Shema terapija

Shema terapija je relativno novi terapijski pravac u okviru kognitivno bihejvioralnih terapija. Shema terapija, međutim, ne predstavlja puko nadovezivanje na dosadašnje shvatanje psihoterapije  iz ugla KBT-a, već ona značajno produbljuje osnovne koncepte KBT-a dodajući sasvim novi i dublji nivo razumevanja ljudske psihe. Shema terapija je razvijena devedesetih godina prošlog veka. Njen tvorac je američki psiholog Dr Džefri Jang (Dr Jeffrey Young).

Jeffrey Young

Shema terapija pruža novi sistem psihoterapijske podrške koji je posebno povoljan za klijente kod kojih su pronađeni psihološki poremećaji hroničnog toka, odnosno, pojednostavljeno – za “teške” klijente. Terapija se pokazala, u praksi i istraživanjima, kao posebno efikasna kod tretmana teških oblika depresije, poremećaja ličnosti i karaktera.

Shema terapija je razvijena upravo s ciljem produbjivanja kognitivno bihejvioralnih terapija u onom delu u kojem su imale najmanje uspeha. Iako se ispostavilo da su REBT i KBT sjajne pomoći za npr. probleme oko anksioznsti, panike, fobija, slabije rezultate daju u pomaganju ljudima koji su depresivni, a još znatno slabije u terapiji ljudi s poremećajima ličnosti.

Postoji nekolicina pretpostavki na kojima se baziraju klasične KBT koje su, u radu s klijentima s poremećajima ličnosti, jednostavno neodržive. Jedna takva pretpostavka je da će klijenti manje više spremno prihvatiti koncept terapije koja je jasna, strukturisana, vođena tehnikama za poboljšanje određenih aspekata ponašanja i domaćim zadacima za vežbanje tih tehnika. Ljudi s poremećajem ličnosti najčešće ne mogu i/ili ne žele da prihvate takvu terapijsku postavku. Njihova motivacija za terapijskim tretmanom je komplikovana i često će više želeti utehu od terapeuta nego da uče tehnike i strategije samokontrole, samopomoći. Shema terapija, u skladu s opisanim, odbacuje prethodnu pretpostavku.
Druga pretpostavka na kojoj se bazira KBT, a koja ne važi za klijente s težim problemima je da će oni biti u mogućnosti da u kratkom vremenskom roku dopru do svojih iskrivljenih i iracionalnih uverenja i nezdravih osećanja i podele ih s terapeutom. Osobe s karakternom patologijom uglavnom nisu u mogućnosti da prepoznaju svoja uverenja i emocije i da ih se fokusirano drže prilikom rešavanja problema. Mnogi od ovih ljudi zapravo izbegavaju misli i emocije, ne žele (ne mogu da podnesu) da se njima bave. Drugi, pak, imaju mnoštvo konfuznih misli i osećanja i ne umeju da ih izoluju i da se na njih usredsrede. Mnogi izbegavaju da misle na događaje povodom kojih se osećaju uznemireno. Jasno i kažu da ne žele na to da misle. Shema terapija se fokusira na sheme koje se oživljavaju kroz odnos s klijentom. Terapija ne prepostavlja brzu promenu, već se drži ideje da svaki klijent ima svoj tempo.
Takođe, osnovna postavka KBT-a je da će promena misli dovesti do promene osećanja. Ova pretpostavka je neodrživa u radu s ljudima koji imaju karakternu patologiju. Njihove iracionalne misli su tvrdokorne i otporne na promenu kada se u terapiji koriste isključivo KBT i REBT tehnike. Čak i nakon više meseci provedenih u REBT i KBT terapijama, ljudi karakterne patologije nisu pokazivali znakove poboljšanja. Shema terapija se prevashodno bavi shemama, koje su, videćemo, značajno dublji konstrukti od uverenja.
Naredna prepostavka se tiče uspostavljanja saradnje s terapeutom u samo nekoliko seansi. To je još samo jedna stavka koja se najčešće ne dešava s klijentima s težim problemima. Insistiranje na odnosu i korišćenje terapijskog odnosa kao sredstva promene, nije u praksi u klasičnim kognitivno bihejvioralnim terapijama. Međutim, klijenti s poremećajem ličnosti jedino mogu doživeti adekvatno poboljšanje tako što se rad fokusira na terapijski odnos i taj odnos se koristi kao sastavni deo terapijskog tretmana. Shema terapija izuzetno vrednuje odnos između klijenta i terapeuta i smatra da kroz taj odnos klijent može doživeti i proživeti svoje novootkrivene sheme.

Dakle, jednostavan koncept promene mišljenja zarad promene osećanja u mnogim slučajevima nije od koristi. Shema terapija nastaje kao dopuna i proširenje na onim mestima na kojima jednostavniji modaliteti KBT-a ne funkcionišu.

Konceptualizacija shema terapije

Shema terapija se bavi sržnim psihološkim temama tipičnim za karakterne patologije. Te sržne teme su nazvane ranim maladaptivnim shemama. Terapija se fokusira na praćenje shema od ranog detinjstva do sadašnjosti, povezivanje načina na koje su onda funkcionisale i načina na koje su kod klijenata prisutne u sadašnjem trenutku. Poseban naglasak u ovoj vrsti terapije stavlja se na klijentove međuljudske odnose.
Koristeći ovaj terapijski pravac, klijenti dobijaju uvid u svoju karakternu patologiju i kroz proradu shema, ona im postaje sve manje bliska. Naime, postaju sposobni da uvide da ih sheme “teraju” na određena ponašanja što je sasvim suprotno prethodnoj bespomoćnoj poziciji u kojoj su verovali da su “prosto takvi kakvi su”. Klijenti s karakternim patologijama sebe često izjednačavaju sa svojim shemama.
Kroz vraćanje u detinjstvo i proradu ranih maladaptivnih shema, terapeut pomaže klijentu da preispita rane obrasce saodnošenja, popuni propuste i nedostatke iz detinjstva i nauči i nove, adekvatnije obrasce stvaranja odnosa s drugima i viđenja sebe i okoline.

Definicija sheme
Prema Jangovoj definiciji, maladaptivna shema je:
– obrazac – široki patern sačinjen od sećanja, osećanja, uverenja i telesnih senzacija, u odnosu na sebe i odnose s drugima.
– maladaptivna shema je razvijena tokom detinjstva ili adolescencije
– i razrađuje se tokom celog života (život se tumači prema kreiranoj shemi, a ne obratno)
– shema je veoma disfunkcionalan patern.
Ukratko, rana maladaptivna shema je samoporažavajući emocionalni i misaoni obrazac koji se formira veoma rano i ponavlja se tokom ostatka života. Ponašanje, s druge strane, nije deo sheme. Maladaptivna ponašanja su odgovori na maladaptivne sheme, ona su vođena shemama, zapravo, ona su logični odgovori na maladaptivne sheme. Ovo je veoma bitno jer se suprotstavlja teoriji po kojoj je puka promena ponašanja dovoljna za promenu u osećanjima i stvaranje novog pogleda na svet. Ako bismo i uspeli da motivišemo osobu da se ponaša u neskladu s maladaptivnom shemom, ona bi, u najboljem slučaju, doživela da joj je to novo ponašanje, ma koliko ono korisno bilo, strano i da “nije u njenoj prirodi da se ponaša tako”.

Na osnovu svega opisanog zaključujemo da su rane maladaprivne sheme duboko ukorenjeni obrasci koji umnogome određuju našu ličnost i poglede na svet. Sheme nas navode na ponašanja koja će ih održavati. One su nesvesne, ali veoma snažno deluju ne bi li uskladile svet sa sobom.  Dakle, sheme postaju naočari kroz koje gledamo na svet i tumačimo ga upravo onako kako je shema skrojena. Na taj način se kontakt s realnošću prilično narušava, a osoba može lako pomisliti da, ma šta ona radila, ne može joj biti bolje, ne može da se promeni, nije u mogućnosti da ima kontrolu nad svojim ponašanjima i doživljajima. Vođena shemom koja joj iskrivljuje realnost, misliće i doživljavati osećanja koja su u skladu sa shemom. Pošto takve sheme postaju deo karaktera i osoba ih doživljava kao deo svoje ličnosti, od najvećeg je značaja da se one prepoznaju, od njih napravi distanca i da se kroz odnos s terapeutom testiraju i modifikuju. Logično, odnos između klijenta i terapeuta mora biti baziran na poverenju i podršci da bi osoba pristala da preispituje i deli tako intimne i sržne delove svoje ličnosti kao što su sheme.

Piše: Renata Senić

Reference:

Young, J. E. et al.  (2006) Schema Therapy: A Practitioner’s Guide, Guilford press, NY

Young, J. E. et al. (1994) Reinventing Your Life: The Breakthrough Program to End Negative Behavior and Feel Great Again, Penguin Group, US, Inc.

Young, J. E. (1999) Cognitive Therapy for Personality Disorders: A Schema-Focused Approach (Practitioner’s Resource Series)(3rd Edition),  Professional Resource Exchange Inc