Čitam u poslednje vreme po forumima i raznim blogovima kako se o “narcisima” piše da su nepopravljivi, čak i zli.
U najboljem slučaju, svrstavaju se u dve grupe – narcistički poremećaj ličnosti i prikriveni (stidljivi) narcisi. Osobe koje su u vezama s takozvanim narcisima se nazivaju žrtvama. Piše se da je narcisima neophodno divljenje, da zavode uvek na manje-više isti način, tako što vas bombarduju ljubavnim porukama i da kada postignu cilj, onda vas obezvrede. Traže nekog novog.
Neću da kažem da nema istine u ovome, ali narcizam je fenomen koji se nalazi na spektru, od zdravog, preko neurotičnog i graničnog, do malignog i psihotičnog. Takođe, narcizam se nalazi u sklopu mnogih drugih poremećaja. Na primer, mazohistične osobe imaju dosta narcizma, ali on nije grandiozan, teške depresije se tiču povlačenja narcizma sa spoljašnjih objekata (ljudi i zanimanja) u sebe, ljudi sa opsesivno-komulsivnim problemima, takođe, pate i od narcističkih smetnji. Hipohondrija je takođe narcistički problem (preterana preokupiranost sobom), granični poremećaj ličnosti obiluje narcizmom, za psihopatiju je jasno da je nabijena malignim narcizmom, ali možda se manje pominje, a jako je važno naglasiti, da su psihotične osobe takođe prilično narcistične.
Narcizam se može manifestovati kroz grandiznost, stidljivost, preokupiranost sobom, potpuno povlačenje od sveta…. Jedna od osnovnih karakteristika je otuđenost.
Čemu služi narcizam?
Narcizam služi da nas odvoji od ljudi. Osobe koje imaju mnogo nezdravog narcizma, jako su usamljene. Ne mogu da se povežu s drugima, mada za tim čeznu. Pošto čeznu za povezanošću, često koriste supstance, kocku ili seks (varanje) da bi se osetili makar na časak povezano s nekim, nečim.
Kada je narcizam izražen, osobi je jako teško da se poveže i sa terapeutom. Posebno jer ne veruje da je terapeut dobar i jer se jako plaši zavisnosti. Taj strah od zavisnih osećanja je logičan iz najmanje dva razloga 1) prva veza (s majkom ili osobom koja je vršila tu ulogu) nije bila veza na koju je dete moglo da se osloni, 2) zbog čega je osoba razvila snažno osećanje omnipotencije (svemoći). U prevodu – ako već dobijam oprečne poruke o tome da sam dobar i da sam loš, ja ću da se hiperinvestiram u ideju da sam poseban, kako bih se branio od svoje praznine i unutrašnjeg osećanja bezvrednosti. Isto važi i za narcistične osobe koje se osećaju prevashodno bezvredno (njihova logika je da su posebni upravo po tome jer su bezvredni i na taj način dobijaju pažnju koja im je neophodna).
Da li je oporavak moguć?
Što se tiče oporavka, osobe koje su narcistične na nivou bliže neurotičnom, kroz terapiju postižu značajne rezultate, uspevaju da se povežu s terapeutom, pa drugima, da odtuguju i da dobrim delom odustanu od svoje svemoći. Tu često spadaju i osobe sa opsesivno-kompulsivnim problemima, pa i hipohondrijom i depresijom, a i oni “narcisi” koji varaju u vezama i nisu tako fini prema prtnerima (sve zavisi od toga na kojem je nivou spektra osoba zaglavljena). Međutim, mnogo je teže uspostaviti kontakt sa osobama iz graničnog spektra koje su takođe veoma narcistične, ali ni to nije nemoguće. Imamo literaturu čak i o psihoanalitičkom lečenju psihoza, gde je narcizam najizraženiji.
Žrtve, odnosno partneri osoba koje se obično nazivaju narcisima, popularno se zovu zavisni partneri. Niko ne treba da trpi zlostavljanje, te da bi se formirale zdravije veze, bilo bi važno da se zavisni partneri pozabave svojom zvisnošću. To je jako teško kada se formira zavisna veza jer ona često ima adiktivni karakter (ne mogu da živim bez nje/ga). Ali, nije samo zavisni partner zavistan u toj vezi, već je i ovaj drugi. Te veze su međuzavisne. To možda ne izgleda tako jer se jedan partner postavlja dominantnije i teži da više kontroliše, ali kada se drugi partner ne bi dao kontrolisati – ne bi ni bilo igrice. Problem je u tome što mnogi ljudi u ovakvim vezama misle da je potčinjavanje zahtevima dominatnijeg partnera dokaz ljubavi. Zato bi bilo dobro da razmišljamo u terminima komplementarnih problema. Neće svako ostati u vezi u kojoj nije zadovoljan. Bitno je da naučimo šta nas nesvesno vuče takvim vezama. Šta nesvesno ponavljamo, šta nesvesno želimo da postignemo, koju nesvesnu potrebu time zadovoljavamo. Ako niste zadovoljni u vezi i osećate se da niste tretirani sa uvažavanjem, najbolje bi bilo da odete i da se ne bavite mnogo time da li je neko narcis ili toksičan ili prikriveni narcis, psihopata…. već da se bavite sobom, svojim nesvesnim motivima, svojim samopoštovanjem, svojim ciljevima.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Šta sve predstavlja narcizam
Lica i naličja narcizma
Čitam u poslednje vreme po forumima i raznim blogovima kako se o “narcisima” piše da su nepopravljivi, čak i zli.
Neću da kažem da nema istine u ovome, ali narcizam je fenomen koji se nalazi na spektru, od zdravog, preko neurotičnog i graničnog, do malignog i psihotičnog. Takođe, narcizam se nalazi u sklopu mnogih drugih poremećaja. Na primer, mazohistične osobe imaju dosta narcizma, ali on nije grandiozan, teške depresije se tiču povlačenja narcizma sa spoljašnjih objekata (ljudi i zanimanja) u sebe, ljudi sa opsesivno-komulsivnim problemima, takođe, pate i od narcističkih smetnji. Hipohondrija je takođe narcistički problem (preterana preokupiranost sobom), granični poremećaj ličnosti obiluje narcizmom, za psihopatiju je jasno da je nabijena malignim narcizmom, ali možda se manje pominje, a jako je važno naglasiti, da su psihotične osobe takođe prilično narcistične.
Narcizam se može manifestovati kroz grandiznost, stidljivost, preokupiranost sobom, potpuno povlačenje od sveta…. Jedna od osnovnih karakteristika je otuđenost.
Čemu služi narcizam?
Narcizam služi da nas odvoji od ljudi. Osobe koje imaju mnogo nezdravog narcizma, jako su usamljene. Ne mogu da se povežu s drugima, mada za tim čeznu. Pošto čeznu za povezanošću, često koriste supstance, kocku ili seks (varanje) da bi se osetili makar na časak povezano s nekim, nečim.
Kada je narcizam izražen, osobi je jako teško da se poveže i sa terapeutom. Posebno jer ne veruje da je terapeut dobar i jer se jako plaši zavisnosti. Taj strah od zavisnih osećanja je logičan iz najmanje dva razloga 1) prva veza (s majkom ili osobom koja je vršila tu ulogu) nije bila veza na koju je dete moglo da se osloni, 2) zbog čega je osoba razvila snažno osećanje omnipotencije (svemoći). U prevodu – ako već dobijam oprečne poruke o tome da sam dobar i da sam loš, ja ću da se hiperinvestiram u ideju da sam poseban, kako bih se branio od svoje praznine i unutrašnjeg osećanja bezvrednosti. Isto važi i za narcistične osobe koje se osećaju prevashodno bezvredno (njihova logika je da su posebni upravo po tome jer su bezvredni i na taj način dobijaju pažnju koja im je neophodna).
Da li je oporavak moguć?
Što se tiče oporavka, osobe koje su narcistične na nivou bliže neurotičnom, kroz terapiju postižu značajne rezultate, uspevaju da se povežu s terapeutom, pa drugima, da odtuguju i da dobrim delom odustanu od svoje svemoći. Tu često spadaju i osobe sa opsesivno-kompulsivnim problemima, pa i hipohondrijom i depresijom, a i oni “narcisi” koji varaju u vezama i nisu tako fini prema prtnerima (sve zavisi od toga na kojem je nivou spektra osoba zaglavljena). Međutim, mnogo je teže uspostaviti kontakt sa osobama iz graničnog spektra koje su takođe veoma narcistične, ali ni to nije nemoguće. Imamo literaturu čak i o psihoanalitičkom lečenju psihoza, gde je narcizam najizraženiji.
Žrtve, odnosno partneri osoba koje se obično nazivaju narcisima, popularno se zovu zavisni partneri. Niko ne treba da trpi zlostavljanje, te da bi se formirale zdravije veze, bilo bi važno da se zavisni partneri pozabave svojom zvisnošću. To je jako teško kada se formira zavisna veza jer ona često ima adiktivni karakter (ne mogu da živim bez nje/ga). Ali, nije samo zavisni partner zavistan u toj vezi, već je i ovaj drugi. Te veze su međuzavisne. To možda ne izgleda tako jer se jedan partner postavlja dominantnije i teži da više kontroliše, ali kada se drugi partner ne bi dao kontrolisati – ne bi ni bilo igrice. Problem je u tome što mnogi ljudi u ovakvim vezama misle da je potčinjavanje zahtevima dominatnijeg partnera dokaz ljubavi. Zato bi bilo dobro da razmišljamo u terminima komplementarnih problema. Neće svako ostati u vezi u kojoj nije zadovoljan. Bitno je da naučimo šta nas nesvesno vuče takvim vezama. Šta nesvesno ponavljamo, šta nesvesno želimo da postignemo, koju nesvesnu potrebu time zadovoljavamo. Ako niste zadovoljni u vezi i osećate se da niste tretirani sa uvažavanjem, najbolje bi bilo da odete i da se ne bavite mnogo time da li je neko narcis ili toksičan ili prikriveni narcis, psihopata…. već da se bavite sobom, svojim nesvesnim motivima, svojim samopoštovanjem, svojim ciljevima.
Povezane teme: