Iako će se nakon poplave većina ljudi oporaviti i bez profesionalne pomoći, valjalo bi dati sažet prikaz pružanja pomoći onima kojima će biti potrebna.
Psihološka pomoć ljudima pogođenim poplavama se može organizovati na tri nivoa.
Prvi nivo je praktičan i odnosi se na prve sate i dane nakon izbijanja traumatičnog događaja. Ljudi su u ovom periodu u šoku. Najčešće nisu sposobni za promišljanje i efikasno planiranje sopstvenog opstanka, što kasnije može dovesti do neopravdane krivice. Osećanja poput žaljenja, anksioznosti i panike, ljutnje i besa ili depresivnosti su moguća i nisu neobična u ovakvim situacijama. Osećanja, takođe, mogu biti van kontrole, javljati se iznenada i biti veoma intenzivna. Budući da se ljudima desila katastrofa, prejaka osećanja možemo videti kao normalan odgovor na nenormalne uslove. Doživljaj jakog stresa, nesanica, gubitak apetita su, takođe, prateće očekivane reakcije na katastrofu.
Bitno je razumeti da su sve ove reakcije očekivan odgovor na katastrofu. Profesionalci u okviru pomažućih profesija su obučeni da ovo približe ljudima pogođenim poplavama.
U prvom koraku zbrinjavanja je najbitnije omogućiti praktična sredstva zaštite, sklonište i umirivanje. Pružanje tačnih informacija o katastrofi i razumevanje osećanja ljudi su najvažniji koraci koji u ovoj fazi doprinose umirivanju. Važno je fokusirati se na ono što je ljudima najbitnije u tom trenutku, a to je da znaju tačno šta se dešava i kakvo je stanje u njihovim naseljima, da se povežu s voljenima i budu u krugu porodice.
U ovom prvom koraku, koji je nekim ljudima i dovoljan (posebno kada se sprovodi ispravno) fokus na oslobađanje od stresa nema značaja, štaviše, može biti negativno doživljen. Prema hijerarhiji potreba, nema smisla baviti se višim potrebama sve dok niže nisu zadovoljene. Jasni koraci, iskrenost i usmerenost na praktično rešavanje problema, pokazatelj su najvećeg razumevanja i saosećanja s ljudima koji su doživeli katastrofu.
Tek nakon tog prvog naleta, moguće je preći na pružanje pomoći drugog nivoa.
Nekim ljudima će psihološka pomoć biti potrebna nekoliko nedelja ili meseci nakon katastrofe. I onima kojima neće trebati psihološka pomoć biće potrebno vreme da se oporave. Psihološka pomoć je potrebna onima koji nakon nekog vremena ne počinju da osećaju olakšanje, i dalje osećaju jak stres i uznemirenost, izgubili su smisao ili im je potrebno da nauče veštine nošenja s novonastalom situacijom.
Osnove pružanja pomoći se organizuju u nekoliko važnih koraka:
– prvenstveno je važno biti informisan i postaviti prioritete. Profesionalci se tada orijentišu na ispitivanje najvećih briga ljudi pogođenih poplavama i na vežbanje veština neophodnih za rešavanje problema
– problemi se raščlanjuju na manje jedinice sve dok ne postanu sagledivi i rešivi
– ističe se značaj uključivanja u aktivnosti i ponovnog povezivanja s ljudima
– ljudi pogođeni nesrećom uče nove i efikasne strategije samoumirivanja, meditacije i eliminacije stresa. jedna od najkraćih efikasnih tehnika samoumirivanja je tehnika pravilnog disanja. Uputstvo je jednostavno: “Udahnite polako i duboko. Recite sebi da jedina stvar koju treba da radite u ovom trenutku jeste lagano i duboko disanje”. Pored toga što je umirujuća, ova tehnika se smatra odličnom za umanjivanje anksioznih ili depresivnih osećanja, jer ljude fokusira na “sada i ovde” na trenutačni proces disanja. Takođe, tehnika obraća pažnju na sam proces umirivanja. Ljudi postaju svesni da sami sebe mogu umiriti efikasno i brzo.
– tehnike bivanja u sadašnjem trenutku su odličan način suprotstavljanja stresu, anksioznostima, depresivnosti, besu. One nas drže usredsređenim na radnje koje obavljamo u sadašnjosti i fokusiraju sve naše mentalne procese na trenutak u kojem smo. Dovoljno je, na primer, svakog dana doručkovati s punim fokusom na obrok, žvakanje, jedenje, mirise koji se šire oko nas. Trebalo bi ne razmišljati ni o čemu drugom. Kada se neka misao koja nije povezana s doručkom spontano javi, valjalo bi vratiti se u trenutak i nastaviti s vežbom potpune svesnosti. Pored toga što se na ovaj način osoba oslobađa stresa time što nije na njega usmerena, javljaju se i pozitivna osećanja koja su realna (a često zanemarena) i u jasnoj vezi s aktivnošću koja se obavlja. Ponavljanjem ove vežbe, mentalni procesi počinju da se preusmeravaju sa stresnog događaja na druge realne situacije. Oživljavanjem svesti i usmeravanjem pažnje na okolinu, osoba se ponovo uključuje u stvarnost i oseća povezanije sa svetom.
– racionalno razmišljanje u odnosu na prošlost, sadašnjost i budućnost je od velikog značaja za promovisanje dobrobiti. Valjalo bi biti usmeren na racio, a ne na tešenje i fokusiranje na pozitivno. Fokus na pozitivno u situacijama koje ljudi doživljavaju kao preteške im može delovati nerealno, nemoguće i nepotrebno. Racionalni uvidi i orijentacija će im pružiti doživljaj da vladaju svojim emocijama.
– upotreba samoohrabrujućeg govora je mnogim ljudima od velike pomoći. Nadovezuje se na vežbanje racionalnog mišljenja. Govor koji zaista ohrabruje je racionalan i odnosi se na činjenice. Rečenice poput “Ja ovo mogu da podnesem i prevaziđem. Ja sam odrasla osoba, sposobna da toleriše teške stvari i da ih ne doživljava težim nego što jesu. Ja imam izbor, mogu da se služim tehnikama relaksacije i bivanja u sadašnjem trenutku; mogu da se vodim razumom i logičnim razmišljanjem; mogu da vladam sopstvenim osećanjima”, vežba su koja doprinosi stvaranju zdravih i prijatnih emocija.
– ukoliko je nekim ljudima neophodno, lekovi za smirenje takođe predstavljaju sredstvo pomoći u ovoj fazi.
Psihološka pomoć ljudima pogođenim poplavama prelazi na treći nivo kada/ako se ispostavi da je pojedincima potreban intenzivniji tretman. Neki ljudi su osetljiviji na stres od drugih, osećaju se više pogođenim nesrećom i imaju doživljaj da im je teže da nastave sami. U takvim situacijama profesionalci obezbeđuju pomoć koja se uglavnom fokusira na strategije kognitivno bihejvioralne terapije i promociju samopomažućeg i racionalnog stila mišljenja. Ova vrsta tretmana je fokusirana, direktivna, vođena činjenicama i reorganizacijom događaja prema racionalnim principama. U tretmanu se pomaže ljudima da preispitaju svoja osećanja, nauče da vladaju njima i na realističan i pragmatičan način revidiraju iskustva koja su ih veoma pogodila. Ova vrsta pomoći najčešće može da se sprovede u desetak fokusiranih seansi.
Intenzivniji KBT tretman se pruža kada se vremenom kod ljudi simptomi stresa i burnih emocionalnih reakcija pojačavaju, umesto da jenjavaju, kada osoba nema doživljaj da može da nastavi s uobičajenim aktivnostima, kada nema doživljaj da može da prekine s korišćenjem sedativa ili je već počela da ih konzumira u velikim količinama, ukoliko ima doživljaj da je sve razdražljivija u međuljudskim odnosima, da je niko ne razume ili da se ni sa kim ne oseća dovoljno blisko, povezano, kada ne može da spava ili ima jake košmarne snove koji je vraćaju na traumatski doživljaj, ukoliko se stalno oseća iziritirano, plačljivo ili besno i svadljivo, najzad, ukoliko ne može da se otrgne prisećanju na traumatičan događaj i ne polazi joj za rukom da vidi pozitivne aspekte života ili oseti prijatne emocije.
Broj ljudi pogođenih poplavama kojima je potreban intenzivniji, produženi tretman, je relatvno mali, ne veći od petnaestak posto. Među njima se najčešće nalaze oni kojima je nesreća donela veće gubitke, koji su, na primer, ostali bez člana porodice ili veoma drage osobe ili koji su bili izloženi veoma stresnim prizorima u toku poplave. Takođe, osobe koje su prethodno doživele traumu ili su već imale nekakav psihički problem, biće lakše pogođene od drugih, kao i one osobe koje su usamljene i nemaju mrežu ljudi koji su od veoma velikog značaja za mentalno zdravlje u stresnim situacijama.
Srećom, samo mali broj ljudi doživi potrebu za intenzivnijom pomoći, a i ta pomoć, ukolio je pružena blagovremeno, uglavnom predstavlja kratku i fokusiranu podršku u reogranizaciji prošlih iskustava i postavljanju funkcionalnih i ostvarivih ciljeva.
Psihološka pomoć ljudima pogođenim polavama je od velikog značaja za buduću dobrobit tih ljudi. Kada se sprovodi prema utvrđenim principima pružanja pomoći predstavlja vid prevencije i zaštite mentalnog zdravlja koji je od esencijalnog značaja u prevladavanju velikih nesreća i katastrofa.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Psihološka pomoć ljudima pogođenim poplavama
Iako će se nakon poplave većina ljudi oporaviti i bez profesionalne pomoći, valjalo bi dati sažet prikaz pružanja pomoći onima kojima će biti
potrebna.
Psihološka pomoć ljudima pogođenim poplavama se može organizovati na tri nivoa.
Prvi nivo je praktičan i odnosi se na prve sate i dane nakon izbijanja traumatičnog događaja. Ljudi su u ovom periodu u šoku. Najčešće nisu sposobni za promišljanje i efikasno planiranje sopstvenog opstanka, što kasnije može dovesti do neopravdane krivice. Osećanja poput žaljenja, anksioznosti i panike, ljutnje i besa ili depresivnosti su moguća i nisu neobična u ovakvim situacijama. Osećanja, takođe, mogu biti van kontrole, javljati se iznenada i biti veoma intenzivna. Budući da se ljudima desila katastrofa, prejaka osećanja možemo videti kao normalan odgovor na nenormalne uslove. Doživljaj jakog stresa, nesanica, gubitak apetita su, takođe, prateće očekivane reakcije na katastrofu.
Bitno je razumeti da su sve ove reakcije očekivan odgovor na katastrofu. Profesionalci u okviru pomažućih profesija su obučeni da ovo približe ljudima pogođenim poplavama.
U prvom koraku zbrinjavanja je najbitnije omogućiti praktična sredstva zaštite, sklonište i umirivanje. Pružanje tačnih informacija o katastrofi i razumevanje osećanja ljudi su najvažniji koraci koji u ovoj fazi doprinose umirivanju. Važno je fokusirati se na ono što je ljudima najbitnije u tom trenutku, a to je da znaju tačno šta se dešava i kakvo je stanje u njihovim naseljima, da se povežu s voljenima i budu u krugu porodice.
U ovom prvom koraku, koji je nekim ljudima i dovoljan (posebno kada se sprovodi ispravno) fokus na oslobađanje od stresa nema značaja, štaviše, može biti negativno doživljen. Prema hijerarhiji potreba, nema smisla baviti se višim potrebama sve dok niže nisu zadovoljene. Jasni koraci, iskrenost i usmerenost na praktično rešavanje problema, pokazatelj su najvećeg razumevanja i saosećanja s ljudima koji su doživeli katastrofu.
Tek nakon tog prvog naleta, moguće je preći na pružanje pomoći drugog nivoa.
Nekim ljudima će psihološka pomoć biti potrebna nekoliko nedelja ili meseci nakon katastrofe. I onima kojima neće trebati psihološka pomoć biće potrebno vreme da se oporave. Psihološka pomoć je potrebna onima koji nakon nekog vremena ne počinju da osećaju olakšanje, i dalje osećaju jak stres i uznemirenost, izgubili su smisao ili im je potrebno da nauče veštine nošenja s novonastalom situacijom.
Osnove pružanja pomoći se organizuju u nekoliko važnih koraka:
– prvenstveno je važno biti informisan i postaviti prioritete. Profesionalci se tada orijentišu na ispitivanje najvećih briga ljudi pogođenih poplavama i na vežbanje veština neophodnih za rešavanje problema
– problemi se raščlanjuju na manje jedinice sve dok ne postanu sagledivi i rešivi
– ističe se značaj uključivanja u aktivnosti i ponovnog povezivanja s ljudima
– ljudi pogođeni nesrećom uče nove i efikasne strategije samoumirivanja, meditacije i eliminacije stresa. jedna od najkraćih efikasnih tehnika samoumirivanja je tehnika pravilnog disanja. Uputstvo je jednostavno: “Udahnite polako i duboko. Recite sebi da jedina stvar koju treba da radite u ovom trenutku jeste lagano i duboko disanje”. Pored toga što je umirujuća, ova tehnika se smatra odličnom za umanjivanje anksioznih ili depresivnih osećanja, jer ljude fokusira na “sada i ovde” na trenutačni proces disanja. Takođe, tehnika obraća pažnju na sam proces umirivanja. Ljudi postaju svesni da sami sebe mogu umiriti efikasno i brzo.
– tehnike bivanja u sadašnjem trenutku su odličan način suprotstavljanja stresu, anksioznostima, depresivnosti, besu. One nas drže usredsređenim na radnje koje obavljamo u sadašnjosti i fokusiraju sve naše mentalne procese na trenutak u kojem smo. Dovoljno je, na primer, svakog dana doručkovati s punim fokusom na obrok, žvakanje, jedenje, mirise koji se šire oko nas. Trebalo bi ne razmišljati ni o čemu drugom. Kada se neka misao koja nije povezana s doručkom spontano javi, valjalo bi vratiti se u trenutak i nastaviti s vežbom potpune svesnosti. Pored toga što se na ovaj način osoba oslobađa stresa time što nije na njega usmerena, javljaju se i pozitivna osećanja koja su realna (a često zanemarena) i u jasnoj vezi s aktivnošću koja se obavlja. Ponavljanjem ove vežbe, mentalni procesi počinju da se preusmeravaju sa stresnog događaja na druge realne situacije. Oživljavanjem svesti i usmeravanjem pažnje na okolinu, osoba se ponovo uključuje u stvarnost i oseća povezanije sa svetom.
– racionalno razmišljanje u odnosu na prošlost, sadašnjost i budućnost je od velikog značaja za promovisanje dobrobiti. Valjalo bi biti usmeren na racio, a ne na tešenje i fokusiranje na pozitivno. Fokus na pozitivno u situacijama koje ljudi doživljavaju kao preteške im može delovati nerealno, nemoguće i nepotrebno. Racionalni uvidi i orijentacija će im pružiti doživljaj da vladaju svojim emocijama.
– upotreba samoohrabrujućeg govora je mnogim ljudima od velike pomoći. Nadovezuje se na vežbanje racionalnog mišljenja. Govor koji zaista ohrabruje je racionalan i odnosi se na činjenice. Rečenice poput “Ja ovo mogu da podnesem i prevaziđem. Ja sam odrasla osoba, sposobna da toleriše teške stvari i da ih ne doživljava težim nego što jesu. Ja imam izbor, mogu da se služim tehnikama relaksacije i bivanja u sadašnjem trenutku; mogu da se vodim razumom i logičnim razmišljanjem; mogu da vladam sopstvenim osećanjima”, vežba su koja doprinosi stvaranju zdravih i prijatnih emocija.
– ukoliko je nekim ljudima neophodno, lekovi za smirenje takođe predstavljaju sredstvo pomoći u ovoj fazi.
Psihološka pomoć ljudima pogođenim poplavama prelazi na treći nivo kada/ako se ispostavi da je pojedincima potreban intenzivniji tretman. Neki ljudi su osetljiviji na stres od drugih, osećaju se više pogođenim nesrećom i imaju doživljaj da im je teže da nastave sami. U takvim situacijama profesionalci obezbeđuju pomoć koja se uglavnom fokusira na strategije kognitivno bihejvioralne terapije i promociju samopomažućeg i racionalnog stila mišljenja. Ova vrsta tretmana je fokusirana, direktivna, vođena činjenicama i reorganizacijom događaja prema racionalnim principama. U tretmanu se pomaže ljudima da preispitaju svoja osećanja, nauče da vladaju njima i na realističan i pragmatičan način revidiraju iskustva koja su ih veoma pogodila. Ova vrsta pomoći najčešće može da se sprovede u desetak fokusiranih seansi.
Intenzivniji KBT tretman se pruža kada se vremenom kod ljudi simptomi stresa i burnih emocionalnih reakcija pojačavaju, umesto da jenjavaju, kada osoba nema doživljaj da može da nastavi s uobičajenim aktivnostima, kada nema doživljaj da može da prekine s korišćenjem sedativa ili je već počela da ih konzumira u velikim količinama, ukoliko ima doživljaj da je sve razdražljivija u međuljudskim odnosima, da je niko ne razume ili da se ni sa kim ne oseća dovoljno blisko, povezano, kada ne može da spava ili ima jake košmarne snove koji je vraćaju na traumatski doživljaj, ukoliko se stalno oseća iziritirano, plačljivo ili besno i svadljivo, najzad, ukoliko ne može da se otrgne prisećanju na traumatičan događaj i ne polazi joj za rukom da vidi pozitivne aspekte života ili oseti prijatne emocije.
Broj ljudi pogođenih poplavama kojima je potreban intenzivniji, produženi tretman, je relatvno mali, ne veći od petnaestak posto. Među njima se najčešće nalaze oni kojima je nesreća donela veće gubitke, koji su, na primer, ostali bez člana porodice ili veoma drage osobe ili koji su bili izloženi veoma stresnim prizorima u toku poplave. Takođe, osobe koje su prethodno doživele traumu ili su već imale nekakav psihički problem, biće lakše pogođene od drugih, kao i one osobe koje su usamljene i nemaju mrežu ljudi koji su od veoma velikog značaja za mentalno zdravlje u stresnim situacijama.
Srećom, samo mali broj ljudi doživi potrebu za intenzivnijom pomoći, a i ta pomoć, ukolio je pružena blagovremeno, uglavnom predstavlja kratku i fokusiranu podršku u reogranizaciji prošlih iskustava i postavljanju funkcionalnih i ostvarivih ciljeva.
Psihološka pomoć ljudima pogođenim polavama je od velikog značaja za buduću dobrobit tih ljudi. Kada se sprovodi prema utvrđenim principima pružanja pomoći predstavlja vid prevencije i zaštite mentalnog zdravlja koji je od esencijalnog značaja u prevladavanju velikih nesreća i katastrofa.
Piše: Renata Senić