Zakažite savetovanje
Renata Senić
060 544 3441Čika Ljubina 14, Beograd
Kontaktirajte nas
office@psihoterapijsketeme.rs
Newsletter
Skype
Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.Facebook
KBT tretman alkoholizma i drugih zavisnosti
Piše: Renata Senić
KBT tretman alkoholizma počinje procenom stanja u kom se osoba nalazi, kao i razloga iz kojih je pojedinac počeo da konzumira alkohol. Terapeutu je veoma važno da razume na koji se način osobe oslanjaju na supstancu koju zloupotrebljavaju. Da li je primarno u pitanju potreba da se poveća euforija i proširi zadovoljstvo, ili je možda u pitanju potreba da se ublaži bol? Na osnovu te primarne procene, terapeut upoznaje načine na koje klijent razmišlja, te je terapeut u mogućnosti da razvije specifične kognitivne (misaone) strategije pomoći za restruktuiranje iracionalnog sistema misli koji dovodi do toga da klijent sebi, na svesnom (ili predsvesnom) nivou, kontinuirano šalje poruke da mora da pije. Dakle, terapeut otkriva na koje načine klijent sebe dovodi do stanja koje se popularno zove stanje “neizdrža”. Šta to sebi govori da bi se ubedio da nije sposoban da ostavi alkohol i u koje sve svrhe koristi pijanstvo. Kada sistem iracionalnih misli bude otkriven, terapeut i klijent zajedničkim snagama prave zadatke, planove i strategije za zamenu iracionalnog sistema misli racionalnim, logičnim i samopomažućim.
Povećanje tolerancije na frustraciju
Posebno se radi na povećanju tolerancije na frustraciju. Svaka osoba koja se oda piću (ili nekoj drugoj psihoaktivnoj supstanci), posle izvesnog vremena, počinje da veruje da ne može da izdrži ni dan bez te supstance. Oseća se frustrirano i uskraćeno ukoliko supstanca nije nadohvat ruke. Česti su izlivi besa, nezadovoljstva, a ponekad i plača. Terapeut i klijent stvaraju strategije za povećanje tolerancije na frustraciju i kreiraju zadatke koji će klijentu pomoći da izdrži bez supstance. Ovi zadaci se sprovode korak po korak. Prave se nedeljni, pa zatim mesečni planovi apstinencije. Planovi se usaglašavaju s klijentovim željama i potrebama i u odnosu na njegove individualne kapacitete. Ovaj metod je veoma plodonosan iz nekoliko razloga. Jedan od osnovnih je vraćanje samopoštovanja i samokontrole u psihički svet klijenta. Zadovoljstvo idejom da je bivši zavisnik postao jači od svojih zavisničkih želja za korišćenjem psihoaktivnih supstanci, neminovno rađa ponos koji je jedan od najjačih saveznika u odvikavanju svih zavisnosti.
Samonagrađivanje
Zamena iracionalnih misli racinalnim je samo početak rada. Nakon toga slede vežbe s terapeutom, kao i vežbe koje klijent sam sprovodi. Terapije ne traju dugo ako se klijenti pridržavaju zadataka i ako su zaista motivisani da se oslobode zavisnosti. Budući da terapeut uči klijenta kako da on sam sebi postane terapeut, i budući da se klijentu vraća samopouzdanje i ideja da je on sam “gospodar svog života”, on ubrzo uviđa da alkohol ne kontroliše njega, već da on kontroliše svoje postupke i da je u stanju da se odupre svojim željama.
Budući da je alkohol (ili bilo koja druga adiktivna supstanca) donosio izvesno (mada autodestruktivno) olakšanje konzumentu, uvek se kreira i lista stvari, aktivnosti, hobija – koje donose zadovoljstvo i za kojima klijent može da posegne kada bude u iskušenju da se vrati adikciji i starim, samoporažavajućim obrascima ponašanja. Takođe se kreira i sistem nagrađivanja za svaki uspešno savladan zadatak. Nagrade se odnose na korisna i zdrava zadovoljstva kojima osoba sebe može da počasti kad prevaziđe određen stepen odvikavanja. Ovakve nagrade učvršćuju želju da se nastavi borba protiv alkoholizma ili drugih zavisnosti i vraćaju dobra osećanja koja slede nakon obavljanja samopomažućih aktivnosti. Osoba ponovo uči da uživa u zdravim i korisnim aktivnostima i da, umesto veštačke euforije, oseća zdravu sreću.
Stadijumi KBT programa za odvikavanje od alkoholizma:
Prochaska and Di Climente su razvili program za odvikavanje od alkoholizma ili zloupotrebe drugih psihoaktivnih supstanci. Program se sastoji od pet koraka i bavi se razrešenjem ambivalentnih osećanja i stavova zavisnika povodom uživanja i destruktivnim supstancama. Akcenat je na promeni autodestruktivnog ponašanja.
Koraci tretmana su:
1. prekontemplativni stadijum – u ovom stadijumu su klijenti u stanju poricanja da imaju problem. Većina zavisnika poriče problem i nije spremna da se izjasni da je zavisnost „uzela maha“.
2. kontemplativni stadijum-stadijum promišljanja – na ovom mestu su klijenti motivisani da prepoznaju i istraže problem i autodestruktivna ponašanja, međutim i dalje nisu spremni da se suprotstave svojoj zavisnosti.
3. stadijum pripreme– terapeut i klijent zajedničkim snagama pripremaju teren za odvikavanje. Plan u ovoj fazi postoji, međutim, klijenti i dalje nisu spremni da ga sprovedu u delo
4. akcija – na ovom mestu se plan sprovodi u delo. Klijenti „korak-po-korak“ uče na koje načine mogu da se odviknu od autodestruktivnih ponašanja i pokazuju da sve manje konzumiraju alkohol ili druge droge. U ovoj fazi, međutim, supstanca se i dalje konzumira, ali u znatno manjim količinama. U stadijumu akcije klijenti su prepoznali svoje iracionalne misli i zamenili ih racionalnim. Sada je na njima da što intenzivnije vežbaju nove misli, suprotstavljaju se starim i neadekvatnim i sve manje se odaju piću ili zloupotrebi neke druge psihoaktivne supstance.
5. održavanje– klijent je došao do željenog cilja. Iracionalne misli su zamenjene racionalni, a autodestruktivna ponašanja su zamenjena samopomažućim. Pravi se novi plan održavanja postignutih uspeha. Terapeut i klijent kreiraju strategije na mesečnom, višemesečnom, godišenjem i, najzad, celoživotnom nivou. I dalje se ide „korak-po-korak“, kada je potrebno preispituju se stari obrasci mišljenja i ponašanja i radi se na jačanju snage, otpornosti i održavanju povećanog samopoštovanja i želje da se nastavi sa samopomažućim i korisnim životnim planovima.
Jasno je da napredak ne ide linearnim putem. Uvek iskrsavaju prethodni problemi koje je neophodno analizirati i proraditi. Međutim, uz pomoć planova i novonaučenih tehnika samopomoći, postepeno dolazi do potpunog oslobađanja negativnih obrazaca ponašanja i usvajanja novih, zdravlju i razvoju usmerenih životnih strategija.
Povezane teme: