Sržne emocionalne potrebe

Sržne emocionalne potrebe u detinjstvu predstavljaju skup dečjih potreba koje moraju biti zadovoljene da bi dete izraslo u mentalno zdravu individuu. U shema terapiji se sržne emocionalne potrebe posebno izdvajaju kao aspekti koji postaju gradivni elementi ranih maladaptivnih shema ukoliko nisu zadovoljene.

Sržne emocionalne potrebe možemo podeliti na sledeći način:
1. Sigurna afektivna vezanost (da bi se stvorio siguran obrazac afektivne vezanosti potrebno je pružiti detetu sigurnost, stabilnost, negu i prihvatanje)
2. Autonomija i samoosećanje vlastitog identiteta
3. Sloboda da se izraze potrebe i osećanja, da se prepoznaju i da se o njima govori (Dakle, pre slobode da se izraze, potrebno je da mentalizacija i neutralizacija budu razvijene)
4. Spontanost i sposobnost za neometanu igru
5. Realna ograničenja i samokontrola
Sržne emocionalne potrebe su univerzalne. Možemo ih pronaći kod svakog bez obzira na pol, uzrast, rasu… One se, doduše, razlikuju po intenzitetu, te su kod nekih jače nego kod drugih. Detetu sa izraženijim potrebama je očito neophodno više stimulacije za povoljan ishod. No, kod svakog deteta sržne emocionalne potrebe moraju biti prepoznate i zadovoljene da bismo govorili o psihološki zdravoj osobi. Međutim, sržne emocionalne potrebe nailaze na brojne frustracije na putu zadovoljenja. Interakcija urođenog temperamenta deteta i ranog okruženja će pre dovesti do frustracije, nego do zadovoljenja ovih potreba. Ukoliko ta frustracija bude prevelika, osoba će kroz život ići s problemima. Shema terapija je fokusirana na rešavanje tih problema tako što pruža pomoć klijentima da pronađu adaptivne načine zadovoljenja svojih ranih emocionalnih potreba.

Sržne emocionalne potrebe i rane maladaptivne sheme

Loše rano životno iskustvo dovodi do toga da sržne emocionalne potrebe ne budu zadovoljene i na taj način se formiraju rane maladaptivne sheme. One sheme koje su formirane u najranijem detinjstvu postaju najjače i, po običaju, potiču iz osnovne porodice. Na ovom mestu vidimo upliv psihoanalitičkog pogleda na psihu u shema terapiju. Jasno je da obe terapije polaze od ideje da odnosi koje je dete veoma rano kreiralo u porodici, postaju obrazac njegovog saodnošenja sa ostatkom sveta. Oni prerastaju u obrazac koji je očekivan i koji se, često bez razmišljanja, ponavlja u mnogim sličnim situacijama. Kada se osoba nađe u životnoj situaciji koja aktivira rane maladaptivne sheme, u doživljaju se to pojavljuje kao ponavljanje dramatičnog ili traumatičnog događaja iz detinjstva. Ovi obrasci se formiraju ponavljanjem situacija koje se nižu jer sržne emocionalne potrebe nisu bile blagovremeno zadovoljene. Jasno je da sržne emocionalne potrebe predstavljaju kamen temeljac za buduće poglede na svet, životne filozofije, očekivanja i opšta afektivna stanja. Zadovoljene sržne emocionalne potrebe dovode do formiranja zdravih shema koje, iako su jednako duboke i nesvesne kao i maladaptivne sheme, omogućavaju da naša očekivanja budu više u skladu s realnošću, te manje iskrivljena teretom loših životnih iskustava.
I kasnije, kroz interakciju vršnjaka, škole, društva i kulture s temperamentom, formiraju se sheme. One jednako mogu biti zdrave ili maladaptivne. Međutim, kasnije sheme nisu tako sveprožimajuće i krute kao one najranije. Najbolje bi bilo da izgradnju psihičkog života posmatramo kao izgradnju nekog objekta, kuće na primer. Ako su temelji dobro postavljeni (sržne emocionalne potrebe su zadovoljene u ranom detinjstvu) u kasnijoj gradnji se mogu pojaviti greške (maladaptivne sheme), ali će one biti lakše popravljene nego da je greška u samom temelju.
Naša je ličnost, u skladu s analogijom, stabilna ako ima dobru strukturu. Ako se, pak u procesu konstrukcije ličnosti (kao i kuće) potkrala rupa, struktura će pod jačim pritiskom da se uruši.
Zadovljene sržne emocionalne potrebe predstavljaju temelj bez kojeg ni nema ličnosti, odnosno možemo govoriti o “od samog starta loše formiranoj ličnosti” o “malformacijama ličnosti” ili o “poremećajima ličnosti“.

Izdvojena su četiri tipa ranih životnih iskustava koja dovode do deprivacije sržnih emocionalnih potreba, pa samim tim i usvajanja maladaptivnih shema.
1. Toksična frustracija potreba – odnosi se na veliku deprivaciju u ranom detinjstvu. U takvim porodicama dete iskusi premalo pozitivnih stvari, te usvaja sheme poput emocionalne deprivacije i odbacivanja/napuštanja (ubeđenja da će je/ga svi bitni ljudi izneveriti i napustiti). Sržne emocionalne potrebe koje su posebno zanemarene su stabilnost, razumevanje i ljubav!
2. Drugi tip se odnosi na traumatizaciju i viktimizaciju (žrtvenost). Dete koje je na neki način zlostavljano, gradi sheme koje se vezuju za nepoverljivost, koncept zlostavljanja i iskorišćavanja, ideju o ličnoj bezvrednosti i/ili pokvarenosti, stid i osetljivost na buduće povrede. Sve gorenavedene sržne emocionalne potrebe su izneverene u ovom tipu ranog iskustva.
3. Treći tip se odnosi na zasipanje deteta dobrim stvarima – previše dobrih stvari. Naime, roditelji obasipaju dete svim i svačim što bi, u umerenim količinama, bilo zdravo i korisno za dečji razvoj. S obzirom na preterivanje, dete usvaja sheme kao što su zavisnost, nesposobnost za samostalan život, grandioznost. Sržne emocionalne potrebe koje ostaju nezadovoljene u ovakvim uslovima su: detetova potreba za autonomijom i sposobnost za prepoznavanje i poštovanje realnih ograničenja. Roditelji se ili preterano mešaju u detetov život ili ga prezaštićuju ili mu daju previše slobode, a premalo granica.
4. Poslednji tip ranih životnih iskustava kreira sheme samo delimične internalizacije ili poistovećenja sa značajnim drugima. Dete se selektivno poistovećuje s roditeljskim mislima, osećanjima, iskustvima i ponašanjima. Na primer, dete koje je bilo zlostavljano, može se selektivno poistovetiti s ulogom žrtve, ali izostaviti poistovećenje s ulogom agresora (agresivnog roditelja). Neko drugo dete može pre internalizovati roditeljsku agresivnosti i samo postati agresor, a ne žrtva. Ovaj primer služi ilustraciji, u realnosti većina dece usvoji shemu sebe kao žrtve, ali delimično internalizuje i agresivne aspekte roditelja. Sržne emocionalne potrebe iz ranog detinjstva koje su ovde dominantno zanemarene se odnose na sposobnost prepoznavanja i razumevanja osećanja i priče o njima. Na njih se nadovezuju propusti i u drugim emocionalnim potrebama.

Sržne emocionalne potrebe u kombinaciji s različitim životnim iskustvima i temperamentom (urođenim predispozicijama deteta) grade rane sheme, odnosno filter kroz koji vidimo svet. Nezadovoljene sržne emocionalne potrebe nužno dovode do formiranja ranih maladaptivnih shema. Što je veći broj propusta i što su ti propusti jači, to su sheme tvrdokornije i otpornije na promenu, a deficiti u ličnosti veći. Shema terapija je upravo kreirana s ciljem prevazilaženja maladaptivnih shema i nadoknađivanja propusta u sržnim emocionalnim potrebama.

Piše: Renata Senić

Literatura:

Young, J. E. et al.  (2006) Schema Therapy: A Practitioner’s Guide, Guilford press, NY

Young, J. E. (1999) Cognitive Therapy for Personality Disorders: A Schema-Focused Approach (Practitioner’s Resource Series)(3rd Edition),  Professional Resource Exchange Inc