napad na supružnika . Primedba više nije dobronamerna kritika, već otvoreni napad na ličnost. Primedba, kao odlika emocionalno inteligentnog ponašanja, kritikuje ono što je osoba uradila, dok kritika ličnosti kod osobe izaziva osećanje srama, slabosti i omalovaženosti. Ovo opet dovodi do zauzimanja odbrambenog stava, a ne do pomirenja, pa se rasprava nastavlja i rasplamsava umesto da se stišava.

Prezir, kao izuzetno destruktivna emocija, neretko prati kritiku ličnosti. Izražava se pre svega tonom glasa i ljutitim reakcijama. Vrlo ga je lako prepoznati u izrazu lica, jer dovodi do kontrakcije mišića koji zateže kraj usana u stranu, dok je pogled uprt ka gore. Kada jedan supružnik ima ovakav izraz lica, drugome skače puls za par otkucaja u minuti. Iako povremeno izražavanje prezira neće ugroziti brak, konstantno izražavanje ovog osećanja dovodi do niza zdravstvenih problema supružnika, kao i do završetka braka. Stalna kritika, odvratnost i prezir su znaci opasnosti. Napadnuti partner će na ovo odgovoriti reakcijom bori se ili beži. Ako uzvrati udarac, rasprava će se završiti svađom i vikom. Međutim, ni povlačenje, odnosno bežanje, nije dobar izbor, ako se pod njim podrazumeva ćutanje. Krajnja odbrana od napada je inat. Inat šalje snažnu poruku koja u sebi sadrži udaljavanje, superiornost i nenaklonost. Inat se javlja kod parova koji su pred razvodom.

Toksične misli

Aron Bek, osnivač kognitivne terapije, ukazao je na značaj paralelne konverzacije (izrečeno i prećutno) koja se javlja u braku. Po njemu, suštinu emocionalnog sukoba izazivaju razmišljanja koja koja Bek naziva automatske misli. To su trenutne, nestalne i podsvesne pretpostavke o sebi i drugima, a odraz su naših najdubljih emocionalnih stavova. U brakovima u krizi javljaju se tipični obrasci mišljenja: osećanje da ste nevina žrtva ili da ste sa pravom ogorčeni. Ako ove misli postanu automatske, one se ponavljaju i u partnerovom ponašanju se samo traži ono što će potvrditi našu poziciju. Ovakve misli nam ne dozvoljavaju da zaista saslušamo drugu stranu. Ponašamo se kao da smo programirani samo za određene reči ili ponašanje, i kada ih čujemo, reagujemo agresivno i neprijatno, bez obzira na sve ono prethodno što je partner rekao ili uradio.

Suštinu emocionalnog sukoba izazivaju automatske misli. To su trenutne, nestalne i podsvesne pretpostavke o sebi i drugima, a odraz su naših najdubljih emocionalnih stavova. U brakovima u krizi javljaju se tipični obrasci mišljenja: osećanje da ste nevina žrtva ili da ste sa pravom ogorčeni. Ako ove misli postanu automatske, one se ponavljaju i u partnerovom ponašanju se samo traži ono što će potvrditi našu poziciju. Ovakve misli nam ne dozvoljavaju da zaista saslušamo drugu stranu.

Ako, pak, ne postoje osećanja ogorčenosti i ugroženosti, brže će se rešiti nesuglasice i ponašanje druge strane tumačiće se sa više dobronamernosti. Partneri koji imaju pesimistički stav u stalnom su procepu i sa osećanjem teskobe. Optimistični na nesuglasice gledaju kao na okolonosti koje se mogu promeniti.

Optimizam-pesimizam i brak

Optimizam je i pozitivno shvatanje i gledanje sveta a, samim tim, i veze u kojoj se nalazimo. Biti optimista znači sagledavati stvarnost u najboljem svetlu, tražiti vrednost i smisao u svemu oko sebe i imati volje za životom. Pored ovoga, optimizam podrazumeva uverenost da će se stvari odvijati onako kako mi želimo i da će uspeh sigurno doći. Moć optimizma se može i mnogo šire shvatiti. Ako verujemo u svoje sposobnosti, utičemo na to da one budu i bolje nego što zaista jesu. Dakle, vera u svoje sposobnosti uvećava ih. Biti optimista u vezi ili braku, povećava šanse za ispunjeniji i srećniji život u dvoje.

Pesimizam dovodi do ogorčenosti; optimizam umiruje.

Optimistični na nesuglasice gledaju kao na okolnosti koje se mogu promeniti.

Najagresivniji vid toksičnih misli javlja se kod muževa koji zlostavljaju svoje žene. Istraživanja su pokazala da ti muškarci reaguju kao maloletne siledžije. I najobičnije reakcije supruge tumače neprijateljski i tako opravdavaju nasilje. Kako se ovakvi muškarci posebno plaše poniženja i obacivanja, na svaku naznaku takvog ponašanja svojih supruga reaguju impulsivno i agresivno.

Prezasićenost: bračni poraz

Prezasićenost je izraz koji označava stalnu podložnost negativnim emocionalnim uzbuđenjima. Prezasićeni partneri su zaokupljeni negativnim stavom prema drugoj strani i opsednuti su nekontrolisanim, zastrašujućim osećanjima. Oni žele da zaustave tok stvari, da pobegnu, nisu u stanju da pravilno čuju stvari i skloni su reakcijama koje su primitivne.

Simptom preopterećenosti je ubrzan rad srca. Ljudi su tada obuzeti strahom i besom i čini im se da nikada neće uspeti da savladaju ta osećanja. Emocije su snažne, mišljenje je konfuzno i ne postoji mogućnost da se zauzme drugačiji stav ili da se stvari razreše razumno.

Iako se povremene svađe među supružnicima manifestuju na sličan način, prezasićenost traje dugo vremena. Na bilo koju akciju partnera reaguje se preterano i osećanja su stalno povređena. Preopterećeni partner ne vidi izlaz iz problema i način na koji bi se stvari mogle razjasniti. Supružnici, da bi izbegli razgovore koji u takvom stanju postaju besmisleni, počinju da žive odvojene živote, osećaju se usamljenim i poslednji korak u najvećem broju slučajeva je razvod.

Iako se povremene svađe među supružnicima manifestuju na sličan način, prezasićenost traje dugo vremena. Na bilo koju akciju partnera reaguje se preterano i osećanja su stalno povređena.

Muškarci: osetljivi pol

Istraživanja parova koji su u braku trideset pa i više godina pokazuju da i dalje postoji razlika u odnosu na emocionalne sukobe. Žene se ne ustručavaju da uđu u neprijatne bračne prepirke, dok ih muškarci smatraju neprijatnim, pa i odbojnim i više se uznemiravaju podovom njih od svojih žena.

Muškarci su skloniji prezasićenju negativnim emocijama i burnije reaguju na kritike svojih supruga. Zbog toga su muškarci skloni povlačenju (da bi se zaštitili od prezasićenja). Oni se povlače u sebe i na taj način smanjuju svoj puls, dok njihovim ženama u tim trenucima, dok se oni povlače, puls raste. Različiti načini traženja utehe, u stvari, dovode do različitih pogleda na emocionalne sukobe. Žene ih priželjkuju, muškarci žele da ih izbegnu.

Različiti načini traženja utehe, ustvari, dovode do različitih pogleda na emocionalne sukobe. Žene ih priželjkuju, muškarci žele da ih izbegnu.

Za nju i njega: bračni savet

Videli smo šta sigurno može da upropasti brak. Pitanje je šta učiniti da da ga sačuvamo?

Za početak, potrebno je prilagoditi se. Muškarci bi trebalo da ne izbegavaju sukobe, već da pokušaju da ih svate kao način održanja zdrave veze. Primedbe koje žene iznose, bolje je rešiti pre nego što se nagomilaju i izazovu prezasićenje. Iako može tako da izgleda, ženin napad nije napad na ličnost muškarca (bar ne u velikom broju slučajeva). Snažniji pol ne bi trebao da nudi praktična rešenja, već da učestvuje u njenim osećanjima, bez obzira da li se slaže sa njom. Savete žene često shvataju kao da su njihova osećanja odbačena. Što se žena tiče, saveti su skoro isti. Ne treba napadati muškarce, nego ono što su uradili. Napad može da bude zamerka,ali ne i kritika ili prezir.

„KORISNA SVAĐA“

Bračne svađe su mogućnost da se primeni emocionalna inteligencija. U toku svađe bitno je da se partneri međusobno salušaju, da svako dobije mogućnost da iskaže svoje mišljenje. Taj čin empatije će smanjiti napetost.

Bračne svađe su mogućnost da se primeni emocionalna inteligencija. U toku svađe bitno je da se partneri međusobno salušaju, da svako dobije mogućnost da iskaže svoje mišljenje. Taj čin empatije će smanjiti napetost. Mnoštvo emocionalnih veština, kao što su sposobnost da se umirite, empatija i slušanje, mogu omogućiti da se nesuglasice uspešno razreše. Upravo to omogučava korisne svađe, pomoću kojih će brak napredovati. Rad na sebi pomaže nam da naučimo ili poboljšamo ove veštine i da živimo srećniji bračni život.

Smirivanje

Ovladavanje nagonima predstavlja osnovu emocionalne intervencije,ali je izuzetno teško u ljubavnim vezama, jer sebe ulažemo u potpunosti.Tokom bračnih svađa ponašamo se kao da nam je ugrožen život. Ako se muž ili žena nalaze na vrhuncu emocionalnog napada, ne dolazi do pozitivnih rešenja. Osnovna veština je da partneri nauče da umire svoja osećanja.To je prvi korak ka uspešnom rešavanju problema.Kada se puls u toku svađe podigne (uveća) par bi trebao da se razdvoji i da se smiri da ne bi došlo do prezasićenja.

Osnovna veština je da partneri nauče da umire svoja osećanja.To je prvi korak ka uspešnom rešavanju problema.Kada se puls u toku svađe podigne(uveća) par bi trebao da se razdvoji i da se smiri da ne bi došlo do prezasićenja.

Veština koja parove održava zajedno je slušanje. Parovi pred razvodom su zaokupljeni besom i ne mogu da saslušaju drugu stranu. Odbrambeni stav u takvim slučajevima postaje vrsta ignorisanja ili se na primedbu reaguje kao na napad.

Čak i ako su oba partnera emocionalno uznemirena, oni mogu jedno drugo da saslušaju, da uvide obostrane greške i da daju do znanja koliko im je problem značajan.

Empatija je najdelotvorniji način slušanja: Spoznati osećanja koja su podloga izrečenog.

Psiholog Zino preporucuje formulu “XYZ” kao najuspešniju u slučaju stavljanja primedbe. Kada si uradio X, osećala sam se Y,a više bih volela da si uradio Z. Otvoren razgovor ukida nasilje, pretnje i uvrede.

Efiksan način da se smiri svađa jeste da se partneru da do znanja kako ste u stanju da stvari sagledate u drugačijem kontekstu koji je njemu značajan, iako se vi sa tim ne slažete. Drugi način je preuzimanje odgovornosti i izvinjenje kada uvidite da niste u pravu.

Metod emocionalnog slušanja,sagledavanje, najčešće se primenjuje u bračnoj terapiji.Na ovaj način partner ponavlja primedbu koju je čuo i pita da li je ispravno razumeo.Tačno sagledavanje prati osećanje da vas je partner razumeo, ali i osećanje emocionalnog sklada s partnerom.

 

This entry was posted in Porodične teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.