Albert Elis, tvorac racionalno emotivno bihejvioralne terapije, je veoma mnogo pisao o romantičnoj ljubavi. On kaže da kada smo u romantičnoj, strasnoj ljubavi, mi težimo da idealizujemo svog partnera, mi želimo da ta veza bude ekskluzivna, da on nama bude jedini, kao i mi njemu, osetimo se vezano za našeg partnera i često mislimo da je ljubav večna. Tada, često vrednujemo ljubav i našu vezu kao jedinu važnu stvar na svetu. Problem s romatičnom ljubavlju je što povodom nje možemo da stvorimo pregršt iracionalnih misli i sistema verovanja i da smatramo da ako je nemamo, ako je na neki način izgubimo, ili ne uspemo da je pronađemo, mi moramo biti mizerni, jadni i nikako ne možemo biti srećni. Ovakva uverenja direktno stvaraju depresiju, strepnju i samosažaljevanje.
Mitovi o romantičnoj ljubavi
Elis nabraja mitove, koji su toliko ukorenjeni da njihovu istinitost veliki broj ljudi ni ne dovodi u pitanje, pa zbog svojih misli osećaju patnju i duševni bol, ukoliko ne živi prema receptu ovih mitova. Sama reč mit kaže da je to zabluda, široko rasprostranjeno pogrešno verovanje. Navodimo neke od najčešćih mitova o romantičnoj ljubavi:
pojedinac može strasno da voli samo i isključivo jednu osobu u jednom trenutku
prava romantična ljubav traje večno
duboka osećanja koja imamo kada smo u romantičnoj ljubavi osiguravaju stabilan brak
seks bez romantične ljubavi je nemoralan i ne može da nas zadovolji. Seks i ljubav uvek moraju da idu ruku pod ruku
romantična ljubav lako prerasta u brak
romantiča ljubav je uzvišenija od bračne, prijateljske, platonske i svih drugih vrsta ljubavi i, ako pojedinac nema romantičnu ljubav, on jedva i da postoji, toliko je promašen
ako osoba izgubi osobu koju romantično voli, ona mora da se oseti duboko depresivno i da dugo pati, i nikako ne može zavoleti ponovo sve dok period depresije ne prođe
osobi je neophodno da sve vreme oseća i opaža ljubav svog partnera da bi znala da je on zaista voli.
Iracionalna uverenja o ljubavi
Nabrojani mitovi su široko rasprostranjeni, i o njima slušamo često i od roditelja i preko medija. Međutim, ni roditelji ni mediji ne kažu da moramo da imamo takvu ljubav i da smo bezvredni ako je nemamo. Taj deo je ostavljen nama i mi sami stvaramo takve misli. Često kada nam roditelji, dok smo joše deca, kažu da bi bilo lepo da pronađemo partnera koji će nas voleti, mi to preobratimo u apsolutistički zahtev, te sami sebi kažemo da apsolutno moramo naći partnera koji će nas voleti i da smo promašeni ako to ne postignemo. Takođe, gledamo romantične komedije, slušamo bajke o ljubavi koje traju večno i koje ništa na svetu ne može da sruši. Ako sebi dozvolimo da verujemo u to, da smatramo da je to jedino ispravo, da nam je to neophodno, stvaramo iracionalna uverenja, koja vode nezdravim emocijama.
Elis navodi najčešća iracionalna uverenja u vezi sa romantičnom ljubavlju:
moram romantično da volim samo jednu osobu u jednom trenutku i ja sam prevarant ako volim istovremeno dve osobe
ja moram da uđem u brak sa osobom koju romantično volim i osetiću se napušteno i usmaljeno ukoliko ona neće da bude sa mnom
moja romantična osećanja moraju trajati zauvvek i nešto veoma pogrešno se dešava ako ona izblede posle relativno malo vremena. To dokazuje da ja nisam zaista voleo/la
ako ne doživim intenzivnu romantičnu ljubav, ne mogu biti zadovoljan drugim vrstama ljubavi, i to znači da ću provesti samo osrednje srećan život
moj partner mora da me voli potpuno i strasno sve vreme, inače me on/ona u stvari ni ne voli.
Elis pokazuje kako sva ova «moranja» i «trebanja», na prethodno opisan način, izazivaju nezdrave emocije. Ljudi imaju ponekad cele sisteme iracionalnih uverenja, jer ih održavaju ponavljanjem, kroz unutrašnji govor i mišljenje. Elis kaže da što su uverenja ukorenjenija, to je potrebnije da im se snažno suprotstvaimo. Sam uvid da mislimo iracionalno, neće nam mnogo pomoći. Kada shvatimo da su naše misli iracionalne i osujećujuće, poželjno je da ih kontinuirano opovrgavamo i snažno se trudimo da ih zamenimo racionalnim mislima, koje umesto «moranja», sadrže preferencije i želje. Ova nabrojana iracionalna uverenja možete i sami opovrgnuti, samo treba da se zapitate da li slede pravila logike, da li su u skaldu sa realnošću i da li su za vas poželjna. Ukoliko analaiziramo prvo od iracionalnih uverenja, koje je često zastupljeno u našoj kulturi, videćemo da je ono i nelogično i nerealistično i nepoželjno. Tako, ako osoba sebi kaže «moram romantično da volim samo jednu osobu u jednom trenutku i ja sam prevarant ako volim istovremeno dve osobe», može i da se zapita zašto mora, gde piše da mora, ko je rekao da to tako mora da bude. Kako odgovora na ovo pitanje nema (bar nema racionalnog, smislenog i istinitog odgovora), jedino što preostaje je uviđanje da to ne mora da bude tako. Ovaj sud ne sledi pravila logike. Zatim se možemo zapitati da li je taj sud realističan. Naime, ima ljudi koji se ne ponašaju u skladu s tim, možda se baš vi ne ponašate u skladu s ovim sudom. Dakle, to ne može biti realno, jer s jedne strane kažemo “moram”, a s druge strane radimo suprotno, što znači da svojim postupcima poništavamo zahtev. I na kraju, pošto ovakvo mišljenje nije logično i nije realno, možemo se zapitati da li je možda ipak poželjno za nas. Ako zahtevamo od sebe da volimo samo jednu osobu u trenutku, a ne činimo to, da li to može biti poželjno/korisno po nas? Prema Elisu, to nikako nije poželjno jer takvim mislima mi sami sebi stvaramo nezdrave emocije. Prema tome, ako mislimo da moramo raditi nešto, a ne radimo to, verovatno je da ćemo misliti i da smo loša osoba i biti besni na sebe ili se samosažaljivati. Na ovaj način su pobijena sva tri pitanja o logičnosti, realističnosti i poželjnosti jednog uverenja, što dato uverenje čini neodrživim. Probajte na isti način da pobijete svaki svoj zahtev. Pored toga što ćete se oslobiti mitiva i pronaći svoju istinu, doživećete zdravije emocionalne reakcije i biti zadovoljniji sobom.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Mitovi o romantičnoj ljubavi
Albert Elis, tvorac racionalno emotivno bihejvioralne terapije, je veoma mnogo pisao o romantičnoj ljubavi. On kaže da kada smo u romantičnoj, strasnoj ljubavi, mi težimo da idealizujemo svog partnera, mi želimo da ta veza bude ekskluzivna, da on nama bude jedini, kao i mi njemu, osetimo se vezano za našeg partnera i često mislimo da je ljubav večna. Tada, često vrednujemo ljubav i našu vezu kao jedinu važnu stvar na svetu. Problem s romatičnom ljubavlju je što povodom nje možemo da stvorimo pregršt iracionalnih misli i sistema verovanja i da smatramo da ako je nemamo, ako je na neki način izgubimo, ili ne uspemo da je pronađemo, mi moramo biti mizerni, jadni i nikako ne možemo biti srećni. Ovakva uverenja direktno stvaraju depresiju, strepnju i samosažaljevanje.
Mitovi o romantičnoj ljubavi
Elis nabraja mitove, koji su toliko ukorenjeni da njihovu istinitost veliki broj ljudi ni ne dovodi u pitanje, pa zbog svojih misli osećaju patnju i duševni bol, ukoliko ne živi prema receptu ovih mitova. Sama reč mit kaže da je to zabluda, široko rasprostranjeno pogrešno verovanje. Navodimo neke od najčešćih mitova o romantičnoj ljubavi:
Iracionalna uverenja o ljubavi
Nabrojani mitovi su široko rasprostranjeni, i o njima slušamo često i od roditelja i preko medija. Međutim, ni roditelji ni mediji ne kažu da moramo da imamo takvu ljubav i da smo bezvredni ako je nemamo. Taj deo je ostavljen nama i mi sami stvaramo takve misli. Često kada nam roditelji, dok smo joše deca, kažu da bi bilo lepo da pronađemo partnera koji će nas voleti, mi to preobratimo u apsolutistički zahtev, te sami sebi kažemo da apsolutno moramo naći partnera koji će nas voleti i da smo promašeni ako to ne postignemo. Takođe, gledamo romantične komedije, slušamo bajke o ljubavi koje traju večno i koje ništa na svetu ne može da sruši. Ako sebi dozvolimo da verujemo u to, da smatramo da je to jedino ispravo, da nam je to neophodno, stvaramo iracionalna uverenja, koja vode nezdravim emocijama.
Elis navodi najčešća iracionalna uverenja u vezi sa romantičnom ljubavlju:
Elis pokazuje kako sva ova «moranja» i «trebanja», na prethodno opisan način, izazivaju nezdrave emocije. Ljudi imaju ponekad cele sisteme iracionalnih uverenja, jer ih održavaju ponavljanjem, kroz unutrašnji govor i mišljenje. Elis kaže da što su uverenja ukorenjenija, to je potrebnije da im se snažno suprotstvaimo. Sam uvid da mislimo iracionalno, neće nam mnogo pomoći. Kada shvatimo da su naše misli iracionalne i osujećujuće, poželjno je da ih kontinuirano opovrgavamo i snažno se trudimo da ih zamenimo racionalnim mislima, koje umesto «moranja», sadrže preferencije i želje. Ova nabrojana iracionalna uverenja možete i sami opovrgnuti, samo treba da se zapitate da li slede pravila logike, da li su u skaldu sa realnošću i da li su za vas poželjna. Ukoliko analaiziramo prvo od iracionalnih uverenja, koje je često zastupljeno u našoj kulturi, videćemo da je ono i nelogično i nerealistično i nepoželjno. Tako, ako osoba sebi kaže «moram romantično da volim samo jednu osobu u jednom trenutku i ja sam prevarant ako volim istovremeno dve osobe», može i da se zapita zašto mora, gde piše da mora, ko je rekao da to tako mora da bude. Kako odgovora na ovo pitanje nema (bar nema racionalnog, smislenog i istinitog odgovora), jedino što preostaje je uviđanje da to ne mora da bude tako. Ovaj sud ne sledi pravila logike. Zatim se možemo zapitati da li je taj sud realističan. Naime, ima ljudi koji se ne ponašaju u skladu s tim, možda se baš vi ne ponašate u skladu s ovim sudom. Dakle, to ne može biti realno, jer s jedne strane kažemo “moram”, a s druge strane radimo suprotno, što znači da svojim postupcima poništavamo zahtev. I na kraju, pošto ovakvo mišljenje nije logično i nije realno, možemo se zapitati da li je možda ipak poželjno za nas. Ako zahtevamo od sebe da volimo samo jednu osobu u trenutku, a ne činimo to, da li to može biti poželjno/korisno po nas? Prema Elisu, to nikako nije poželjno jer takvim mislima mi sami sebi stvaramo nezdrave emocije. Prema tome, ako mislimo da moramo raditi nešto, a ne radimo to, verovatno je da ćemo misliti i da smo loša osoba i biti besni na sebe ili se samosažaljivati. Na ovaj način su pobijena sva tri pitanja o logičnosti, realističnosti i poželjnosti jednog uverenja, što dato uverenje čini neodrživim. Probajte na isti način da pobijete svaki svoj zahtev. Pored toga što ćete se oslobiti mitiva i pronaći svoju istinu, doživećete zdravije emocionalne reakcije i biti zadovoljniji sobom.