Psihodinamsko integrativno savetovanje i psihoterapija – O.L.I metod

Šta je to O. L. I. metod?

Psihodinamska psihoterapija kao osnova O. L. I. integrativnog psihodinamskog metoda.

O. L. I. psihodinamsko integrativno savetovanje i psihoterapija je metod koji je razvio Nebojša Jovanović, psiholog, psihoanalitičar i trener životnih veština.

U tekstu koji se nalazi pred Vama, prikazujemo osnovne postavke ovog obuhvatnog, efikasnog i dubinskog pristupa  razumevanju ličnosti i tretmanu psiholoških problema.

Zadatak svakog čoveka je da otkrije kako funkcioniše život da bi bio kompetentniji da se u životu snalazi. Od rođenja nas uče tome kako funkcioniše život, ali u tom procesu primamo i mnogo lažnih informacija koje usvajamo i orijentišemo se prema njima.

Specifičnosti O.L.I. integrativnog psihodinamskog savetovanja i psihoterapije:

Pristup preko sposobnosti O. L. I. metod je, zapravo, skup trening procedura za razvoj određenih bazičnih ljudskih sposobnosti.

Koncept razvojnih zadataka negativnih veština
Ekonomski model finkcionisanja ličnosti-kako poslujemo sa svetom
O.L.I. Protokoli O.L.I. Protokoli su vodiči u pisanoj formi (pitanja na koja klijenti u pisanoj formi odgovaraju van sastanaka sa savetnikom i instrukcije za vođenje emotivnog računovodstva, cenovnika životnih odluka i kreiranje životne strategije)

Cenovnik životnih odluka

U procesu O. L. I. Savetovanja i psihoterapije učimo klijenta da što preciznije i jasnije izvede svoj cenovnik životnih izbora kako bi mu to pomoglo da napravi bolje emotivno računovodstvo i bolju životnu strategiju.
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika. Metodi emotivnog računovodstva su usmereni na otkrivanje nesvesnih pogrešnih formula za preračunavanje gubitka i dobitka i menadžment rizika. Kao i svako drugo računovodstvo, i emotivno računovodstvo zahteva da bude evidentirano «napismeno», crno na belo. Oni koji prolaze kroz O. L. I. proceduru psihološke matematike imaju priliku da izračunaju i osveste svoje «kalkulacije» koje su ranije pravili nesvesno (ili su se pravili nesvesni)i da ih stvarno pretvore u brojeve-«životne cene», «psihološke troškove života», «psihološku dobit» i «psihološki životni saldo». Ono što se može kvantifikovati može se jasnije i pratiti, pa i kontrolisati.

Koncept dobrog čoveka – terapijski cilj

– Dobar čovek ne laže ni sebe ni druge.
– Dobar čovek je odgovoran prema sebi i drugima.

Dobar čovek, dakle, shvata i prihvata da je odgovoran za sopstvenu percepciju sebe i sveta, kao i za odgovore koje daju reagujući na stvarnost. On se ne vadi na druge. Priznaje sopstvene doprinose i dobrom i lošem što mu se dešava u životu. To mu daje moć, jer uzrok zbivanja stavlja na pravo mesto-u sebe. Tu, u sebi može da napravi najveće promene i time najviše doprinese svom psihološko-emotivnom plusu. Dobar čovek je odgovoran za:

a. Sopstvenu percepciju sveta, drugih ljudi. Za svoja tumačenja stvarnosti i sliku sveta koju stvara na osnovu tih tumačenja.
b. Stvaranje predstave o sebi, svojim potencijalima, dobroti, osobinama.
c. Odgovore koje daje i posledice koje iz tih odgovora proizilaze.
d. Ostvarivanje sopstvenih potencijala.
e. Očuvanje svog zdravlja
f. Odnose s drugim ljudima
g. Svoj odnos prema planeti na kojoj živi i živim bićima, čovečanstvu, naciji, društvu.

Učenje o životnim zakonima:

Život je rezultat svih naših izbora
Ljudi nikada ne rade ništa ako od toga nemaju neku korist (barem korist koju zovemo – sekundarna dobit – korist od problema)
Ljudi rade ono što im prolazi
Ljudi dozvoljavaju sebi da rade ono što ne bi trabalo jer ne dozvoljavaju sebi da rade ono što bi morali.
Ono što ne priznaš ne možeš ni promeniti.
Čovek ne može da da ono što nema
Naš život je odraz naše percepcije

Pristup preko sposobnosti

Klijenti dolaze na savetovanje da bi rešili neki svoj psihološko-emotivni problem. Problemi klijenta mogu biti posledica njegovog nedovoljnog razumevanja sebe, sopstvenih emocija, potiskivanja, nerazumevanja odnosa, nesposobnosti izražavanja… Zapravo, svi problemi klijenta su posledica nerazvijenosti ili inhibicije nekih njegovih bazičnih ljudskih sposobnosti (sposobnosti da razume sebe, da ispolji adkevatno svoje emocije, da razume međuljudske odnose…da voli i da radi). Nekorišćenje bazičnih ljudskih sposobnosti vodi do psiholoških problema. Pristup preko sposobnosti se bazira upravo na detektovanju toga (osposobljavanju klijenta da sam detektuje) koje razvojne sposobnosti kod osobe nisu dovoljno razvijene ili su inhibirane, i da se pokrenu određene aktivnosti za razvijanje tih sposobnosti. Savetnički odnos se bazira na pomoći klijentu u treningu nedovoljno razvijenih sposobnosti. U tom procesu je klijent maksimalno aktivan – dobija zadatke (u dogovoru sa savetnikom ili psihoterapeutom) vezane za razvoj određenih sposobnosti na kojima aktivno radi i između seansi. Termin “integrativno” ima nekoliko značenja: 1. odnosi se na korišćenje saznanja i metodologija iz različitih psihoterapijskih i savetničkih pravaca, 2. odnosi se na proces bolje integracije u klijentovoj ličnosti, 3. odnosi se na proces bolje integracije klijenta u širu društvenu zajednicu.