This entry was posted in Aspekti ličnosti

Jungova analitička teorija snova

 

Piše: Renata Senić

Da bismo imali potpuniju sliku o značenju i metodu rada sa snovima, valjalo bi da se osvrnemo i na naučnike koji se nisu u potpunosti slagali s Frojdom. Isprva Frojdov miljenik, Karl Gustav Jung, naposletku je napustio Frojdovo shvatanje i napravio svoj terapijski metod, poznat pod nazivom “Analitička psihologija”.  Jung i Frojd se nisu slagali u mnogo tačaka. Jedan segment njihovih neslaganja se očituje u različitom razumevanju porekla i načina rada sa snovima.

Kako bismo razumeli Jungove postavke, valjalo bi da se osvrnemo na njegov život.  Jungov otac je studirao teologiju i on je izvršio najveći uticaj na mladog Junga, zainteresovanog za metafizička pitanja. Jung je u svojim delima ukazao na mnogobrojne sličnosti i paralele između drevnih mitova i snova. Njegovo objašnjenje odnosa nesvesnog i svesnog dela ličnosti je sasvim originalno. Razmišljanje o nesvesnom ga je dovelo do postavljanja dobro poznate teze o kolektivnom nesvesnom. Jung je, zapravo, verovao da kroz razumevanje načina na koje se lično integriše s kolektivnim nesvesnim, osoba kreće ka individuaciji – postizanju celovitosti sebe.

Poput Frojda, Jung je objasnio značaj snova u terapiji. Najprepoznatljiviji, najjasniji i najuopečatljiviji je onaj san kojeg klijent sanja noć pre odlaska na terapiju.

Početni snovi

Tumačenje početnih snova je od izuzetne važnosti, jer je moguće da se glavni konflikt prepozna na samom početku terapijskog rada. Jung je tvrdio da su snovi psihički fenomeni – ogledalo centralnog konflikta klijenata. Svi snovi, u određenim trenucima naših života, “osvetljuju našu životnu situaciju, i to sve dok ozbiljno ne počnemo da se s njome suočavamo…tako dugo dok je ponovo ne doživimo…ili je ne razrešimo.”

Svi znamo da brige, problemi ili uzbuđenja, mogu okupirati naše misli pre nego zaspimo. Ove činjenice se najbolje oslikavaju u dečjim snovima. Na primer, zamislimo dečaka koji sutra putuje. Njegovo uzbuđenje povodom puta je jako i, pre odlaska na spavanje, razmišlja samo o sutrašnjem događaju. Vrlo je verovatno da će, u tom slučaju, snovi dečaka (pred buđenje) sadržati elemente putovanja.

Jung je tvrdio da svi snovi izražavaju najvažniji unutrašnji proces snevača, konflikt ili kompleks. Čak i kada, naizgled, nema unutrašnje veze između bitnih snova, svi snovi će ukazivati na konflikt – kog će snevač, kroz analizu, postati svestan i, naposletku, ga ukloniti. Ovo, naravno, ne znači da svaki san ukazuje na sukobljeno psihičko stanje, niti da ljudi koji ne pamte svoje snove, nemaju unutrašnje konflikte i probleme. No, Jung poseban akcenat stavlja na snove koji se ponavljaju. Takvi snovi se, po pravilu, suočavaju sa istim problemom, koji se ispoljava iz drugačijih perspektiva. Serije snova ukazuju na mnogo složeniji problem (od prostih ili lako razumljivih snova). Kako navodi Bras “Snovi pokazuju da mi, u datoj situaciji oklevamo, ili da određenu situaciju ne možemo da izbegnemo…ti snovi uvek ukazuju na isti pravac, isto rešenje..”

Slično Frojdu, Jung je bio mišljenja da je zabeleženi san osnova i minimum za svako tumačenje snova. Klijent, ukoliko želi da razume svoj san, ne sme ulepšavati, izostavljati delove ili na bilo koji drugi način deformisati snovni materijal.  Samo jasno reprodukovani materijal je stvarni zapis nesvesnog. Klijentov zadatak je da što jasnije ispriča san, vodeći se određenim elementima koji će odgovarati na sledeća pitanja: “šta”, “ko”, “gde”, “kada”, “zašto”, “kako”.

Terapeutov zadatak bi bio da što pažljivije zapiše ove detalje – koji pokazuju osnovni pravac snovnog toka. Ako se klijent ne seća nekog dela sna, terapeut ga poziva da uopotrebi maštu, ne bi li, naknadno, upotpunio san. Ideje, koje klijent tada iznosi, predstavljaju fantazije i dolaze direktno iz nesvesnog dela ličnosti. Takve fantazije se neminovno kreću oko centralnog problema.  No, čak i kada je san u potpunosti reprodukovan, analitičar ne može znati njegovo značenje. Za razumevanje snova je potrebno osloniti se na klijentovu saradnju i razumeti klijentov život i uslove u kojima obitava.

Kako se radi sa snovima?

Analitičar započinje rad obazirući se na lakše i razumljivije delove sna. Uz pomoć klijenta, zajedno se kreću ka komplikovanijim delovima. Posebno je važno obratiti pažnju na sled snovnih događaja u slučajevima u kojima su oni međuzavisni, povezani.  Odnos među tim delovima otkriva značenje sna. Jung je taj način rada predstavio putem metafore pozorišta.

Većina snova je sačinjena od četiri faze, što je Junga podsetilo na dramu. Vođen tom idejom, on kaže:

1. moramo da otkrijemo mesto, vreme i likove u snu

2. moramo primetiti esencijalnu promenu – plan koji sadrži neku novost (što san dovodi do treće faze)

3.  u trećoj fazi dolazimo do kulminacije – gde se dešavaju najkritičnije stvari, koje san dovode do zaključka

4. četvrta faza se odnosi na rasplet.

Jung je dodao neobičnu određenost kraju sna. Po njemu je završetak sna veoma važan, jer ne možemo svesno uticati na ishod sna. Iz tog razloga, kraj sna ukazuje “pravu situaciju”.  “Priroda je često nejasna, ali nije, kao čovek, obmanjiva. Zato moramo razumeti da je san samo ono što treba da bude – ništa više ili manje. Ako nešto pokazuje u ružnom svetlu, nema razloga da to smatramo pozitivnim.”

Jung je razlikovao željene od neželjenih snova.  Ako preokrenemo dobro poznatu poslovicu, možemo reći da – dobar kraj donosi dobar početak. Željeni snovi su veoma značajni jer nas upućuju na najpoželjnije puteve rešenja problema. Neželjeni snovi sadrže upozorenja – signaliziraju značenje negativnih promena. Jung naglašava da snovi mogu imati i proročku funkciju – mogu nas upozoravati o svetloj ili mračnoj budućnosti. Međutim, bilo da je završetak sna povoljan ili nepovoljan, ne možemo ga uzeti kao jedinstveni i konačni ishod tumačenja. Krajnja interpretacija je moguća samo nakon analize nekolicine povezanih snova.

Arhetipovi

Džejms A. Hol kaže u “Jungovskom tumačenju snova” da su arhetipske predstave osnovni sadržaji objektivne psihe, dok arhetip određuje kao težnju da se predstave našeg iskustva strukturiraju na određen način (dok, pritom, sama predstava nije arhetip).  Valjalo bi ovaj podatak ilustrovati primerom – postoji sveopšta tendencija stvaranja predstave majke, ali svaki pojedinac stvara svoju posebnu predstavu majke, na osnovu ovog univerzalnog arhetipa.

Jung se nije oslanjao samo na individualno nesvesno, kao što je to činio Frojd. Naprotiv, smatrao je da su snovi, takođe, izraz opšteg kolektivnog iskustva – koje upućuje na osnovne životne probleme i manifestuje se kroz oznake simbola i mitova – misli i sećanja koje delimo sa ostalim ljudima. Da bi adekvatno interpretirao san, analitičar mora biti upućen u mitove koje znamo, veru kojoj pripadamo, kultove, rituale i bajke koje smo kao deca slušali…Upravo te mitološke motive koje možemo pronaći u snovima, Jung je nazvao arhetipovima.

Arhetipovi, ili prvobitne slike su “specifične forme ili slikoviti odnosi – koji ne samo da se konzistentno pojavljuju u svim dobima i svim talasnim dužinama, već i u individualnim snovima, fantazijama, vizijama i idejama.”

Pomenute Jungove ideje, navele su ga da postulira pojam kolektivnog nesvesnog. Kolektivno nesvesno je sabrano u svim iskustvima koje je ljudski rod proživeo u svom filogenetskom razvoju. Pristup kolektivnom nesvesnom je relativno lak kada osoba mora da napravi odlučujući korak u životu, krucijalan za njeno lično odrastanje. Osoba, u formi arhetipske situacije, dobija poruke iz kolektivnog nesvesnog. Ukoliko se to dogodi u snu, onda takav san zovemo “velikim snom”. Veliki san je izražen jezikom univerzalnog ljudskog iskustva i obogaćen živim simbolima, večnim drevnim slikama. Jung naglašava da je potrebno mnogo znanja i razumevanja za tumačenje “velikog sna”.

Vrednost snova u terapiji

I za Junga i za Frojda snovi predstavljaju pretkazivački fenomen, što ukazuje na to da je tumačenje snova veoma važan izvor informacija za razumevanje analizanda.

Međutim, za Junga, snovi su i nešto više. Oni ne samo da ukazuju na najvažniji snevačev problem, već i navode na moguća rešenja za otklanjanje konflikata i proces oporavka. Snovi su, prema Jungu – konfliktni psihički proces.  Snovi će ukazivati na potencijalni konflikt sve dok ga ne postanemo svesni, ne razrešimo ga. Zadatak terapeuta je da odgonetne taj unutrašnji nadražaj, pomogne klijentu da ga osvesti i prepozna u svom životu.

Za razliku od Frojda, Jung nije tragao samo za uzrokom sna. Tvrdio je da san, kao i bilo koji drugi psihički fenomen – ima svoju nameru, zvanu “lagodnost sagledavanja kraja”. Ova orijentacija ka kraju može biti sagledana kao fundamentalno značenje. Takvo psihološko značenje je karakteristično i za svakodnevne reakcije. Fundamentalno značenje besa, kada nas neko uvredi, je odbrana. Ako na uvredu reagujemo tugom, mi izazivamo sažaljenje – što nije u funkciji odbrane, niti je korisna, dakle fundamentalna reakcija. Jung je tvrdio da svaki san sadrži fundamentalno značenje. Dakle, Jung se ne pita samo koja je svrha sna, već naglašava da mi i kroz snove tražimo rešenja za naše probleme. On kaže “Snovi nisu samo ispunjenje želje, već, izvan svega, razumno suočavanje s nama samima”.

This entry was posted in Aspekti ličnosti. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook