Za početak bitno je shvatiti da spoljašnji događaji ne mogu da utiču na naše ponašanje. Na primer, besmisleno je reći «nervozan sam zbog gužve u saobraćaju». To je jedna svakodnevna i uobičajena rečenica, međutim ona je sasvim besmislena. Kako gužva u saobraćaju može da vas učini besnim? Odgovor je – nikako. Vaš bes ili bilo koju drugu emociju stvaraju vaše misli, koje zvuče otprilike ovako «gužva je u saobraćaju, a ne sme biti gužva jer je ne podnosim. Potpuno je užasno što je opet gužva i ne mogu to više da trpim». To je ono što može da vas razbesni i učini nezadovoljnim. Umesto užasavanja i pokušaja kontrole sveta, možete biti realni i tada biste mislili «baš šteta što gužva» i to bi bio kraj vaše uznemirenosti. Da li možete da utičete na smanjenje gužve vašim pokušajima zabrana ili besom? Ako niste predsednik GSP-a, verovatno ne možete. Ali, uvek možete biti realni i razmišljati logično i pomoći sebi da se osećate onako kako je za vas najbolje.
Kako da prepoznate iracionalna uverenja?
Ako ste skloni iracionalnom mišljenju, verovatno ćete se često naći u sledećim situacijama:
nikako ne možete da izađete iz problema i imate doživljaj da se vrtite u začaranom krugu
svaki pokušaj da rešite problem vas vodi samo još dubljem problemu
već dugo vas muči neki problem, a još niste preduzeli ništa da ga rešite
opsesivno razmišljate o problemu, a plašite se da počnete da se suočavate s njim
jedini načini za nošenje s problemima su izbegavanje, poricanje da ih imate, ignorišete ih i odlažete suočavanje s njima
prepirete se sa sagovornikom i, iako ste oboje voljni da rešite problem, ne umete da dođete do rešenja
Koje su koristi od iracionalnog mišljenja?
Zaista, koje bi mogle biti koristi od iarcionalnih misli? Naizgled, one su često delotvorne. Na primer, čovek koji ne podnosi saobraćajnu gužvu, kada u nju upadne iskali bes na nekom saputniku. Zatim, dođe kući umoran gde zahteva da ga supruga služi, prinese i odnese ručak, jer je to njena obaveza. Odluči da legne i odrema i da bi imao mir i tišinu, zabrani deci i ženi da gledaju TV i da šuškaju po kući, jer oni moraju da ga poštuju i obezbede mu komfor pošto je on glava porodice. Da li je taj čovek srećan? Neki bi rekli da mu se ispunjavaju želje i da ga to čini srećnim. Međutim, život ovakvog čoveka je ispunjen iracionalnostima kojima je porobio svoju porodicu i okolinu. On je sebi napravio nerealan svet u kom ima dobiti. Ali i šteta je velika. Ovakvom čoveku je ograničena sloboda. On nema kapacitet za duboka doživljavanja, propušta da razume i saoseća sa svojim najbližima, ograničio je svoj život sopstvenim pravilima i onemogućio sebi mnoga nova iskustva. On ne dobija poštovanje, već strahopoštovanje. I sve ovo dobija u najboljem slučaju dok mu se neko ne suprotstavi. A kada se suprotstavi, kada deca ne budu besprekorno pažljiva, kada supruga ne završi ručak na vreme, kada nešto od svih stvari koje «moraju» da budu po njegovom planu krene naopako, onda dobija i nervozu, bes, preteranu ljutnju, očajavanje, osećaj da on to ne može da podnese, da je svet nepravedan, da mu je život mizeran i da je to sve zajedno užasno.
Iz ovog primera je jasno šta znači iracionalno mišljenje i kakvom životu može da odvede.
Ipak, treba odgovoriti i na pitanje šta dobijamo racionalnim mišljenjem?
racionalno promišljanje nas vodi zdravim emocionalnim reakcijama
prihvatanje činjenice da imamo problem je prvi korak koji moramo preduzeti da bismo ga rešili
s racionalnim stavovima postajemo produktivniji u rešavanju problema
stičemo poverenje u sebe i dobijamo poverenje drugih
stičemo utisak da su nam stvari jasnije, da smo svrhovitiji da s više snage rešavamo probleme
smanjujemo osećaj krivice, koji nekada može da nas proganja ukoliko steknemo utisak da povređujemo druge našom iracionalnošću
lako identifikujemo prepreke koje prvo treba otkloniti da bismo rešili problem
postajemo iskreniji prema sebi, drugima
odvajamo osećanja od problema, jer smo svesni da tek kada se «ohladimo» možemo početi s rešavanjem problema
imamo više kapaciteta da saslušamo druge, stavimo se u njihov položaj i saosećamo s njima
to dovodi do bogatijeg života i širi spektar mogućih doživljaja
vraća nam se smisao za humor. Umesto da se namršteni suočavamo sa sudbinom, kada prihvatimo da ne možemo gospodariti svetom, lakše nam je da se smejemo u njemu
u stanju smo da prepoznamo naše vrline i mane i da njima rukujemo na pravi način, kao i da ih prihvatimo ili menjamo
Kako postati razuman?
Do sada ste se prepoznali bar u nekoj od navedenih iracionalnosti ili misaonih grešaka. Sada je vreme da im se suprotstavite. Za svako iracionalno uverenja možete sebi postaviti sledeća pitanja:
da li ovo uverenje pomaže mom emocionalnom razvoju, nezavisnosti, preduzimljivosti i očuvanju mog mentalnog zdravlja?
da li mi to uverenje pomaže da se borim s budućim problemima?
da li će ovo uverenje rezultovati ponašanjem koje je poražavajuće za mene ili moju okolinu?
da li mi ovo uverenje pomaže da komuniciram sa ljudima, da ih razumem i da stvaram zdrave veze?
da li je ovo uverenje apsolutno/kruto/isključivo? Da li je crno-belo, bez mogućnosti nalaženja kompromisa?
Bitno je shvatiti da nijedno uverenje nije apsolutno, da može biti više ili manje poželjno, ali da ga uvek možemo promeni. Klijenti često, nakon otkrivanja svojih iracionalnih uverenja i snažne želje da ih se oslobode, počnu da misle da uvek moraju misliti racionalno i da moraju biti savršeno razumni. Takvo mišljenje je samo još jedna iracionalnost, i jednako je neoizvodljivo i nepoželjno kao i svaki drugi ekstrem. Svi smo ponekad nerazumni, i bilo bi vrlo korisno po nas da to prihvatimo kao činjenicu. Još korisnije bi bilo da prepoznamo sopstvene misaone greške i iracionalnosti, i da im se rešeno suprotstavljamo, kad god nas “obuzmu”.
Osporavanje iracionalnih uverenja
Kada ste otkrili vaše iracionalno uverenje, odgovorite na sledeća pitanja kako biste mogli da ga osporite i prevaziđete:
kako se osećam kada mislim na ovaj način? Ako je uverenje iracionalno – osećate neku nezdrave emociju poput besa, depresivnosti, stida, krivice ili uznemirenosti
da li postoji nešto što u realnosti dokazuje da je ovo moje uverenje tačno? Teško da ćete uspeti da ubedite sebe ili ostatak sveta u racionalnost i logičnost iracionalnih uverenja. Ona nisu ni realna ni logična. Svejedno, probajte! Ako uspete, možda se proslavite “preko noći”.
da li ovo moje uverenja izgleda realno samo zato što ga tako prikazujem kroz svoj govor, stav, ponašanje? Često se dešava da pojedinac iskomunicira stav kao realnost, a u stvari ipak ima iracionalni zahtev sačinjen od «moranja» i «trebanja», koji u suštini ne prezentuje ništa – do njegove želje da se stvari odvijaju na izvestan način.
šta je najgore što može da mi se desi ako odustanem od ovog uverenja?
koje pozitivne stvari mogu da očekujem ako odustanem od ovog uverenja?
koje bi bilo realno, prikladno uverenje kojim bih mogao/la da zamenim postojeće iracionalno?
kako bih se osećao/la kada bih zamenio/la ovo osećanje racionalnim? Kada god zamenimo iracionalnu alternativu racionalnom, emocije su manje intenzivne, manje ekstremne i znatno adaptivnije
da li bi početak racionalnog mišljenja doprineo meni i mojoj okolini da se osećamo svrhovitije i bolje?
šta me sprečava da prihvatim racionalno uverenje i odbacim iracionalno? Oko ovog pitanja je potrebno da se zamislite. To što vas sprečava da mislite racionalno može biti sržni faktor svih vaših iracionalnosti. Poželjno je da to dovedete u pitanje.
Čim odgovorite na ova pitanja, zamenite iracionalno uverenje racionalnom alternativom. Potrudite se da mislite u skladu s realnošću, i da ne zahtevate nemoguće od sveta i života.Život nije izvestan i neće se povinovati vašim željama baš uvek. Ukoliko budete insistirali na tome, “zaradićete” pregršt nezdravih emocija i različitih posledica.
Nije uvek lako odreći se iracionalnosti, ponekad su za pravi rezultat potrebni dugi pregovori s terapeutom. Ali većina ljudi u većini slučajeva može sama sebi pomoći. Ove smernice vode u razuman život, međutim da bi zaista odvele u razuman život, morate ih primenjivati redovno. Ljudska bića imaju predispoziciju da misle iracionalno i ako se tome ne protive snažnim realnim argumentima, iracionalnost će se neminovno javljati. Samo snažno suprotstavljanje misaonim iskrivljenjima može da vas dovede do cilja. Ipak, i tada će se ponekad javljati iracionalnosti, jer je to deo naše prirode. Do napretka dolazi onda kada prepoznamo greške u mišljenju, voljni smo da ih popravimo i držimo se te odluke čvrsto, tako da nam prerasta u životni stil.
Da li zaista možete pomoći sami sebi?
Kod ljudi se ponekad javlja neverica da mogu sami sebi da pomognu. Ne govorim o psihijatrijskim bolesnicima, već o takozvanom «normalnom» delu populacije, koji ima svakidašnje probleme. Postoje ljudi koji su proučavali psihološku literaturu i knjige samopomoći, ali nisu uspeli da promene svoj životni stil. Samoterapija (pokušaj da sami sebi budete terapeut) može imati izvesne nedostatke. Ljudi pretenduju da izobliče principe samopomoći ili da ih pogrešno shvate. Ljudi imaju tendenciju da izvuku na površinu ono što im se sviđa, a da zanemare ostatale vidove stavrnosti. Ponekad pojednostavljuju, a ponekad preteruju i dovode do apsurda principe koje su usvojili. Neki ljudi su veoma načitani, dobro su proradili raznu psihološku literaturu i primenjuju je u svom rečniku, čak pokušavaju da obrazuju druge ljude, međutim, često se takva priča svodi na moralisanje, bez adekvatne primene principa. Ono u čemu verovatno nećete uspeti, iako mnogi ljudi to pokušavaju, je da usvojene psihološke principe prenesete na ostatak sveta, kako bi se drugi ljudi bolje ophodili prema vama, dok vi sami, zapravo, niste primenili i usvojili stečeno znanje. Teško ćete postati uspešan terapeut prijateljima. Mnogo lakše, bolje i ispravnije je da naučeno primenite na sebi. Terapija je jedna solucija, ali i biblioterapija (čitanje knjiga i članaka samopomoći) može zaista postati adekvatno oruđe za poboljšanje kvaliteta života. Da biste postali uspešan terapeut sami sebi, potrebno je da zaista želite da promenite sopstvenu primećenu nefunkcionalnost i da odustanete od prevaspitavanja ostatka sveta. To je početak! Sledeći korak je, naravno, pravilno shvatanje i uporno pridržavanje koraka za samopomoć. Navedene smernice su samo uvertira, a postoji i brojna literatura koja će produbiti vaše znanje i volju za promenom, ako je to ono što zaista želite.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Kako postati razuman?
Autor: Renata Senić
Poreklo iracionalnosti
Za početak bitno je shvatiti da spoljašnji događaji ne mogu da utiču na naše ponašanje. Na primer, besmisleno je reći «nervozan sam zbog gužve u saobraćaju». To je jedna svakodnevna i uobičajena rečenica, međutim ona je sasvim besmislena. Kako gužva u saobraćaju može da vas učini besnim? Odgovor je – nikako. Vaš bes ili bilo koju drugu emociju stvaraju vaše misli, koje zvuče otprilike ovako «gužva je u saobraćaju, a ne sme biti gužva jer je ne podnosim. Potpuno je užasno što je opet gužva i ne mogu to više da trpim». To je ono što može da vas razbesni i učini nezadovoljnim. Umesto užasavanja i pokušaja kontrole sveta, možete biti realni i tada biste mislili «baš šteta što gužva» i to bi bio kraj vaše uznemirenosti. Da li možete da utičete na smanjenje gužve vašim pokušajima zabrana ili besom? Ako niste predsednik GSP-a, verovatno ne možete. Ali, uvek možete biti realni i razmišljati logično i pomoći sebi da se osećate onako kako je za vas najbolje.
Kako da prepoznate iracionalna uverenja?
Ako ste skloni iracionalnom mišljenju, verovatno ćete se često naći u sledećim situacijama:
Koje su koristi od iracionalnog mišljenja?
Zaista, koje bi mogle biti koristi od iarcionalnih misli? Naizgled, one su često delotvorne. Na primer, čovek koji ne podnosi saobraćajnu gužvu, kada u nju upadne iskali bes na nekom saputniku. Zatim, dođe kući umoran gde zahteva da ga supruga služi, prinese i odnese ručak, jer je to njena obaveza. Odluči da legne i odrema i da bi imao mir i tišinu, zabrani deci i ženi da gledaju TV i da šuškaju po kući, jer oni moraju da ga poštuju i obezbede mu komfor pošto je on glava porodice. Da li je taj čovek srećan? Neki bi rekli da mu se ispunjavaju želje i da ga to čini srećnim. Međutim, život ovakvog čoveka je ispunjen iracionalnostima kojima je porobio svoju porodicu i okolinu. On je sebi napravio nerealan svet u kom ima dobiti. Ali i šteta je velika. Ovakvom čoveku je ograničena sloboda. On nema kapacitet za duboka doživljavanja, propušta da razume i saoseća sa svojim najbližima, ograničio je svoj život sopstvenim pravilima i onemogućio sebi mnoga nova iskustva. On ne dobija poštovanje, već strahopoštovanje. I sve ovo dobija u najboljem slučaju dok mu se neko ne suprotstavi. A kada se suprotstavi, kada deca ne budu besprekorno pažljiva, kada supruga ne završi ručak na vreme, kada nešto od svih stvari koje «moraju» da budu po njegovom planu krene naopako, onda dobija i nervozu, bes, preteranu ljutnju, očajavanje, osećaj da on to ne može da podnese, da je svet nepravedan, da mu je život mizeran i da je to sve zajedno užasno.
Iz ovog primera je jasno šta znači iracionalno mišljenje i kakvom životu može da odvede.
Ipak, treba odgovoriti i na pitanje šta dobijamo racionalnim mišljenjem?
Kako postati razuman?
Do sada ste se prepoznali bar u nekoj od navedenih iracionalnosti ili misaonih grešaka. Sada je vreme da im se suprotstavite. Za svako iracionalno uverenja možete sebi postaviti sledeća pitanja:
Bitno je shvatiti da nijedno uverenje nije apsolutno, da može biti više ili manje poželjno, ali da ga uvek možemo promeni. Klijenti često, nakon otkrivanja svojih iracionalnih uverenja i snažne želje da ih se oslobode, počnu da misle da uvek moraju misliti racionalno i da moraju biti savršeno razumni. Takvo mišljenje je samo još jedna iracionalnost, i jednako je neoizvodljivo i nepoželjno kao i svaki drugi ekstrem. Svi smo ponekad nerazumni, i bilo bi vrlo korisno po nas da to prihvatimo kao činjenicu. Još korisnije bi bilo da prepoznamo sopstvene misaone greške i iracionalnosti, i da im se rešeno suprotstavljamo, kad god nas “obuzmu”.
Osporavanje iracionalnih uverenja
Kada ste otkrili vaše iracionalno uverenje, odgovorite na sledeća pitanja kako biste mogli da ga osporite i prevaziđete:
Čim odgovorite na ova pitanja, zamenite iracionalno uverenje racionalnom alternativom. Potrudite se da mislite u skladu s realnošću, i da ne zahtevate nemoguće od sveta i života.Život nije izvestan i neće se povinovati vašim željama baš uvek. Ukoliko budete insistirali na tome, “zaradićete” pregršt nezdravih emocija i različitih posledica.
Nije uvek lako odreći se iracionalnosti, ponekad su za pravi rezultat potrebni dugi pregovori s terapeutom. Ali većina ljudi u većini slučajeva može sama sebi pomoći. Ove smernice vode u razuman život, međutim da bi zaista odvele u razuman život, morate ih primenjivati redovno. Ljudska bića imaju predispoziciju da misle iracionalno i ako se tome ne protive snažnim realnim argumentima, iracionalnost će se neminovno javljati. Samo snažno suprotstavljanje misaonim iskrivljenjima može da vas dovede do cilja. Ipak, i tada će se ponekad javljati iracionalnosti, jer je to deo naše prirode. Do napretka dolazi onda kada prepoznamo greške u mišljenju, voljni smo da ih popravimo i držimo se te odluke čvrsto, tako da nam prerasta u životni stil.
Da li zaista možete pomoći sami sebi?
Kod ljudi se ponekad javlja neverica da mogu sami sebi da pomognu. Ne govorim o psihijatrijskim bolesnicima, već o takozvanom «normalnom» delu populacije, koji ima svakidašnje probleme. Postoje ljudi koji su proučavali psihološku literaturu i knjige samopomoći, ali nisu uspeli da promene svoj životni stil. Samoterapija (pokušaj da sami sebi budete terapeut) može imati izvesne nedostatke. Ljudi pretenduju da izobliče principe samopomoći ili da ih pogrešno shvate. Ljudi imaju tendenciju da izvuku na površinu ono što im se sviđa, a da zanemare ostatale vidove stavrnosti. Ponekad pojednostavljuju, a ponekad preteruju i dovode do apsurda principe koje su usvojili. Neki ljudi su veoma načitani, dobro su proradili raznu psihološku literaturu i primenjuju je u svom rečniku, čak pokušavaju da obrazuju druge ljude, međutim, često se takva priča svodi na moralisanje, bez adekvatne primene principa. Ono u čemu verovatno nećete uspeti, iako mnogi ljudi to pokušavaju, je da usvojene psihološke principe prenesete na ostatak sveta, kako bi se drugi ljudi bolje ophodili prema vama, dok vi sami, zapravo, niste primenili i usvojili stečeno znanje. Teško ćete postati uspešan terapeut prijateljima. Mnogo lakše, bolje i ispravnije je da naučeno primenite na sebi. Terapija je jedna solucija, ali i biblioterapija (čitanje knjiga i članaka samopomoći) može zaista postati adekvatno oruđe za poboljšanje kvaliteta života. Da biste postali uspešan terapeut sami sebi, potrebno je da zaista želite da promenite sopstvenu primećenu nefunkcionalnost i da odustanete od prevaspitavanja ostatka sveta. To je početak! Sledeći korak je, naravno, pravilno shvatanje i uporno pridržavanje koraka za samopomoć. Navedene smernice su samo uvertira, a postoji i brojna literatura koja će produbiti vaše znanje i volju za promenom, ako je to ono što zaista želite.
Povezane teme: