U pubertetu se javljaju sekundarne polne karakteristike. Telo adolescenata se menja i razvija. Po pravilu je adolescentima teško da prihvate ove promene i bivaju nezadovoljni svojim izgledom. Baš u ovom periodu uglavnom dolazi do anoreksije ili bulimije, upravo zbog neprihvatanja sekundarnih polnih karakteristika. S jedne strane se bude seksualni impulsi, a s druge, može doći do neprihvatanja seksualnosti i odbojnosti izgleda sopstvenog tela. Dok se devojčice stide veličine svojih grudi, muškarci se stide veličine svog penisa. Oba pola žele da saznaju nešto više o seksualnosti, a istovremeno se stide da pitaju i pričaju o tome. Uglavnom, pre nego što se stupi u seksualni odnos, adolescenti svoje potrebe zadovolje masturbacijom, posle koje nastupa osećanje krivice. Trenutno rasterećenje potreba putem masturbacije može da vodi produženom osećanju krivice, koje pritom adolescenti uglavnom ne umeju sami sebi da objasne. Često se dešava da osoba u ovom životnom razdoblju ima istovremeno seksualne želje i želje za nežnočću, a ne ume da ih pomiri. Ovi unutrašnji konflikti se rešavaju na dva načina. Adolescent može da se opredeli za jednu, dominantniju potrebu. Tako se ponašanja uklapaju u obrazac kulture i tradicije, jer se tinejdžerke i dele na dobre devojke (nežne, fine i nevine) i loše devojke (sa kojima su dozvoljeni seksualni odnosi). Takođe, tinejdžeri se dele na fine, kojima se u našoj kulturi često daju pogrdni epiteti koji aludiraju na femininost, i na loše momke, koji su često popularni u društvu. Drugi način rešavanja konflikta između potrebe za nežnočću i seksualne potrebe je potpuna negacija ove prve. Nežnost počinje da se tretira kao slabost i zavisnost i postaje odbojna u očima adolescenata. Ovakav tip reakcija se javlja češće kod muškog, nego kod ženskog dela populacije.
Seksualnost kod tinejdžera
U periodu adolescencije mnogo je teže mladićima, jer u našoj kulturi oni treba da preuzmu inicijativu. Ako poriču svoju potrebu za nežnošću, često se nalaze u dilemi kako uopšte da priđu devojci. Ovakva pitanja mogu da preokupiraju mladića i često da dovedu do toga da se oseti manje vredno, nekompetentno za ostvarenje ljubavnog odnosa. Moguće je i da se mladić povuče u sebe i odustane od pokušaja da priđe devojci. Takva ponašanja mogu dovesti do trajnog osećanja inferiornosti. S druge strane, postoje problemi podudarnost seksualnih potreba kod mladića i devojka. Kako devojčice obično brže fizički sazrevaju, njima se često sviđaju stariji muškarci. Tinejdžere to može da frustrira. Njima se u ranoj adolescenciji budi seksualna i želja za vezom sa svojim vršnjakinjama, koje su im u tom periodu često nedostupne, a to je još jedan činilac koji njima može narušiti samopuozdanje. Adolescenti tada često počinu da se služe lažima da bi uspeli u svojim namerama, a to narušava njihovu sliku o sebi. Jedan deo adolescenata prolazi kroz noramalan, neometan seksualni razvoj. Oni izrastaju u uravnotežene mladiće koji su u stanju da balansiraju seksualnu i potrebu za nežnošću. Međutim, postoje još najmanje dve skupine mladića. Jedni ostaju pasivni, jer ne skupe hrabrosti da priđu devojci. Oni se često osećaju manje vredno. Drugi postaju nasilni i misle da imaju pravo da se tako ponašaju. Takvi mladići često imaju kompleks više vrednosti, ujedno doživljavajući žene kao «nižu vrstu». Nijedna od ove dve tendencije razvoja ne vodi zdravom poimanju seksualnosti, niti mogućnosti adekvatnog doživljaja seksualnog čina.
Seksualnost kod tinejdžerki
Tinejdžerke, koje se okreću starijim muškarcima i s njima upoznaju svoju seksualnost, suočavaju se s dva osnovna problema. Jedan je učenje seksualnog ponašanja i pronalaženje svoje uloge, a drugi je opasnost od seksualnog napada, koji se dešava čak i u vezi. Istraživanja kažu da je većina devojaka do kasne adolescencije doživela neku vrstu seksualne traume. Problem je u tome što te informacije tinejdžerke uglavnom čuvaju za sebe, ili ih eventualno podele s najbližom drugaricom, ali ne i sa roditreljima. Problemi stupanja u odnose sa starijim i iskusnijim muškarcima su mnogobrojni, a uglavnom se svode na to da neiskusne devojke naprave još veću konfuziju svog polnog identiteta, umesto da se razvijaju neometano. Naša kultura doprinosi konfuziji seksualnog identiteta.
Danas adolescenti dobijaju dve vrste seksualnog obrazovanja, a obe su neadekvatne. Jedan vid edukacije se odvija u učionici, gde adolescenti razmatraju pitanja anatomije i fiziologije, drugi deo «obrazovanja» se odvija u školskim hodnicima, u kojima su mnoge devojke seksualno uznemiravane od strane svojih vršnjaka ili starijih momaka. Kada stupe u odnos s nekim momkom, često bivaju “nagovorene” na seksualni čin, što je daleko od dobrovoljnog prihvatanja istog. Ako ne prihvate ponudu, postoji šansa da će biti odbačene iz društva. Ako, sa druge strane prihvate ponudu, velika je šansa da će biti svrstane u «loše devojke» i privremeno, ili trajno uništiti svoju “reputaciju”. Kod devojaka se javlja konfliktno pitanje «kako da budem poštovana, a ipak seksi»? Često, one misle da moraju da izaberu samo jednu od ove dve opcije.
U današnje vreme, seksualno je aktivno oko 10% više petnaestogodišnjakinja, nego što je to bilo pre trideset godina. Kada se osvrnemo na kvalitet i količinu seksualnog obrazovanja koje devojčice dobiju do ovog uzrasta, lako zaključujemo da one gotovo bez ikakvog znanja ulaze u intimne odnose. Ukoliko se prvo seksualno iskustvo ne desi s momkom s kojim je devojka u intimnoj vezi, baziranoj na zaljubljenosti i poštovanju, velika je šansa da će se ovo iskustvo negativno odraziti na buduću seksualnost, ili u najmanju ruku, ostatati u ružnom sećanju.
Seksualno nasilje
U Americi je objavljena studija o tinejdžerima koje su intervjuisali na temu seksualnosti. Tinejdžere su pitali «Pod kojim okolnostima muškarac ima pravo da ima seksualni odnos sa ženom bez njenog pristanka»? 80% tinejdžera je odgovorilo da muškarac ima pravo da upotrebi silu ako je par u braku, a 70% ako par namerava da se venča. Više od polovine studenata je mislilo da ako se žena oblači zavodnički i noću se kreće sama, ona traži da bude silovana. Očigledno je da najmanje 80% tinejdžera nije znalo da muškarac nikada ne sme da prisili ženu na seksualni čin.
Jedan vid seksualnog nasilja koji preti tinejdžerkama, a koji je posebno traumatičan, je nasilje od bliskih poznanika ili u vezi. Dešava se da vršnjaci, s kojima se tinejdžerke druže, osete pravo da ih seksualno napadnu. Pritom, često oba učesnika ne shvataju ovaj čin kao silovanje. Dok se muškarac oseća da ima pravo na takve stvari i opravdava svoje postupke tako da izgleda da je devojka to sama tražila, devojke se, takođe, osećaju odgovornim za ovakav incident. Usled toga, verovatnoća prijave ovakvog incidenta je veoma mala.
Mlade devojke su, takođe, pod rizikom od silovanja u vezi. Kao što je napomenuto, veliki broj muškaraca misli da je dozvoljeno prisiliti devojku na seksualni čin. Kada dođe do toga, devojka se oseti nezadovoljno i nemoćno, međutim, ona često poveruje da je takvo ponašanje normalno, i prestaje da mu se protivi. Takve devojke su u opasnosti da izrastu u frigidne žene koje nikada nisu ni osetile lepotu seksualnog iskustva. One mogu patiti od anorgazmije i seks doživljavati kao obavezu, kao svoju bračnu dužnost. Ukoliko odbiju muškarca, one imaju osećaj krivice i vrednuju sebe negativno. Usled toga, one na pasivan način izvršavaju svoje «dužnosti» i tako postaju seksualno hendikepirane. Pomoć se ne traži jer se situacija ni ne doživljava kao preteća. Na ovaj način dobar deo žena biva silovan u braku, a da toga nisu ni svesne.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Adolescencija i seksualnost
Autor: Renata Senić
U pubertetu se javljaju sekundarne polne karakteristike. Telo adolescenata se menja i razvija. Po pravilu je adolescentima teško da prihvate ove promene i bivaju nezadovoljni svojim izgledom. Baš u ovom periodu uglavnom dolazi do anoreksije ili bulimije, upravo zbog neprihvatanja sekundarnih polnih karakteristika. S jedne strane se bude seksualni impulsi, a s druge, može doći do neprihvatanja seksualnosti i odbojnosti izgleda sopstvenog tela. Dok se devojčice stide veličine svojih grudi, muškarci se stide veličine svog penisa. Oba pola žele da saznaju nešto više o seksualnosti, a istovremeno se stide da pitaju i pričaju o tome. Uglavnom, pre nego što se stupi u seksualni odnos, adolescenti svoje potrebe zadovolje masturbacijom, posle koje nastupa osećanje krivice. Trenutno rasterećenje potreba putem masturbacije može da vodi produženom osećanju krivice, koje pritom adolescenti uglavnom ne umeju sami sebi da objasne. Često se dešava da osoba u ovom životnom razdoblju ima istovremeno seksualne želje i želje za nežnočću, a ne ume da ih pomiri. Ovi unutrašnji konflikti se rešavaju na dva načina. Adolescent može da se opredeli za jednu, dominantniju potrebu. Tako se ponašanja uklapaju u obrazac kulture i tradicije, jer se tinejdžerke i dele na dobre devojke (nežne, fine i nevine) i loše devojke (sa kojima su dozvoljeni seksualni odnosi). Takođe, tinejdžeri se dele na fine, kojima se u našoj kulturi često daju pogrdni epiteti koji aludiraju na femininost, i na loše momke, koji su često popularni u društvu. Drugi način rešavanja konflikta između potrebe za nežnočću i seksualne potrebe je potpuna negacija ove prve. Nežnost počinje da se tretira kao slabost i zavisnost i postaje odbojna u očima adolescenata. Ovakav tip reakcija se javlja češće kod muškog, nego kod ženskog dela populacije.
Seksualnost kod tinejdžera
U periodu adolescencije mnogo je teže mladićima, jer u našoj kulturi oni treba da preuzmu inicijativu. Ako poriču svoju potrebu za nežnošću, često se nalaze u dilemi kako uopšte da priđu devojci. Ovakva pitanja mogu da preokupiraju mladića i često da dovedu do toga da se oseti manje vredno, nekompetentno za ostvarenje ljubavnog odnosa. Moguće je i da se mladić povuče u sebe i odustane od pokušaja da priđe devojci. Takva ponašanja mogu dovesti do trajnog osećanja inferiornosti. S druge strane, postoje problemi podudarnost seksualnih potreba kod mladića i devojka. Kako devojčice obično brže fizički sazrevaju, njima se često sviđaju stariji muškarci. Tinejdžere to može da frustrira. Njima se u ranoj adolescenciji budi seksualna i želja za vezom sa svojim vršnjakinjama, koje su im u tom periodu često nedostupne, a to je još jedan činilac koji njima može narušiti samopuozdanje. Adolescenti tada često počinu da se služe lažima da bi uspeli u svojim namerama, a to narušava njihovu sliku o sebi. Jedan deo adolescenata prolazi kroz noramalan, neometan seksualni razvoj. Oni izrastaju u uravnotežene mladiće koji su u stanju da balansiraju seksualnu i potrebu za nežnošću. Međutim, postoje još najmanje dve skupine mladića. Jedni ostaju pasivni, jer ne skupe hrabrosti da priđu devojci. Oni se često osećaju manje vredno. Drugi postaju nasilni i misle da imaju pravo da se tako ponašaju. Takvi mladići često imaju kompleks više vrednosti, ujedno doživljavajući žene kao «nižu vrstu». Nijedna od ove dve tendencije razvoja ne vodi zdravom poimanju seksualnosti, niti mogućnosti adekvatnog doživljaja seksualnog čina.
Seksualnost kod tinejdžerki
Tinejdžerke, koje se okreću starijim muškarcima i s njima upoznaju svoju seksualnost, suočavaju se s dva osnovna problema. Jedan je učenje seksualnog ponašanja i pronalaženje svoje uloge, a drugi je opasnost od seksualnog napada, koji se dešava čak i u vezi. Istraživanja kažu da je većina devojaka do kasne adolescencije doživela neku vrstu seksualne traume. Problem je u tome što te informacije tinejdžerke uglavnom čuvaju za sebe, ili ih eventualno podele s najbližom drugaricom, ali ne i sa roditreljima. Problemi stupanja u odnose sa starijim i iskusnijim muškarcima su mnogobrojni, a uglavnom se svode na to da neiskusne devojke naprave još veću konfuziju svog polnog identiteta, umesto da se razvijaju neometano. Naša kultura doprinosi konfuziji seksualnog identiteta.
Danas adolescenti dobijaju dve vrste seksualnog obrazovanja, a obe su neadekvatne. Jedan vid edukacije se odvija u učionici, gde adolescenti razmatraju pitanja anatomije i fiziologije, drugi deo «obrazovanja» se odvija u školskim hodnicima, u kojima su mnoge devojke seksualno uznemiravane od strane svojih vršnjaka ili starijih momaka. Kada stupe u odnos s nekim momkom, često bivaju “nagovorene” na seksualni čin, što je daleko od dobrovoljnog prihvatanja istog. Ako ne prihvate ponudu, postoji šansa da će biti odbačene iz društva. Ako, sa druge strane prihvate ponudu, velika je šansa da će biti svrstane u «loše devojke» i privremeno, ili trajno uništiti svoju “reputaciju”. Kod devojaka se javlja konfliktno pitanje «kako da budem poštovana, a ipak seksi»? Često, one misle da moraju da izaberu samo jednu od ove dve opcije.
U današnje vreme, seksualno je aktivno oko 10% više petnaestogodišnjakinja, nego što je to bilo pre trideset godina. Kada se osvrnemo na kvalitet i količinu seksualnog obrazovanja koje devojčice dobiju do ovog uzrasta, lako zaključujemo da one gotovo bez ikakvog znanja ulaze u intimne odnose. Ukoliko se prvo seksualno iskustvo ne desi s momkom s kojim je devojka u intimnoj vezi, baziranoj na zaljubljenosti i poštovanju, velika je šansa da će se ovo iskustvo negativno odraziti na buduću seksualnost, ili u najmanju ruku, ostatati u ružnom sećanju.
Seksualno nasilje
U Americi je objavljena studija o tinejdžerima koje su intervjuisali na temu seksualnosti. Tinejdžere su pitali «Pod kojim okolnostima muškarac ima pravo da ima seksualni odnos sa ženom bez njenog pristanka»? 80% tinejdžera je odgovorilo da muškarac ima pravo da upotrebi silu ako je par u braku, a 70% ako par namerava da se venča. Više od polovine studenata je mislilo da ako se žena oblači zavodnički i noću se kreće sama, ona traži da bude silovana. Očigledno je da najmanje 80% tinejdžera nije znalo da muškarac nikada ne sme da prisili ženu na seksualni čin.
Jedan vid seksualnog nasilja koji preti tinejdžerkama, a koji je posebno traumatičan, je nasilje od bliskih poznanika ili u vezi. Dešava se da vršnjaci, s kojima se tinejdžerke druže, osete pravo da ih seksualno napadnu. Pritom, često oba učesnika ne shvataju ovaj čin kao silovanje. Dok se muškarac oseća da ima pravo na takve stvari i opravdava svoje postupke tako da izgleda da je devojka to sama tražila, devojke se, takođe, osećaju odgovornim za ovakav incident. Usled toga, verovatnoća prijave ovakvog incidenta je veoma mala.
Mlade devojke su, takođe, pod rizikom od silovanja u vezi. Kao što je napomenuto, veliki broj muškaraca misli da je dozvoljeno prisiliti devojku na seksualni čin. Kada dođe do toga, devojka se oseti nezadovoljno i nemoćno, međutim, ona često poveruje da je takvo ponašanje normalno, i prestaje da mu se protivi. Takve devojke su u opasnosti da izrastu u frigidne žene koje nikada nisu ni osetile lepotu seksualnog iskustva. One mogu patiti od anorgazmije i seks doživljavati kao obavezu, kao svoju bračnu dužnost. Ukoliko odbiju muškarca, one imaju osećaj krivice i vrednuju sebe negativno. Usled toga, one na pasivan način izvršavaju svoje «dužnosti» i tako postaju seksualno hendikepirane. Pomoć se ne traži jer se situacija ni ne doživljava kao preteća. Na ovaj način dobar deo žena biva silovan u braku, a da toga nisu ni svesne.
Povezane teme: