Asertivno ponašanje podrazumeva borbu za sopstvena prava na način koju uvažava druge ljude, njihovu perspektivu i njihova osećanja. Osnovna poruka u asertivnoj komunikaciji svodi se na sledeće: „moja osećanja, misli i uverenja su važna i tvoja osećanja, misli i uverenja su jednako važna“. Asertivnim ponašanjem izražavate osećanja, misli i stavove osobi koja je prekršila vaša pravila, ali izbegavate negativne posledice koje bi proizvelo agresivno i omalovažavajuće ponašanje, kao što izbegavate osećaj ozlojeđenosti koji bi proizvelo pasivno ponašanje.
Vežbanje tehnika asertivnosti:
Zamislite sledeću situaciju: pokvarila vam se mašina koja vam je neophodna za rad. Pozivate majstora, on dolazi, popravlja mašinu, demonstrira vam njen rad i naplaćuje svoju uslugu 20 eura. Tog dana ne uključujete mašinu. Sledećeg dana po prvi put uključujete mašinu i otkrivate da ona ne radi. Zovete istog majstora, on pogleda mašinu, kaže da može da je popravi, ali treba da platite 10 eura. Šta ćete odgovoriti majstoru?
Vežbanje tehnike se sastoji iz uživljavanja u situaciju i zamišljanja kako biste u njoj reagovali, odnosno šta biste kazali majstoru?
Kada dobro primislite vaše odgovore, možete preći na tehnike saopštavanja asertivnih poruka. Ove tehnike se uče i vežbaju, a odnose se na osnovne tipove asertivnog ponašanja.
Tipovi asertivnosti (Lange & Jakubowski, 1997)
1. Osnovna asertivnost, odnosi se na zauzimanje za svoja prava, uverenja, osećanja i mišljenja. Ne uključuje druge socijalne veštine, poput empatije, konfrontacije, persuazije i sl.
Primer osnovne asertivnosti: neko vas je prekinuo u pola rečenice, vi mu saopštavate: „Izvinite, želeo bih da završim rečenicu“.
Osnovna asertivnost, takođe, uključuje iznošenje osećanja ili zahvalnosti prema drugim ljudima: „Dopadaš mi se“, „Stalo mi je do tebe“…
2. Empatijska asertivnost, odnosi se na iskazivanje saosećanja prema drugoj osobi ili na uvažavanje situacije. Npr: u toku važnog sastanka, dve osobe međusobno razgovaraju dovoljno glasno da ne možete da pratite tok sastanka. Ova asertivnost bi se odnosila na sledeću intervenciju: „Možda niste primetili, ali vaš razgovor mi otežava da čujem o čemu je reč na sastanku. Možete li da pričate tiše?“
3. Eskalirajuća asertivnost, odnosi se na postepeno pojačavanje sopstvene asertivne poruke do krajnje čvrstog i nepokolebljivog stava koji, međutim, i dalje nije agresivan. Ovakvu vrstu asertivnosti možemo koristiti u situacijama kada neko nešto od nas zahteva. Sledeći primer ilustruje prelazak s empatijske na eskalirajuću asertivnost:
Sedite u kafiću s prijateljicom, a neki čovek uporno pokušava da vam plati piće. Vaša empatijska asertivnost bi zvučala otprilike na sledeći način: „Veoma je lepo što ste ponudili da nam platite piće, ali dugo se nismo videli i želeli bismo da budemo sami i ispričamo se. Hvala u svakom slučaju.“
Ukoliko čovek nastavlja s ponudama, sledeći korak pokazivanja asertivnosti bi bio „ Ne, hvala. Zaista bismo želeli da ostanemo sami i da se ispričamo“.
Budući da postoje prilično nametljivi ljudi, ovaj vid asertivnosti ponekada nije dovoljan. Kada bi čovek nastavio da insistira, legitimno bi bilo da dođete do narednog koraka asertivnosti, do eskalacije asertacije „Ovo je treći i poslednji put da vam govorim da ne želimo da budemo u vašem društvu! Molim vas, ostavite nas na miru!“
U ovom slučaju je poslednje rečenica sasvim prihvatljiva, budući da na pretposlednju, koja je već bila pokazivanje pojačane asertivnosti, čovek nije odreagovao adekvatno, već je nastavio s nametljivim ponašanjem. Da ste eskalirajuću asertivnost ponudili kao odgovor na prvi pokušaj čoveka da vam plati piće i pridruži vam se, to bi bilo neprijatno, čak agresivno s vaše strane, jer asertivnost uključuje direktnu, iskrenu, ali i prikladnu ekspesiju misli i osećanja. Stoga se poslednja rečenica u određenim slučajevima može doživeti kao agresivna.
Pokušajte da napravite rezliku između situacija u kojima ste reagovali zaista asertivno, počev od empatijske asertivnosti i situacija u kojima ste eskalirajuću asertivnost upotrebili odmah, tako da je vaša poruka, zapravo, zvučala agresivno.
– Ugovor: kada se nađete u situaciji da reagujete krajnjom eskalacijom asertivnosti, koju druga strana može doživeti odbacujuće i agresivno, pokušajte najpre da ponudite kompromis, odnosno da upozorite osobu da, ukoliko ne odustane od svojih zahteva, doći će do krajnjeg odbijanja, koje može biti protumačeno kao agresivno. Recimo, čoveka iz prethodnog primera biste mogli da upozorite da nećete tolerisati njegovo nametljivo ponašanje i da ga zamolite da ga promeni: „ Nećete mi ostaviti drugu opciju, do da vas odbijem, kazali smo vam da ne želimo društvo. Ne bih želeo da dođemo do konflikta, stoga, molim vas prihvatite da želimo da se ispričamo nasamo“. Ovaj tip asertivnosti smo nazvali ugovorom, jer ljudi najčešće doživljavaju kao da se nalaze pred sklapanjem poslovnog ugovora kada im se obratite na ovaj način.
Provežbajte asertivnost: popričajte s prijateljem na koji način najčešće reagujete, da li vas drugi ljudi doživljavaju kao odlučne ili kao agresivne? Da li biste nešto u tome želeli da promenite ili ste zadovoljni vlastitim nivoom asertivnosti? Ako nešto želite da promenite, šta Vas sprečava da to i uradite?
4. Konfrontativna asertivnost, koristi se onda kada druga osoba radi suprotno onome što govori. U takvim situacijama je najkorisnije za obe strane da je s tim i suočite. Ovaj tip asertivnosti uključuje objektivno opisivanje razlike između toga što je vaš sagovornik rekao da će uraditi i onoga što je zapravo uradio. Na to ukazujemo tek kada saslušamo šta osoba izveštava da želi. Navešćemo primer konfrontativne asertivnosti u kancelariji:
– „ Prema našem dogovoru, trebalo je da me obavestite oko sadržaja konačne ponude pre nego što ga otkucate. Vidim da sekretarica upravo kuca konačnu ponudu. Kada završi s kucanjem, hoću da pregledam sadržaj i, ako bude potrebno, napravim izmene. U budućnosti hoću da dobijem šansu da pogledam tekst ponude pre nego što odlučite da treba da se otkuca u konačnoj formi i pošaljete je sekretarici da obavi svoj zadatak.“
– Konfrontativna asertivnost može da se završi pitanjem za razloge nedoslednog ponašanja, budući da je prethodno uspostavljen dogovor oko toga kako će se obe strane ponašati. U takvoj situaciji mi, zapravo, pozivamo sagovornika na rešavanje problema, novonastalog konflikta. S druge strane, agresivna reakcija na goreopisanu situaciju bi pojačala konflikt, zatvorila kanal komunikacije između dve osobe i, najverovatnije, ih obe ostavila nezadovoljnima.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Asertivnost kao tehnika
Asertivno ponašanje podrazumeva borbu za sopstvena prava na način koju uvažava druge ljude, njihovu perspektivu i njihova osećanja. Osnovna poruka u asertivnoj komunikaciji svodi se na sledeće: „moja osećanja, misli i uverenja su važna i tvoja osećanja, misli i uverenja su jednako važna“. Asertivnim ponašanjem izražavate osećanja, misli i stavove osobi koja je prekršila vaša pravila, ali izbegavate negativne posledice koje bi proizvelo agresivno i omalovažavajuće ponašanje, kao što izbegavate osećaj ozlojeđenosti koji bi proizvelo pasivno ponašanje.
Vežbanje tehnika asertivnosti:
Zamislite sledeću situaciju: pokvarila vam se mašina koja vam je neophodna za rad. Pozivate majstora, on dolazi, popravlja mašinu, demonstrira vam njen rad i naplaćuje svoju uslugu 20 eura. Tog dana ne uključujete mašinu. Sledećeg dana po prvi put uključujete mašinu i otkrivate da ona ne radi. Zovete istog majstora, on pogleda mašinu, kaže da može da je popravi, ali treba da platite 10 eura. Šta ćete odgovoriti majstoru?
Vežbanje tehnike se sastoji iz uživljavanja u situaciju i zamišljanja kako biste u njoj reagovali, odnosno šta biste kazali majstoru?
Kada dobro primislite vaše odgovore, možete preći na tehnike saopštavanja asertivnih poruka. Ove tehnike se uče i vežbaju, a odnose se na osnovne tipove asertivnog ponašanja.
Tipovi asertivnosti (Lange & Jakubowski, 1997)
1. Osnovna asertivnost, odnosi se na zauzimanje za svoja prava, uverenja, osećanja i mišljenja. Ne uključuje druge socijalne veštine, poput empatije, konfrontacije, persuazije i sl.
Primer osnovne asertivnosti: neko vas je prekinuo u pola rečenice, vi mu saopštavate: „Izvinite, želeo bih da završim rečenicu“.
Osnovna asertivnost, takođe, uključuje iznošenje osećanja ili zahvalnosti prema drugim ljudima: „Dopadaš mi se“, „Stalo mi je do tebe“…
2. Empatijska asertivnost, odnosi se na iskazivanje saosećanja prema drugoj osobi ili na uvažavanje situacije. Npr: u toku važnog sastanka, dve osobe međusobno razgovaraju dovoljno glasno da ne možete da pratite tok sastanka. Ova asertivnost bi se odnosila na sledeću intervenciju: „Možda niste primetili, ali vaš razgovor mi otežava da čujem o čemu je reč na sastanku. Možete li da pričate tiše?“
3. Eskalirajuća asertivnost, odnosi se na postepeno pojačavanje sopstvene asertivne poruke do krajnje čvrstog i nepokolebljivog stava koji, međutim, i dalje nije agresivan. Ovakvu vrstu asertivnosti možemo koristiti u situacijama kada neko nešto od nas zahteva. Sledeći primer ilustruje prelazak s empatijske na eskalirajuću asertivnost:
Sedite u kafiću s prijateljicom, a neki čovek uporno pokušava da vam plati piće. Vaša empatijska asertivnost bi zvučala otprilike na sledeći način: „Veoma je lepo što ste ponudili da nam platite piće, ali dugo se nismo videli i želeli bismo da budemo sami i ispričamo se. Hvala u svakom slučaju.“
Ukoliko čovek nastavlja s ponudama, sledeći korak pokazivanja asertivnosti bi bio „ Ne, hvala. Zaista bismo želeli da ostanemo sami i da se ispričamo“.
Budući da postoje prilično nametljivi ljudi, ovaj vid asertivnosti ponekada nije dovoljan. Kada bi čovek nastavio da insistira, legitimno bi bilo da dođete do narednog koraka asertivnosti, do eskalacije asertacije „Ovo je treći i poslednji put da vam govorim da ne želimo da budemo u vašem društvu! Molim vas, ostavite nas na miru!“
U ovom slučaju je poslednje rečenica sasvim prihvatljiva, budući da na pretposlednju, koja je već bila pokazivanje pojačane asertivnosti, čovek nije odreagovao adekvatno, već je nastavio s nametljivim ponašanjem. Da ste eskalirajuću asertivnost ponudili kao odgovor na prvi pokušaj čoveka da vam plati piće i pridruži vam se, to bi bilo neprijatno, čak agresivno s vaše strane, jer asertivnost uključuje direktnu, iskrenu, ali i prikladnu ekspesiju misli i osećanja. Stoga se poslednja rečenica u određenim slučajevima može doživeti kao agresivna.
Pokušajte da napravite rezliku između situacija u kojima ste reagovali zaista asertivno, počev od empatijske asertivnosti i situacija u kojima ste eskalirajuću asertivnost upotrebili odmah, tako da je vaša poruka, zapravo, zvučala agresivno.
– Ugovor: kada se nađete u situaciji da reagujete krajnjom eskalacijom asertivnosti, koju druga strana može doživeti odbacujuće i agresivno, pokušajte najpre da ponudite kompromis, odnosno da upozorite osobu da, ukoliko ne odustane od svojih zahteva, doći će do krajnjeg odbijanja, koje može biti protumačeno kao agresivno. Recimo, čoveka iz prethodnog primera biste mogli da upozorite da nećete tolerisati njegovo nametljivo ponašanje i da ga zamolite da ga promeni: „ Nećete mi ostaviti drugu opciju, do da vas odbijem, kazali smo vam da ne želimo društvo. Ne bih želeo da dođemo do konflikta, stoga, molim vas prihvatite da želimo da se ispričamo nasamo“. Ovaj tip asertivnosti smo nazvali ugovorom, jer ljudi najčešće doživljavaju kao da se nalaze pred sklapanjem poslovnog ugovora kada im se obratite na ovaj način.
Provežbajte asertivnost: popričajte s prijateljem na koji način najčešće reagujete, da li vas drugi ljudi doživljavaju kao odlučne ili kao agresivne? Da li biste nešto u tome želeli da promenite ili ste zadovoljni vlastitim nivoom asertivnosti? Ako nešto želite da promenite, šta Vas sprečava da to i uradite?
4. Konfrontativna asertivnost, koristi se onda kada druga osoba radi suprotno onome što govori. U takvim situacijama je najkorisnije za obe strane da je s tim i suočite. Ovaj tip asertivnosti uključuje objektivno opisivanje razlike između toga što je vaš sagovornik rekao da će uraditi i onoga što je zapravo uradio. Na to ukazujemo tek kada saslušamo šta osoba izveštava da želi. Navešćemo primer konfrontativne asertivnosti u kancelariji:
– „ Prema našem dogovoru, trebalo je da me obavestite oko sadržaja konačne ponude pre nego što ga otkucate. Vidim da sekretarica upravo kuca konačnu ponudu. Kada završi s kucanjem, hoću da pregledam sadržaj i, ako bude potrebno, napravim izmene. U budućnosti hoću da dobijem šansu da pogledam tekst ponude pre nego što odlučite da treba da se otkuca u konačnoj formi i pošaljete je sekretarici da obavi svoj zadatak.“
– Konfrontativna asertivnost može da se završi pitanjem za razloge nedoslednog ponašanja, budući da je prethodno uspostavljen dogovor oko toga kako će se obe strane ponašati. U takvoj situaciji mi, zapravo, pozivamo sagovornika na rešavanje problema, novonastalog konflikta. S druge strane, agresivna reakcija na goreopisanu situaciju bi pojačala konflikt, zatvorila kanal komunikacije između dve osobe i, najverovatnije, ih obe ostavila nezadovoljnima.
Piše: Renata Senić
Povezane teme: