This entry was posted in Porodične teme

Usklađivanje dečjeg razvoja i uloga oca

Autor: Renata Senić

Sigmund Frojd je rekao da je dete otac čoveku. S ovom izjavom slažu se savremeni psihoanalitičiri, jer se  i danas pretpostavlja da su prve godine života formativne za ličnost i buduću (ne)prilagođenost. Već prvi dani po rođenju su bitni za bebinu buduću ličnost. U tim prvim danima majka igra odlučujuću ulogu. Majka je ta koja treba da uđe u bebin svet i da joj se prilagodi. Majka je ta koja svojom ljubavlju formira bazu sigurnosti i utočište za bebu. Postoje majke koje ne uspevaju sasvim da se prilagode svojoj bebi. One su naizgled tu, odane svojoj majčinskoj ulozi, međutim, one nisu sasvim predane bebi. Ako se beba ne oseti potpuno prihvaćeno, to može rezultirati njenom budućom neprilagođenošću. Takva neprilagođenost nije nešto što je odmah vidljivo. Ona se može ispoljiti tek u adolescenciji, kada pojedinac postaje buntovan i razvije mnoge emocionalne probleme. Druga vrsta majki su one koje su sasvim odane svojim bebama i koje ulaze u njihov svet. Time što se potpuno prilagođavaju svojoj bebi, ove majke njoj približavaju stvarnost. Beba tada uči da razlikuje stvarno od nestvarnog, a to joj omogućuje majčina ljubav i osetljivost na njene želje. Nije, međutim, sve tako lako. Potpuno je moguće da dete koje je imalo divne trenutke svojeg najranijeg života ipak kasnije bude emocionalno poremećeno. To je moguće jer nije dovoljno samo prvo učenje, već je potrebno da majka bude «dovoljno dobra majka» tokom celog razvoja i da dete naučene stvari učvrsti i postane sigurno u njih. Dete kopira svoju majku, poistovećuje se s njom i, da bi bilo dobro prilagođeno, neophodno je da i majka bude dobro prilagođena. Kada dete potiče iz porodice u kojoj vladaju nesložni odnosi među rođiteljima, ta nesloga će biti model za njegov život i teško da će uspeti da se oslobodi uticaja. Iz tog razloga je poželjno da se beba rodi iz ljubavi i sloge, a ne iz prikrivenih pobuda. Kad god se roditelji ne slažu ili sami nisu dobro prilagođeni, oni svojoj deci uskraćuju šanse za normalan razvoj. Većina emocionalnih poremećaja psihičkog porekla kod deteta potiče od nedovoljno pažljive majke ili preterano pažljive majke, zatim od strogog i brutalnog oca ili previše dopuštajućeg i odsutnog oca. Od vitalne važnosti za dečji razvoj je da se poštuju i ispunjavaju uloge. Da bračni život roditelja ne strada i ne bude zanemaren bebinim rođenjem, da beba raste i razvija se u slozi i jednom sigurnom mestu gde se može poistovećivati sa svojim roditeljima.

Uloga oca

Majka je veoma bitna za bebu. Bez majke, odnosno nekog ko vrši ulogu majke, beba ne bi bila u mogućnosti da preživi. Ali, ulogu oca nikako ne smemo zanemariti. Otac je jako bitan za bebin razvoj. Beba se ne poistovećuje samo s majkom, ona se mora poistovetiti i s ocem. Dete gleda i upoznaje odnos između majke i oca, ono posmatra funkcije koje imaju mama i tata i na osnovu poistovećenja s njima, ono stiče svoj identitet. Francuski psihoanalitičar Lakan je čak rekao da bez uloge oca, dete ne bi imalo potrebu da progovori. Dakle, po njemu je otac taj koji u detetov život unosi govor. Lakan je pretpostavio da su dete i majka jedno. Majka je tu za dete i, dete u prvim mesecima ni nema osećaj da je majka drugo, zasebno ljudsko biće, već smatra da ono zajedno sa majkom čini celinu. Dakle, dete i majka se savršeno razumeju. Ako se neko savršeno razume, nema ni razloga da usvoji govor. Prema psihoanalitičkom shvatanju, govor se usvaja jer se ljudi bazično ne razumeju. Kada bismo se savršeno razumeli, govor nam ničemu ne bi ni služio. Kada dete shvati da postoji i otac (ili neko ko vrši ulogu oca) pored majke i da taj otac sa majkom deli nešto u čemu beba ne učestvuje, dete se tad oseća frustrirano. To je ona frustracija koja pokreće razvoj. Da bi se dete rešilo frustriranosti i novonastalog nerazumevanja, ono usvaja govor. Dete uči govor da bi prevazišlo nedostatke. Otac je nadalje bitan za različite aspekte razvoja. Dete i muškog i ženskog pola u prvim mesecima život živi u dijadi (nerazlučenoj vezi) s majkom. Međutim, i muško i žensko dete moraju da upoznaju i funkcije oca. Tek upoznavanjem odnosa između majke i oca, dete je u stanju da identifikuje i počne da usvaja one funkcije koje će njega odrediti kao osobu. Ako se devojčica previše identifikuje sa muškom, a dečak sa ženskom ulogom, mogu nastati problemi u daljem razvoju. Beba ima zadatak da upozna uloge oba pola, a roditelji da joj pomognu da shvati kom polu ona pripada i da na taj način izgradi sebe adekvatno. Roditelji igraju bazičnu ulogu u izgradnji psihoseksualnog identiteta deteta, jer će dete prihvatiti svoju ulogu, tek kad je roditelji prepoznaju i priznaju kao takvu.

This entry was posted in Porodične teme. Bookmark the permalink. Post a comment or leave a trackback: Trackback URL.

Post a Comment

Your email is never published nor shared.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook