– Mnogi traže magičnu pilulu da poboljšaju raspoloženje, zdravlje i
izgled. Kao da ne znaju da takva pilula ne postoji. Postoji ljubav koja
daje krila. Kako je otkriti i pronaći da bi bili srećni i zdravi?
R: Postoje raznorazne „pilule“ i veštački načini postizanja zadovoljstva, ali danas znamo i da naša tela proizvode hormone sreće i zadovoljstva. Jedni utiču na stvaranje euforije, drugi na osećaj mirnoće, pojedini ublažavaju bol. Naše fizičko utiče na psihičko, i obratno. Ljubav pospešuje određene telesne i fiziološke funkcije, koje povratno utiču na opštu psihofizičku dobrobit.
Kako otkriti ljubav je sasvim drugo pitanje. Sposobnost za zrelu ljubav je složena i razvija se tokom čitavog života. Začeci te sposobnosti se smeštaju u najraniji odnos između majke i deteta. Ako u njemu nastanu značajni propusti ili greške, deca se mogu razviti u osobe koje, iako sposobne za osećaj euforije, nemaju razvijenu sposobnost za zrelu ljubav. Zapravo, najveći broj ljudi i potraži psihoterapijsku pomoć jer nisu sposobni da zrelo vole. Ljubav jeste umeće, kako je From pisao, ali ona zahteva i trud. Ljubav nas „ne obuzima“, već je razvijamo. U današnjem potrošačkom društvu, mnogi i na ljubav gledaju kao na robu, što podrazumeva nekoliko pogrešnih uverenja: da se ona može „kupiti“ – zavođenjem ili manipulacijom, dobiti i da se, u osnovi, svodi na primanje („volim te jer me slušaš, razumeš, izvodiš, maziš…). Ljubav je aktivnost koja se uči, sposbnost koja se razvija, kroz međusobno davanje i primanje. U ljubavi se ljudi ne stapaju, niti gube, već se razvijaju ili čak pronalaze svoje pravo Ja.
– Na koje sve načine ljubav pozitivno utiče na telo i dušu?
R: Ljubav aktivira delove mozga koji su odgovorni za emocije, pažnju, motivaciju i pamćenje (takozvani limbički sistem), nadalje može služiti kontroli autonomnog nervnog sistema, zapravo, eliminisanju stresa. Kada volimo, doživljavamo iste efekte koje osećamo nakon uzimanja anksiolitika (lekova za popuštanje anksioznosti i napetosti). Iako početna zaljubljenost može izazivati euforiju, te uticati na povećanje pozitivnog stresa (eustresa), ona nas otvara ka prihvatanju novog i utire put povezivanja s drugima, na taj način otvarajući vrata ljubavi i njenom potencijalu da redukuje stres. Sa psihološke tačke gledišta, osećanja ljubavi i zadovoljstva pojačavaju veru, kako u svet, tako i u snagu i vitalnost naših tela. Odatle i potiču mnogobrojne knjige koje šalju poruku da se fizičke bolesti daju sanirati ljubavlju, verom i nadom.
– Koliko ljubav jača imunitet, na koji način jača dame, čijim telom plove
hormoni sreće koji ublažavaju tegove PMS-a, menstrualne, menopauzu?
R: Ljubav poboljšava naš imunitet i pomaže da se izborimo s bolestima. Oksitocin – hemijska supstanca koja se luči kada volimo i razmenjujemo nežnost, utiče na osećaj smirenosti i spokojstva. S druge strane, privrženost voljenoj osobi utiče na lučenje endorfina, hormona sličnom morfinu – koji direktno utiče na umanjenje bola i strepnje i, povratno, pojačava osećaj privrženosti. Endorfin ima umirujuće i analgetsko dejstvo, pojačava spokojnu ljubav, utiče na stvaranje “mirne luke” te, samim tim, ublažava kako menstrualne tegobe kod žena, tako i ostale bolne i neprijatne stimuluse kod oba pola. Istraživanja kažu da feromoni, koje voljeni muškarac luči, mogu ublažiti menstrualne tegobe i pozitivno uticati na reproduktivnu moć žena.
– Koliko je seks važan za zdravlje?
R: Seks se smatra jednim od faktora koji preveniraju bolest. Lekari nagoveštavaju da je seksualni odnos jedna od mera prevencije infarkta. Biolog Winnifred Cutler kaže da je redovan seks dobar za vitalnost oba pola. Kod žena se reguliše nivo hormona koji utiču na plodnost, a kod muškaraca se podiže nivo testosterona, što povratno pozitivno utiče na seksualnost. Istraživanja kažu da redovan seks, upražnjavan najmanje jednom nedeljno, reguliše menstrualni ciklus. Međutim, ova istraživanja se odnose na redovan seks s jednim partnerom, a ne na promiskuitetno ponašanje. Kada se često menjaju partneri i smenjuju faze redovnog i neredovnog, burnog ili izostanka seksa, dolazi do poremećenog nivoa hormona. Nizak nivo estrogena kod žena je odgovoran za potištenost, depresiju, pa čak i srčane bolesti. Seks može da pomogne i u borbi protiv demencija, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Seksualna aktivnost stimuliše mlade ćelije u mozgu i na taj način se suprotstavlja bolestima koje dolaze sa starenjem organizma. Ovi nalazi upućuju da je, iz zdravstvenih razloga, veoma poželjno održavati seksualne odnose i u zrelim godinama.
– U čemu su sve uskraćeni ljudi koji ne znaju da otvore srce, da vole i da
prime ljubav?
R: Davno Frojdovo određenje normalnosti kaže da je normalna ona osoba koja je sposobna da radi i voli. Većina psihičkih problema nastaje kao kao posledica nerazvijenosti ili malformacije sposobnosti za ljubav. Davanje ljubavi je uvek i primanje jer podrazumeva odnos, stvaranje nečeg novog, celine koja je veća od zbira delova. Davanje ljubavi dokazuje da u nama postoji nešto živo. Nemogućnost davanja i primanja ljubavi ukazuje da se u nama nešto značajno umrtvilo ili se nikada nije u dovoljnoj meri ni razvilo. Beživotnost, praznina i osećaj uzaludnosti su, često, osnovne žalbe ljudi nesposobnih da daju i prime ljubav.
– Šta čovek treba da uradi kako bi naučio da voli i da bude bude voljen?
R: Razvojno gledano, detetu je potrebna negujuća, brigujuća, razumevajuća i saosećajna osoba, koja prepoznaje njegove potrebe, te razumevanjem i sopstvenom ljubavlju uči dete da stvara kapacitete i počinje da razvija sposobnost za ljubav. Kažemo da su dobri terapeuti upravo takvi, pa mnogi ljudi naknadno, kroz psihoterapiju, razvijaju zakinute sposobnosti. S druge strane, ljudi koji su u dovoljnoj meri razvili sposobnost za ljubav, i dalje treba oko nje da se trude da bi je i dalje razvijali. Pored brige i nežnosti, za zrelu ljubav je potrebna i odgovornost, poštovanje druge osobe kao zasebne individue i mogućnost da s njom saosećamo, a to možemo učiniti jedino ako je poznajemo, za šta je potrebno dosta ulaganja i truda.
– S druge strane, postoje ljudi koji znaju da vole, a ne umeju da pokažu
emocije? Šta ih sprečava u tome i kako takvima pomoći, konkretni saveti?
R: Raznorazni problemi mogu stajati na putu ispoljavanja ljubavi. Stidljivost, strah da ljubav neće biti uzvraćena, strah da će se osoba izgubiti u vezi, biti kontrolisana, “zarobljena”…svi ti problemi umanjuju sposobnost za zrelu ljubav. Iako ih ponekad nije lako prevazići, smernica za najbrže prevazilaženje kaže: “Ne izbegavaj – probaj”. Niko od neuzvraćene ljubavi ili stida još nije umro. Naprotiv, upravo nas izbegavanje suočavanja sa izazovima koje ljubav nosi psihološki umrtvljuje.
– Da li ljubav prema prirodi, životinjama, strast u nekom hobiju, muzici,
može da zameni sve ono što čovek dobija u ljubavi sa voljenom osobom?
R: Ne bih rekla da može da zameni, ali u priličnoj meri može da poboljša kvalitet života, utiče na sreću i zadovoljstvo. Odrasli ljudi ne moraju imati partnera da bi bili srećni. Ljubav je kreativan čin koji poprima mnoge oblike i ne mora se nužno vezivati za partnerski odnos.
– Zašto duga samoća može da bude pogubna za zdravlje?
R: Nedostatak socijalne podrške je izvor stresa i nezadovoljstva. Ljudi su društvena bića koja su željna razumevanja, odnosa i razmene s drugima. Nagomilano nezadovoljstvo i stres utiču na stvaranje psihičkih, ali i fizičkih problema. Naposletku, savremena istraživanja kažu da je dugotrajno trpljenje stresa značajan faktor rizika za pojavu malignih bolesti.
This entry was posted in Partnerske teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Ljubav nas čini zdravijim za “Bilje i zdravlje”
Renata Senić za “Bilje i zdravlje”
– Mnogi traže magičnu pilulu da poboljšaju raspoloženje, zdravlje i
izgled. Kao da ne znaju da takva pilula ne postoji. Postoji ljubav koja
daje krila. Kako je otkriti i pronaći da bi bili srećni i zdravi?
R: Postoje raznorazne „pilule“ i veštački načini postizanja zadovoljstva, ali danas znamo i da naša tela proizvode hormone sreće i zadovoljstva. Jedni utiču na stvaranje euforije, drugi na osećaj mirnoće, pojedini ublažavaju bol. Naše fizičko utiče na psihičko, i obratno. Ljubav pospešuje određene telesne i fiziološke funkcije, koje povratno utiču na opštu psihofizičku dobrobit.
Kako otkriti ljubav je sasvim drugo pitanje. Sposobnost za zrelu ljubav je složena i razvija se tokom čitavog života. Začeci te sposobnosti se smeštaju u najraniji odnos između majke i deteta. Ako u njemu nastanu značajni propusti ili greške, deca se mogu razviti u osobe koje, iako sposobne za osećaj euforije, nemaju razvijenu sposobnost za zrelu ljubav. Zapravo, najveći broj ljudi i potraži psihoterapijsku pomoć jer nisu sposobni da zrelo vole. Ljubav jeste umeće, kako je From pisao, ali ona zahteva i trud. Ljubav nas „ne obuzima“, već je razvijamo. U današnjem potrošačkom društvu, mnogi i na ljubav gledaju kao na robu, što podrazumeva nekoliko pogrešnih uverenja: da se ona može „kupiti“ – zavođenjem ili manipulacijom, dobiti i da se, u osnovi, svodi na primanje („volim te jer me slušaš, razumeš, izvodiš, maziš…). Ljubav je aktivnost koja se uči, sposbnost koja se razvija, kroz međusobno davanje i primanje. U ljubavi se ljudi ne stapaju, niti gube, već se razvijaju ili čak pronalaze svoje pravo Ja.
– Na koje sve načine ljubav pozitivno utiče na telo i dušu?
R: Ljubav aktivira delove mozga koji su odgovorni za emocije, pažnju, motivaciju i pamćenje (takozvani limbički sistem), nadalje može služiti kontroli autonomnog nervnog sistema, zapravo, eliminisanju stresa. Kada volimo, doživljavamo iste efekte koje osećamo nakon uzimanja anksiolitika (lekova za popuštanje anksioznosti i napetosti). Iako početna zaljubljenost može izazivati euforiju, te uticati na povećanje pozitivnog stresa (eustresa), ona nas otvara ka prihvatanju novog i utire put povezivanja s drugima, na taj način otvarajući vrata ljubavi i njenom potencijalu da redukuje stres. Sa psihološke tačke gledišta, osećanja ljubavi i zadovoljstva pojačavaju veru, kako u svet, tako i u snagu i vitalnost naših tela. Odatle i potiču mnogobrojne knjige koje šalju poruku da se fizičke bolesti daju sanirati ljubavlju, verom i nadom.
– Koliko ljubav jača imunitet, na koji način jača dame, čijim telom plove
hormoni sreće koji ublažavaju tegove PMS-a, menstrualne, menopauzu?
R: Ljubav poboljšava naš imunitet i pomaže da se izborimo s bolestima. Oksitocin – hemijska supstanca koja se luči kada volimo i razmenjujemo nežnost, utiče na osećaj smirenosti i spokojstva. S druge strane, privrženost voljenoj osobi utiče na lučenje endorfina, hormona sličnom morfinu – koji direktno utiče na umanjenje bola i strepnje i, povratno, pojačava osećaj privrženosti. Endorfin ima umirujuće i analgetsko dejstvo, pojačava spokojnu ljubav, utiče na stvaranje “mirne luke” te, samim tim, ublažava kako menstrualne tegobe kod žena, tako i ostale bolne i neprijatne stimuluse kod oba pola. Istraživanja kažu da feromoni, koje voljeni muškarac luči, mogu ublažiti menstrualne tegobe i pozitivno uticati na reproduktivnu moć žena.
– Koliko je seks važan za zdravlje?
R: Seks se smatra jednim od faktora koji preveniraju bolest. Lekari nagoveštavaju da je seksualni odnos jedna od mera prevencije infarkta. Biolog Winnifred Cutler kaže da je redovan seks dobar za vitalnost oba pola. Kod žena se reguliše nivo hormona koji utiču na plodnost, a kod muškaraca se podiže nivo testosterona, što povratno pozitivno utiče na seksualnost. Istraživanja kažu da redovan seks, upražnjavan najmanje jednom nedeljno, reguliše menstrualni ciklus. Međutim, ova istraživanja se odnose na redovan seks s jednim partnerom, a ne na promiskuitetno ponašanje. Kada se često menjaju partneri i smenjuju faze redovnog i neredovnog, burnog ili izostanka seksa, dolazi do poremećenog nivoa hormona. Nizak nivo estrogena kod žena je odgovoran za potištenost, depresiju, pa čak i srčane bolesti. Seks može da pomogne i u borbi protiv demencija, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Seksualna aktivnost stimuliše mlade ćelije u mozgu i na taj način se suprotstavlja bolestima koje dolaze sa starenjem organizma. Ovi nalazi upućuju da je, iz zdravstvenih razloga, veoma poželjno održavati seksualne odnose i u zrelim godinama.
– U čemu su sve uskraćeni ljudi koji ne znaju da otvore srce, da vole i da
prime ljubav?
R: Davno Frojdovo određenje normalnosti kaže da je normalna ona osoba koja je sposobna da radi i voli. Većina psihičkih problema nastaje kao kao posledica nerazvijenosti ili malformacije sposobnosti za ljubav. Davanje ljubavi je uvek i primanje jer podrazumeva odnos, stvaranje nečeg novog, celine koja je veća od zbira delova. Davanje ljubavi dokazuje da u nama postoji nešto živo. Nemogućnost davanja i primanja ljubavi ukazuje da se u nama nešto značajno umrtvilo ili se nikada nije u dovoljnoj meri ni razvilo. Beživotnost, praznina i osećaj uzaludnosti su, često, osnovne žalbe ljudi nesposobnih da daju i prime ljubav.
– Šta čovek treba da uradi kako bi naučio da voli i da bude bude voljen?
R: Razvojno gledano, detetu je potrebna negujuća, brigujuća, razumevajuća i saosećajna osoba, koja prepoznaje njegove potrebe, te razumevanjem i sopstvenom ljubavlju uči dete da stvara kapacitete i počinje da razvija sposobnost za ljubav. Kažemo da su dobri terapeuti upravo takvi, pa mnogi ljudi naknadno, kroz psihoterapiju, razvijaju zakinute sposobnosti. S druge strane, ljudi koji su u dovoljnoj meri razvili sposobnost za ljubav, i dalje treba oko nje da se trude da bi je i dalje razvijali. Pored brige i nežnosti, za zrelu ljubav je potrebna i odgovornost, poštovanje druge osobe kao zasebne individue i mogućnost da s njom saosećamo, a to možemo učiniti jedino ako je poznajemo, za šta je potrebno dosta ulaganja i truda.
– S druge strane, postoje ljudi koji znaju da vole, a ne umeju da pokažu
emocije? Šta ih sprečava u tome i kako takvima pomoći, konkretni saveti?
R: Raznorazni problemi mogu stajati na putu ispoljavanja ljubavi. Stidljivost, strah da ljubav neće biti uzvraćena, strah da će se osoba izgubiti u vezi, biti kontrolisana, “zarobljena”…svi ti problemi umanjuju sposobnost za zrelu ljubav. Iako ih ponekad nije lako prevazići, smernica za najbrže prevazilaženje kaže: “Ne izbegavaj – probaj”. Niko od neuzvraćene ljubavi ili stida još nije umro. Naprotiv, upravo nas izbegavanje suočavanja sa izazovima koje ljubav nosi psihološki umrtvljuje.
– Da li ljubav prema prirodi, životinjama, strast u nekom hobiju, muzici,
može da zameni sve ono što čovek dobija u ljubavi sa voljenom osobom?
R: Ne bih rekla da može da zameni, ali u priličnoj meri može da poboljša kvalitet života, utiče na sreću i zadovoljstvo. Odrasli ljudi ne moraju imati partnera da bi bili srećni. Ljubav je kreativan čin koji poprima mnoge oblike i ne mora se nužno vezivati za partnerski odnos.
– Zašto duga samoća može da bude pogubna za zdravlje?
R: Nedostatak socijalne podrške je izvor stresa i nezadovoljstva. Ljudi su društvena bića koja su željna razumevanja, odnosa i razmene s drugima. Nagomilano nezadovoljstvo i stres utiču na stvaranje psihičkih, ali i fizičkih problema. Naposletku, savremena istraživanja kažu da je dugotrajno trpljenje stresa značajan faktor rizika za pojavu malignih bolesti.