This entry was posted in Individualne teme

Osmislite put do sreće

Autor: Renata Senić

Sreća nije proizvod okolnosti, već načina na koji osmišljavamo situacije iz naših života. Prihvatanje postojećeg i nezahtevanje nemogućeg jeste prvi korak u izbegavanju nezdravih osećanja. Međutim, to još ne znači da smo srećni. Sreća podrazumeva racionalan, logičan i pragmatičan kontakt s realnošću, drugim ljudima i nama samima. Budući da ljude ne možemo menjati, valja ih prihvatiti. Međutim, na sopstvenu promenu možemo uticati. Prihvatanje sebe kao pogrešivog ljudskog bića, s vlinama i manama, umesto negovanja uzvišene i svemoćne slike o sebi, vodi značajnom umanjenju tenzije. Nakon samoprihvatanja, a zarad postizanja dugoročne sreće, valja raditi na ostvarenju ličnih potencijala. Želja da budemo najbolji što možemo, umesto zahteva da budemo najbolji na svetu je recept za sreću.

Kada prihvatime sebe, odustanemo od zahtevanja i posvetimo se željama za ličnim rastom i razvojem, valjalo bi napraviti plan za postizanje ostvarivih ciljeva.

Jedan od najčešćih propusta ljudi koji nisu dostigli osećanje sklada i zadovoljstva je pasivno čekanje da se nešto desi, da se promene okolnosti ili da ih neko usreći. S druge strane, čak i oni pojedinci koji ne čekaju pasivno da se lepe stvari dogode, često propuštaju da naprave plan za ostvarenje ciljeva koji vode ispunenju.

S klijentima često razgovaram o moći pisane reče, pisanog kratkoričnog i realističnog plana i pravljenja spoljašnje strukture. Danas su mnogi ljudi zbunjeni i, iz različitih razloga, im nedostaje unutrašnja struktura. Ako već u unutrašnjem svetu stvari nisi posložene i kristalno jasne, najlakši način je da ih posložimo i pojasnimo kroz razgovor, analizu i zapisivanje. Za postavljanje realističnih i ostvarivih ciljeva Vam često nije potrebna pomoć psihologa. Dovoljno je voditi se smernicama koje su danas opšte prihvaćene, validirane i koje su se pokazale kao ključ uspeha i upravljanja svojim emocijama.

Ukoliko imate volje da se pozabavite sopstvenim načinom mišljenja zarad postizanja zadovoljstva i umanjenja nezdravih osećanja, povedite se sledećim smernicama i istrajte u planovima koje ćete napraviti u svrhu postizanja ličnih ciljeva, rasta i razvoja.

Prvenstveno, analizirajte motive, želje i stavove koji su produkt načina na koji osmišljavate Vašu spoljašnju i unutrašnju realnost. Budite iskreni prema sebi. Iako je mnogima bolno da odustanu od snova o uzvišenosti, uspeha prevelikih razmera, konstantnoj sreći i hvali, bilo bi veoma korisno da priznamo sebi šta nam polazi za rukom da ostvarimo, a šta su želje koje su izvan našeg domašaja. Ne postoji uvek rešenje za svaki problem. Ova činjenica, iako možda frustrirajuća, zapravo jeste činjenica. Ono što ne možemo promeniti, valjalo bi prihvatiti. U suprotnom ćemo biti frustrirani, ozlojeđeni, besni i negovaćemo nezdrave emocije koje nikako ne mogu voditi ličnom rastu i razvoju. Iz tog razloga bi se valjalo fokusirati na one aspekte naših života koji su podložni promeni. Ukoliko prihvatimo da smo krojači naše sreće i da na nju možemo da utičemo, načinili smo prvi korak poštovanja realnosti, što je preduslov za ostvarenje i održanje srećnog života.

„Šut protiv rogatog ne može“ kaže poslovica koja, u najširem mogućem smislu, može da se razume kao odnos jednog čoveka prema svetu. Zaista postoje aspekti života na koje ne možemo uticati. Ako želimo da budemo zadovoljni, veoma korisno bi bilo da ih prihvatimo.

„Biću najbolji što mogu“ je legitimna, razvoju usmerena i zdrava želja koji podiže stepen motivacije i umanjuje stepen frustriranosti povodom neminovnih prepreka i padova na životnom putu.  Zavist je često nezdrava emocija, perfekcionizam nas sputava da imamo svoje sposobnosti u vidu, zacrtavanje uspeha (bez prethodne analize potencijala) je recept za bes i nezadovoljstvo, ukoliko se naši planovi ne ostvare.

Sve potencijalne teškoće ovog tipa lako mogu nestati ako preispitamo i uravnotežimo način na koji osmišljavamo svet, druge ljude i nas same.

Šta znači postaviti racionalne ciljeve?

Ovaj zadatak je, u biti, jednostavan, pod uslovom da odustajemo od ideje o savršenosti. Da li je zaista neophodno da nam se drugi dive i da smo svima dopadljivi, posebni i na putu do zvezda? Da li su to preduslovi lične sreće? Mnogi mladi ljudi ne odustaju od svojih tinejdžerskih snova. Kada dođu do tačke u razvoju u kojoj se želja suprotstavi realnoj sposobnosti ili mogućnosti, takvi ljudi često osećaju depresivnost, anksioznost, ponekad i beznađe. Kao da žele da kažu da ništa nema smisla, ako ne mogu imati sve.

Realistični ciljevi su u skaldu s našim mogućnostima, trenutnim okolnostima, logikom i našim željama. Valjalo bi da su precizni i kratkoročni. Neprecizni ciljevi, i oni koji se odnose na daleku budućnost, su često demotivišući i lako vode do odustajanja. “Korak po korak”, sve do narednog koraka i plana i delanje u skladu s realnošću je recept za pravljenje ostvarivih ciljeva. Čim jedan takav bitan cilj ostvarimo, motivacija raste, sam uspeh je nagrada, uviđamo da smo sposobni da planiramo i realnost nam postaje sve draža. Pozitivan odnos prema realnosti je put ka dugoročnoj sreći.

Da li je korisno negovati apetite koji prevazilaze naše mogućnosti? Da li smo gubitnici ako prihvatimo da neće moći baš svako da se uzdigne do najvećih visina i ostvari sve svoje mladalačke snove? Da li je, možda, bolje, korigovati i revidirati snove i želje tako da budu u skladu sa stvarnošću?

Iskustvo me je uverilo da udaramo „glavom u zid“ svaki put kada zahtevamo da stvarnost nije onakva kakva jeste. Pošto često ne možemo menjati stvarnost, možemo promeniti stepen želje naših afirmacija.  Čovek koji je realnističan po pitanju svojih vrlina i mana, talenata i nedostataka ima značajno veće šanse da unapredi svoj život, od čoveka koji ne priznaje svoje nedostatke i veliča sliku sebe kao idelanog, svemoćnog i veoma priznatog. Slika o sebi je dvodimenzionalna, dok smo mi trodimenzionalna bića. Ako ulažemo u sliku, radimo na svoju štetu. Ispuštamo mogućnost da promenimo ono što možemo da menjamo, prihvatimo ono što ne možemo i naučimo kako da pravimo razliku između prethodne dve stvari.

This entry was posted in Individualne teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook