Konstruktivni konflikti

Autor: Renata Senić

Razumevanje sagovornika u konfliktu

Ne prerasta svaki konflikt u pravu svađu. Kada se nađete u konfliktu sa osobama koje vam nisu bliske i koje ne dozvoljavaju sebi da vas optužuju, konflikt se uglavnom svodi na nerazumevanje i na skrivena loša osećanja. Možete sebi da omogućite u takvoj situaciji da ispitate teren i bolje shvatite vašeg sagovornika, te postanete sposobni da rešite nesporazum:

1. precizno definisanje – na vama je da na početku konfliktne situacije precizno definišete šta je to što vam se čini kao problem. Recite odlučno i bez snebivanja šta vam smeta, kako se osećate i šta biste želeli. Ne očekujte čuda. Vaš sagovornik još uvek ima prostora da se ne upusti u mirovno rešavanje problema, već da teži da produbi konflikt. Ukoliko je ironičan, nepažljiv slušalac, ukoliko pokušava da podriva vaš stav ili rešenje, izneće na bilo koji način ono što je njegovo mišljenje. Tada se poslužite sledećim smernicama za razumevanje

a)      Postavite potpitanja – ne oslanjanjte se na svoje veštine tumačenja. Koliko god dobar tumač bili, svakom promakne nešto i svako ponekad zaluta u pogrešnu interpretaciju. Otvoreno pitajte da vam se pojasni sve što vam nije jasno

b)      Filtrirajte – ako potpitanja šire priču, filtriranje je sužava. Svaka priča ima višak značenja. Za vas je bitno da saznate osnovno značenje. Filtrirajte informacije dok niste sigurni da ste shvatili samu srž priče.

c)      Uopštavajte – uopštavanje prevazilazi granice osonovne poruke. Pokušajte da povežete ovu situaciju sa nekom sličnom. Da iz nje izvučete generalno pravilo

d)      Zamenite uloge – u vašim mislima. Ako zaista želite da rešite konflikt, potrudite se da najbolje razmete sagovornika. Stavite se, u mislima, na njegovo mesto i pokušajte da shvatite kako se oseća

e)      Pojašnjavajte – drugim rečima ispričajte srž poruke onako kako ste je vi shvatili. Obavezno nakon toga pitajte sagovornika da li ste dobro shvatili. Najbolje je da to učinite rečima «ako sam dobro razumeo/la»..ili «čini mi se da…»

2. ovaj deo razgovora se završava tako što je nakon vaše precizne definicije viđenja problema dobijena i precizna definicija vašeg sagovornika. Sada ste spremni da pregovarate.

Konstruktivni konflikti

Do sada su opisane tehnike za rešavanje konflikata, načini na koje možete upravljati konfliktima, ali opisano je da su konflikti sastavni deo života i da bez njih i nema života, nema razvoja. Možda je lakše sagledati konstruktivnu stanu konflikta u ranom detinjstvu, kada se na konflikt gleda kao na neminovnost. Međutim, kroz ceo život možete naći konstruktivne konflikte, pa makar se oni činili i bolnim. Ljudi koji su navikli na kontinuitet života često odbacuju konflikte situacije i brane se od konflikata misleći da su opasni i destruktivni. Ali, konflikt je šansa za razvoj kroz ceo život, ne samo u najranijim danima. Šta sve konstruktivno konflikt može da donese?

• Izlazi na videlo problem koji realno postoji i – rešava se – konflikt nastaje kada postoji problem. Dakle, to je put ka rešavanju problema. Tek kada se problem prizna može početi da se rešava.
• Bolja komunikacija  – ako akteri žele da reše nesporazum, otvara se kanal bolje komunikacije. Otvara se mogućnost rasprave i pregovora. Ta komunikacija ne mora da bude prijatna, ali ako se konflikt reši to znači da je ona dobra. Dobra kominikacija nije prijatno ćaskanje, već jasan, odlučan i precizan razgovor uz slušanje i sporazum. Čak iako sporazum nije postignut iskomunicirani su stavovi, tako da je sve jasno
• Lični napredak  – ovo nije individualno, pre je opšte pravilo. Ono što vas ne ubije, ojača vas. Čak iako se konflik završi svađom, vi ste napredovali, naučili ste nešto novo, izvukli ste pouku, shvatili ste da li je nešto moguće ili nemoguće rešiti. Često se konflikt, međutim, završava pravim napretkom u smislu nadmašivanja konkurentne firme, te boljeg položaja na poslu, veće plate, većeg ugleda.
• Grupni napredak – kada se konflikt rešava pronalaženjem zajedničkih ciljeva, to često nije lični, već napredak cele grupe ljudi. Kada firma pobedi konkurenciju, dolazi do boljeg pozicioniranja na tržištu, do većeg ugleda firme s kojom se zaposleni identifikuju, te do većeg ugleda svih zaposlenih
• Prilagođavanje – budući da je rečeno da konflikt pomaže razvoju, može se reći da pomaže i adaptiranju. Adaptiramo se na nove razvojne faze tokom života, tako i na nove uslove koje konflikt donosi. Bez uspona i padova život je ravan. Adaptacija se gleda kao kratak odmor do novog konflikta koji nosi nove šanse za napredak.
• Rat je otac svemu – bez konflikta (rata) ne bismo znali koliko treba ceniti rešenje (mir)

Kada se sagledaju pozitivne strane konflikata i kada se shvati da je konflik neizbežan, ostaje na nama da se trudimo da iz svakog konflikta izvučemo ono najbolje. To se radi apsolutim odustajanjem od svađa i okretanjem mudrosti slušanja i razumevanja sebe i drugih. Opisano je mnogo tehnika za rešavanje konflikata, među njima ima i broj koje vode zajedničkim dobicima. Svađa uvek vodi obostranim gubicima.  Računica je prosta, a sve tehnike tu da bi se naučile i primenile. Pre promene pristupa, najbolje je promeniti stav. Svaki konflikt se može posmatrati kao šansa za razvoj i unapređenje. To nije optimizam, već realno stanje stvari.