Neverbalna komunikacija – govor tela i facijalna ekspresija

Autor: Renata Senić

Nekada nismo u prilici da pitamo sagovornika sve što nas interesuje, on nam, ipak,  mnogo toga sam kaže svojim položajem tela, gestovima i mimikom lica. Mi samo treba da znamo da rastumačimo te poruke. Nečiju (ne)naklonost i mišljenje o nama možemo da pročitamo sami, bez ikakvih pitanja. Mnogo puta istraživana i potvrđena činjenica je da se zenice našeg sagovornika šire kada je zainteresovan za nas ili ono što pričamo. Ovo je veoma lako prepoznatljivo, samo treba obratiti pažnju. Kada vas neko gleda dok pričate i taj pogled je konstantan, najverovatnije vas sluša s pažnjom i ima pozitivno mišljenje o onome o čemu pričate. Širom otvorenih očiju vas gleda vaš zaljubljeni partner. Najbolje ćete videti efekat raširenih zenica kada zabavljate neko dete. Deca najneposrednije reaguju. Odrasli ljudi ponekad teže da sakriju svoje emocije, međutim dok izraz lica mogu da kontrolišu, veličina zenica je sasvim siguran pokazatelj nečije zainteresovanosti za vas. S druge strane, ukoliko je našem sagovorniku dosadna naša priča, ne samo da zenice neće biti raširene, već će on svoju dosadu pokazati držanjem tela, ma koliko želeo da prikrije tu činjenicu. Kada ljudima nije zanimljivo, oni imaju odsutan pogled, postaju nemirni, glava im je povijena po strani.

Drugačiji stav ima nepoverljiva osoba. Kada neko nema poverenja u vašu priču, on to često iskazuje gledajući vas širom otvorenih očiju, takođe može dodirivati svoje uho ili se češkati po bradi.

Ako dobro upoznate govor tela, možete postati živi detektor laži. Ljudi se dosledno ponašaju kada lažu, što ne važi jedino za «profesionalne lažove». Kada je neko izvežban u laganju, to znači da poznaje sve znakove neverbalnog govora i da ih dobro kontroliše. U takvoj situaciji vam je potrebno više vežbe i iskustva da biste uvideli da vas neko laže. Međutim, ni tad nije uzaludno pokušavati, jer kada ljudi lažu doživljavaju fiziološke reakcije, njihovi moždani talasi menjaju ritam, puls im se ubrzava i ipak odašilju znakove svojih obmana. Uobičajen izgled osobe koja vas laže je ograničen i  krut, zavezan. Takva osoba uglavnom pravi mali broj pokreta tela. Kada pomera ruke i noge ona ih pomera prema sebi, a ne od sebe. Lažljivac teži da zauzme manje ličnog prostora. Pogled nije odsutan, kao kada je sagovorniku dosadno ili neprijatno, već osoba koja laže najčešće pravi manje kontakta očima sa svojim sagovornikom. Često rukama dodiruje svoja usta ili vrat. Ono što verovatno lažljivac nikad neće uarditi je dodirivanje svojih grudi otvorenom šakom. Međutim, kao što je napomenuto ima ljudi koji znaju sve ove trikove, pa i njima manipulišu. Tako, osobe koje lažu i ne osećaju grižu savesti zbog svojih laži, mogu se služiti poznatom frazom «gleadj me u oči, pričam ti istinu». Ukoliko je nekom cilj da vas slaže i dobar je u tome, moraćete da obratite više pažnje.  Tada biste mogli da se fokusirate na emocionalne reakcije prilikom pričanja. Malo ljudi je sposobno da kontroliše svoje emocije, a one su prilikom laganja najčešće burne. Lažljivac ima odloženo pokizavinje emocija, pravi veće zastoje u priči nego što bi to obično činio, a onda odjednom nastavi razgovor. Pokazivanje emocija kasni za izrečenim. Na primer ako nekom donesete poklon koji mu se ne sviđa,  a on želi da vas obmane da mu se sviđa, prvo će vam reći «baš je lepo», a tek zatim će uslediti osmeh. Ovakav zastoj ukazuje na laž. Gestovi lažljivaca se ne poklapaju sa izgovorenim rečima. Često će vam reći da se lepo provodi na zabavi, a usput će biti namršten. Takođe, često se dešava da nesvesno osoba koja vas laže stavlja neku barijeru između vas i sebe, bilo koji predmet, koji tada doživljava kao zaklon.

• Kada vas neko gleda konstantno, vaša priča mu je zanimljiva
• Kada mu je pogled odsutan, vaša priča mu je dosadna
• Kada neko pilji u vas, verovatno ne veruje u vašu priču
• Kada pravi malo kontakta očima, moguće je da vas laže
• Kada vas gleda kao da želi da pročita vaše misli, najverovatnije oseća krivicu zbog nečega

U govoru i neverbalnim znakovima možete osetiti i nečiju krivicu. Kada se vaš sagovornik oseća krivim zbog nečega, on će zauzeti defanzivan stav. Često će imati pognutu glavu, mada nije neobično i da vas gleda direktno u oči, tražeći u njima vaš odgovor. Osoba koja se oseća krivom mnogo priča, ona ne može da podnese tišinu jer je krivica izjeda iznutra. Tada je u stanju da vas obasipa detaljima priče, ne bi li vas ubedila u svoju verziju. Prilikom ubeđivanja može vas gledati direktno u oči, tražeći znakove vašeg prihvatanja. Ova osoba može i direktno tražiti potvrdu da joj verujete, kako bi se oslobodila osećaja svoje krivice.

Iako je činjenica da ljudi umeju da slažu i obmanu, najbolje je da razgovarate i iskreno pitate i slušate sagovornika. Poznavanje govora tela možete koristiti kao pomoćno sredstvo. Iako telo ne laže, ipak je bolje da se suzdržite od čitanja tuđih misli kad god je to moguće. Potpunu istinu možete dobiti jedino kada vam je neko ispriča.

Dodir je komunikaciono sredstvo

Dodir je komunikaciono sredstvo, posebno u komunikaciji izemđu različitih polova. Tada dodir može da prenese presudnu poruku našem sagovorniku. Žene dodiruju svog sagovornika onda kada su spremne da mu dopuste da im se približi. Žene često koriste dodirivanje da bi skrenule pažnju na sebe. Kada žena dodirne muškarca, ona može trenutačno da probudni tačku u mozgu u okviru limbičkog sistema, gde su smešteni centri za emocije. Što je očigledniji njen dodir, veća je verovatnoća da će dobiti direktan i trenutačan odgovor. Mnogi muškarci pogrešno razumeju ženski dodir, jer je njihov limbički sistem drugačije programiran od ženskog. Za većinu muškaraca, dodir se u limbičkom sistemu očitava kao da je žena spremna za mnogo intimniju komunikaciju ili seksualni čin.

Postoje i  fine taktitke za privlačenje muške pažnje, kao na primer:

1. ako se «slučajno» sudarite, to je dodir većom površinom tela koji neminovno utiče na mozak muškarca
2. na isti način utiče «slučajni» dodir rukom, direktno budeći hormone. Lako možete proveriti njegovu zainteresovanost ukoliko obratite pažnju na veličinu njegovih zenica

Treba obratiti pažnju na to da je dodir sredstvo kojim žene osvajaju i manipulišu. Muškarci rade to na drugačiji način. Iako veoma burno reaguju na ženski dodir, muškarci sami ne odrašilju signale putem dodira. Oni to rade vizuelno. Na taj način oni ispoljavaju svoju dominaciju i potrebu za kontrolom. Ova razlika se često vidi. Kada ljudi u vezi odu u kafić ili restoran, najverovatnije je da će ženska osoba poželeti da sedne pored svog partnera, jer će na toj poziciji imati više mogućnosti za dodirivanje, koje je njeno tajno oružje. S druge strane, muškarac je najčešće vizuelni tip, te će on želeti da sedne naspram svoje partnerke, tako da može da je gleda. On svojim pogledom iskazuje dominaciju, a kada dominira, on se oseća dobro. Ova pravila ne važe ukoliko ste otišli u društvu u kafić. Tada muškarci žele da sede pored svoje partnerke, jer na taj način šalju poruku da je ona njihova i da joj ne treba prilaziti. Dodir može biti veoma efikasno sredstvo komunikacije, međutim on je kontraproduktivan ukoliko ga žena po svaku cenu koristi.  Kada je ugroženo osećanje sopstvene dominacije kod muškarca, nijedan dodir ne može da poboljša stvar.