Kada se priča o stilovima komunikacije, postoje mnoge podele, ali u poslednje vreme se, iz praktičnih razloga, najviše pažnje obraća na asertivnu komunikaciju i podelu ljudi na one koji razgovarju na pasivan, agresivan, pasivno-agresivan ili asertivan način. Osim toga što je asertivna komunikacija najkorisnija i za onog koji je primenjuje, kao i za njegovu okolinu, valjalo bi kratko opisati na koje načine se, prema ovoj podeli, ispoljavaju ostali vidovi neadekvatne komunikacije.
Takođe, ljudi koji razgovaraju na asertivan način imaju i psihološku podlogu za to. Isto važi i za ljude koji nisu u stanju, ne umeju ili nemaju dovoljno razvijene sposobnosti da se izraze na asertivan način. Ljudima je lako da primete dobrobiti od asertivne komunikacije. Ne možemo, međutim, reći da takve dobrobiti ne žele za sebe. Oni koji se ne ponašaju asertivno, imaju razloge, koji mogu biti neosvešćeni, ali svakako jesu vrsta prepreke u svakodnevnoj komunikaciji.
Opisaćemo prateće osobine, mišljenja i stavove ljudi koji nisu usvojili asertivan stil komunikacije i, nposletku ćemo prikazati kako izgleda osoba koja je sposobna da asertivno razgovara.
Pasivni sagovornici će pratiti druge i ispunjavati njihove želje, često neće ni govoriti o svojim osećanjima i viđenjima situcije. Kada govore, oni to čine blago, ponekad čak s prizvukom izvinjavanja. Često će im pogled biti spušten i/ili stav poguren. Oni osećaju nelagodu povodom izražavanja vlastitog mišljenja. Asertivnost mešaju s agresivnošću. Dakle, zauzimanje za sebe smatraju agresivnim nametanjem svojeg mišljenja. Osećaju, gledano na duge staze, očaj povodom toga što ne ispoljavaju svoja osećanja. Često su i besni, ali toga nisu ni svesni, jer je bes za njih zabranjena emocija. Veruju da ih drugi gaze, ne poštuju, ne obraćaju pažnju na njih, da su žrtve. Takođe, često veruju da su nesposobni da se zauzmu za sebe.
Agresivni sagovornici su drugi kraj kontinuuma. Oni su dominantni, često će pokušati da obezvrede druge i njihove ideje, dok će svoje nasilno nametati drugima. Skloni su kritici i mnogim zamarkama, kao i impulsivno-agresivnim ponašanjima. Glasni su, prodorni i, uglavnom, nisu dobri slušaoci. Pošto teže da kontrolišu druge, često će biti odbačeni, ili će, da se to ne bi desilo, oni odbacivati druge. Međutim, ukoliko je vođa neke grupe agresivac, onda će sledbenici osećati strahopoštovanje prema njemu. Agresivni sagovornici smatraju da su supreiorni, odlučni, da im svet „duguje“, da oni znaju šta rade, da je njihovo gledište jedino ispravno.
Pasivno-agresivni sagovornici su oni koji na površini deluju pasivno, ali na indirekatn način pokazuju agresivnost. Oni, doduše, imaju poteškoća da priznaju svoju ljutnju, što se i telesno vidi. Često im se izraz lica i poruka koju šalju ne podudaraju. Stoga možemo reći da su često nesvesni problema. Sarkazam će koristiti umesto humora. Težiće da, često nesvesno, sabotiraju razne aktivnosti. Često će ih drugi odbaciti, a oni se osećati ozlojeđeno. O sebi misle da su nemoćni i slabi.
Asertivni sagovornici su oni koji su u kontaktu sa svojim mislima, stavovima, osećanjima i željama, umeju da ih izraze tako što će drugima ukazati poštovanje i obraćati pažnju na tuđe misli, stavove, osećanja i želje. Oni se osećaju povezani s drugima i imaju doživljaj da vladaju svojim emocijama. Drugi ih često doživljavaju kao zrele, fer osobe s kojima je lako razgovarati. Asertivne osobe mnogi poštuju, čak i kada se s njima ne slažu.
Piše: Renata Senić
This entry was posted in Individualne teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Stilovi komunikacije
Kada se priča o stilovima komunikacije, postoje mnoge podele, ali u poslednje vreme se, iz praktičnih razloga, najviše pažnje obraća na asertivnu komunikaciju i podelu ljudi na one koji razgovarju na pasivan, agresivan, pasivno-agresivan ili asertivan način. Osim toga što je asertivna komunikacija najkorisnija i za onog koji je primenjuje, kao i za njegovu okolinu, valjalo bi kratko opisati na koje načine se, prema ovoj podeli, ispoljavaju ostali vidovi neadekvatne komunikacije.
Takođe, ljudi koji razgovaraju na asertivan način imaju i psihološku podlogu za to. Isto važi i za ljude koji nisu u stanju, ne umeju ili nemaju dovoljno razvijene sposobnosti da se izraze na asertivan način. Ljudima je lako da primete dobrobiti od asertivne komunikacije. Ne možemo, međutim, reći da takve dobrobiti ne žele za sebe. Oni koji se ne ponašaju asertivno, imaju razloge, koji mogu biti neosvešćeni, ali svakako jesu vrsta prepreke u svakodnevnoj komunikaciji.
Opisaćemo prateće osobine, mišljenja i stavove ljudi koji nisu usvojili asertivan stil komunikacije i, nposletku ćemo prikazati kako izgleda osoba koja je sposobna da asertivno razgovara.
Pasivni sagovornici će pratiti druge i ispunjavati njihove želje, često neće ni govoriti o svojim osećanjima i viđenjima situcije. Kada govore, oni to čine blago, ponekad čak s prizvukom izvinjavanja. Često će im pogled biti spušten i/ili stav poguren. Oni osećaju nelagodu povodom izražavanja vlastitog mišljenja. Asertivnost mešaju s agresivnošću. Dakle, zauzimanje za sebe smatraju agresivnim nametanjem svojeg mišljenja. Osećaju, gledano na duge staze, očaj povodom toga što ne ispoljavaju svoja osećanja. Često su i besni, ali toga nisu ni svesni, jer je bes za njih zabranjena emocija. Veruju da ih drugi gaze, ne poštuju, ne obraćaju pažnju na njih, da su žrtve. Takođe, često veruju da su nesposobni da se zauzmu za sebe.
Agresivni sagovornici su drugi kraj kontinuuma. Oni su dominantni, često će pokušati da obezvrede druge i njihove ideje, dok će svoje nasilno nametati drugima. Skloni su kritici i mnogim zamarkama, kao i impulsivno-agresivnim ponašanjima. Glasni su, prodorni i, uglavnom, nisu dobri slušaoci. Pošto teže da kontrolišu druge, često će biti odbačeni, ili će, da se to ne bi desilo, oni odbacivati druge. Međutim, ukoliko je vođa neke grupe agresivac, onda će sledbenici osećati strahopoštovanje prema njemu. Agresivni sagovornici smatraju da su supreiorni, odlučni, da im svet „duguje“, da oni znaju šta rade, da je njihovo gledište jedino ispravno.
Pasivno-agresivni sagovornici su oni koji na površini deluju pasivno, ali na indirekatn način pokazuju agresivnost. Oni, doduše, imaju poteškoća da priznaju svoju ljutnju, što se i telesno vidi. Često im se izraz lica i poruka koju šalju ne podudaraju. Stoga možemo reći da su često nesvesni problema. Sarkazam će koristiti umesto humora. Težiće da, često nesvesno, sabotiraju razne aktivnosti. Često će ih drugi odbaciti, a oni se osećati ozlojeđeno. O sebi misle da su nemoćni i slabi.
Asertivni sagovornici su oni koji su u kontaktu sa svojim mislima, stavovima, osećanjima i željama, umeju da ih izraze tako što će drugima ukazati poštovanje i obraćati pažnju na tuđe misli, stavove, osećanja i želje. Oni se osećaju povezani s drugima i imaju doživljaj da vladaju svojim emocijama. Drugi ih često doživljavaju kao zrele, fer osobe s kojima je lako razgovarati. Asertivne osobe mnogi poštuju, čak i kada se s njima ne slažu.
Piše: Renata Senić