This entry was posted in Anksioznost i panika

Anksioznost i panika iz psihoanalitičkog ugla

Anksioznost i panika se sve više tretiraju kratkim i fokusiranim terapijskim metodima, poput REBT-a i KBT-a. Međutim, postoji i stariji, obuhvatniji pristup ovim problemima, koji nas vodi do koncepta dinamičkog nesvesnog i pravih uzroka javljanja anksioznosti i panike.

Da bismo došli do toga kako da se pozabavimo otklanjanjem napada panike, trebalo bi prvo da se upoznamo s nekim osnovnih konceptima koji se u psihodinamskoj psihologiji povezuju sa stanjima anksioznosti i panike.
Pojam nesvesnog je jedan od osnovnih – psihoanalitička teorija pretpostavlja da se naš celokupni život odvija na dva nivoa: svesnom i nesvesnom. Psihički i emocionalni simptomi nastaju iz aspekata života koji su barem delom nesvesni.
U prošlosti, kada je psihoanaliza počela da se sreće s klijentima s paničnim napadima, postalo je jasno da ova grupa kliijenata poseduje intenzivna osećanja ljutnje koja su često totalno ili delimično nesvesna. Tipično za ljude koji imaju probleme s napadima panike je da teže da minimiziraju ova osećanja u terapiji, tokom inicijalnih razgovora o problemu. Ali, kako razgovori postaju dublji, počinje da se primećuje bes kao veoma značajna stavka mentalnog života koja je povezana s počecima napada panike. Povezujemo ova delimično ili potpuno nesvesna osećanja s okidanjem paničnog napada.
Takođe je primećeno da ljudi s ovim problemom opisuju da napad panike nastaje odjednom, iznenadno, što potkrepljuje ideju da tim ljudima nedostaje svest o uzroku panike, kao i svest o uniutrašnjim vezama koje vode do panike. Mnoge studije pokazuju da akutni stresori (situacije ili ljudi koje doživljavamo kao stresne i neprijatne) izbijaju naposredno pre nastanka paničnog napada.

Jedan od centralnih organizatora mentalnog života je nesvesna fantazija. Uporne nesvesne fantazije često definišu psihološke simptome, snove, ličnosti i životne izbore. Nesvesne fantazije su vrlo bitne za razumeveanje napada panike, i vrlo je korisno pomoći ljudima da ih osveste kako bi se oslobodili simptoma anksioznosti i panike.

Kompromisna formacija
Prema Frojdu, mnogi aspekti psihičkog života, uključujući i simptome poput anksioznosti, snova, fantazije, rezultat su «kompromisne formacije». Ukratko, kompromisna formacija simbolički stvara kompromis između zabranjene želje i odbrane od te želje. Panični napadi predstavljaju takve kompromisne tvorevine, često kao pokušaj da se uspostavi kompromis između osećanja besa i fantazija i strahova od napuštanja.

Princip zadovoljstva
Frojd je primarno definisao jedan drugi centralni princip u organizaciji psihičkog života – a to je princip zadovoljstva, koji kaže da ljudi nesvesno izbegavaju ono što im nije prijatno. Stepen u kome ljudi izbegavaju neprijatne stvari varira od čoveka do čoveka. Uprkos neprijatnosti koju donosi jedan napad panike, iz psihoanalitičke perspektive, panični napad predstavlja najmanje nepoželjno rešenje za razrešenje unutrašnje konfliktne situacije. Drugim rečima, unutrašnji konflikti, uključujući besne fantazije i strahove od gubitka koji oslikavaju simptome, stresniji su i neprijatniji od samog napada panike!
Ovo viđenje vam, možda, zvuči malo preterano. I možda se pitate, a posebno oni koji su na svojoj koži doživeli sve neprijatnosti koje nosi napad panike, kako je moguće da bi bilo ko izabrao napad panike umesto neke nesvesne fantazije.
Moguće je tako što naše nesvesno ne funkcioniše prema principima odbrane, i ljudi svoje nesvesne fantazije doživljavaju toliko uznemirujuće da ih je veoma strah da ih puste u sopstvenu svet, da ne postanu stvarnost. Zato se oni brane. Ti konflikti i nesvesne fantazije nastali su kada smo bili vrlo mali. A na tom uzrastu nismo bili u stanju da shvatimo da su naše fantazije samo u našoj glavi, nego smo ih često doživljavali kao da mogu da bukvalno povrede, oteraju ili unište nekog drugog, neku nama blisku osobu. I onda smo počeli da ih čuvamo samo za sebe i da ih zakopavamo duboko u nesvesno. Bolje da ih ni sami nismo svesni, ako su već toliko potencijalno opasne. Kako smo odrastali, gubili smo kontakt s tim konfliktima i fantazijama, jer su one uveliko bile nastanjene u nesvesnom. Međutim, za zadržavanje sadržaja u nesvesnom, mi koristimo mnogo psihičke energije. I mnoge stvari koje smo zakopali u nesvesno kad tad teže da izađu na površinu. Ali, i kada izađu, one se ne jave onako kako smo ih spakovali kada smo bili mali, nego bivaju prerušene u neke simptome koje ni mi sami više ne razumemo. Ako smo kao mali doživeli neke fantazije koje su toliko neprijatne i opasne po druge, neće one same od sebe izaći na površinu. Umesto njih, dobićemo maskirane simptome u vidu, na primer, napada panike. Pa tako, iako napad panike predstavlja jako neprijatno iskustvo za samu osobu, ipak je sigurniji od nekadašnjih fantazija za koje smo smatrali da su kobne ne samo po nas, već i po nama drage osobe.

Mehanizmi odbrane
Ideje i osećanja koji proizvode nezadovoljstvo prepoznati su u svesti kroz reprezentacije ili procese koje danas zovemo odbrambeni mehanizmi. U kliničkim opservacijama i u raznim studijama ustanovljeno je da mehanizmi odbrane, kao što su rekaciona formacija, negiranje i poricanje, predstavljaju često oruđe osoba koji pate od napada panike. Reakciona formacija i negiranje su posebno prisutni kod problema s panikom jer ovi mehanizmi uključuju i poricanje besa i naglašavanje osećanja bliskosti.
Da bismo razumeli kako, prema psihoanalitičkom modelu, nastaju napadi panike, od velikog je značaja da razumemo pojam i funkcionisanje ovih mehanizama odbrane.

– Reakciona formacija je mehanizam odbrane preokretanja u suprotnost, koji funkcioniše po sledećem principu: nepoželjno ponašanje se potiskuje i pretvara u suštu suprotnost prema datoj osobi. Reakciona formacija ima za cilj da prikrije istinske unutrašnje impulse osobe (npr. seksualne i agresivne) ili svoje neprihvatljive sklonosti, i to na takav način da se prikazuje potpuno suprotno u svom ponašanju. Osoba se na taj način brani od frustracije jer ispoljava suprotne aktivnosti od potisnutih
– Negarinje je, takođe, nesvesni mehanizam odbrane koji se može definisati kao zatvaranje očiju pred ponašanjem koje ne odgovara našim postupcima i uverenjima o nama samima ili drugima.
– Poricanje je nesvesni mehanizam odbrane kod kog osoba poriče ili ne može da prizna sama sebi što se stvarno dogodilo. Za ove ljude kažemo da ne žele da pogledaju „ istini u oči“.

Renata Senić, iz knjige “Strah od života”

This entry was posted in Anksioznost i panika. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook