Zakažite savetovanje
Renata Senić
060 544 3441Čika Ljubina 14, Beograd
Kontaktirajte nas
office@psihoterapijsketeme.rs
Newsletter
Skype
Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.Facebook
Mentalizacija i neutralizacija
Mentalizacija i neutralizacija su najbazičnije sposobnosti za upravljanje emocijama.
Razboritost – emocionalno zrela osoba mora biti razborita.
Njene potrebe i emocije ne vladaju njom, već ona vlada njima. Emocije nisu konj bez jahača. Ego emocionalno kompetentne osobe ume da „jaše“ na svojim emocijama, on određuje smer kretanja, brzinu, način… Ona prepoznaje svoje emocije, ne guši ih, već pokušava da ih razume, da ih mentalno obradi, da razmišlja o tome zašto se oseća tako kako se oseća, da razume svoja osećanja, motive, potrebe… da razume i emocije i motive za ponašanja drugih ljudi – da „mentalizuje“. Emotivno zrela osoba koristi snagu svojih emocija, njihovu energiju, ali uspeva da je balansira, da pretvori tu energiju u silu dostupnu njenom Egu za rešavanje problema, konstruktivnu akciju… Nju emocije ne preplavljuju jer je „general svoje vojske“. Ona uspeva da razmišlja „hladne glave“ i dok oseća snažne emocije. Sposobnost balansiranja snažnih energija emocija (ljubavi – seksualnosti i agresije) zovemo „neutralizacija“.
Sposobnost za neutralizaciju je sposobnost čoveka da održi svoje mišljenje razumnim tako što neutrališe svoje nagonske energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajući ih u neutralnu energiju koja služi rešavanju problema, razumnom mišljenju i dolaženju do cilja.
Nerazvijena sposobnost proizvodi iracionalno mišljenje, preplavljeno agresijom ili libidinoznom potrebom, zaslepljenost emocijama, impulsivno, iracionalno ponašanje. Doživljaj je sledeći: “to je jače od mene”, “obuzelo me”, “moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu… ne mogu da mislim o posledicama”.
Razvijene sposobnosti neutralizacije i mentalizacije ogledaju se u sledećem: osoba ostaje trezvena i u emotivno nabijenim situacijama, razborita je, realna , „ne gubi glavu“, „razmišlja hladne glave“, objektivna osoba… Ovi izrazi govore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih za neutralizaciju i mentalizaciju. One su sposobne za planiranje, promišljanje, zauzimanje distance i sagledavanje iz objektivne perspektive… One nemaju doživljaj da snažna osećanja ugrožavaju racionalno mišljenje, nasuprot tome, snažna osećanja postaju “pogonsko gorivo” za rešavanje problema, dostizanje cilja.
Funkcije neutralizacije su smirivanje strasti i balansiranje energije u korisnu energiju koju naš Ego može da upotrebi za rešavanje problema. Funkcije mentalizacije su obrada emocija, prepoznavanje osećanja, porekla osećanja, izvora potreba i odgovor na pitanje “zašto”, odnosno razumevanje svog emotivnog stanja i stanja drugoga, stvaranje “teorije uma”.
Neutralizacija iz REKBT perspektive: „vruće i hladne misli“
U svetu oko nas postoje činjenice, događaji o kojima možemo da mislimo i koje procenjujemo. Abelson i Rozenberg su napravili razliku između vrućeg i hladnog mišljenja. Vruće mišljenje predstavlja našu procenu, dok je hladno mišljenje odraz konstatacije spoljašnje ili unutrašnje realnosti. Na primer, ako kažemo da je sto napravljen od drveta, to je iskaz našeg znanja i predstavlja hladnu misao. Međutim, ukoliko kažemo da je drveni sto lep, to već nije činjenica, već predstavlja našu procenu, naš sud, vrednovanje, vruću misao. Vidimo da vruće misli podležu daljoj obradi u odnosu na hladne i pod većim su uticajem mnogobrojnih psiholoških faktora, naših prethodnih iskustava i preferencija.
Problem nastaje kada misli nisu jasno izrečene, a mi ih prikazujemo u formi hladnog mišljenja.
Da bismo bolje razumeli značaj opisanih emocionalnih kompetencija, navodimo primer eksplozivnog besa usled nemogućnosti mentalizacije i neutralizacije agresivne energije:
Marko je rešio da svoju devojku, Milenu, iznenadi za godišnjicu veze, tako što će isplanirati spa vikend, romantičnu večeru i kupiti joj poklon za koji veruje da će joj se dopasti. Budući da je u pitanju bilo iznenađenje, kada je Marko Mileni saopštio šta će joj prirediti, Milena je bila zatečena, ali ne iz oduševljenja, već iz nerazumevanja kako je moguće da nije shvatio da ona ne voli iznenađenja. Milena je bila blago razočarana, što je u potpunosti srušilo Markov koncept o tome „kako bi stvari morale da se odvijaju“. Svojom razočaranošću, Milena je Marka dovela do sledećih iracionalnih misli: Kako može tako grozno da se ponaša, ona je morala da uvidi moj trud i morala je da se obraduje. Pošto se već nije obradovala, iako sam se ja iz sve snage potrudio da joj pričinim ugođaj, ona je jedna grozna osoba, nezahvalna je, neću da je tolerišem i ne mogu da podnesem ovu situaciju… ona uopšte nije vrednovala moj trud, ona ne zaslužuje moj trud, nek se nosi…kad je takva. Kao posledica ovakvog iracionalnog mišljenja usled nesposobnosti da neutralizuje svoj bes i mentalizuje šta se u njemu zapravo događa, verujući da je potpuno u pravu i da je bes koji oseća ispravna i jedina normalna reakcija na takvo njeno „drsko i bezobzirno ponašanje“, nastaju Markova sledeća ponašanja: ne puštajući Milenu da se „presabere“, objasni da je samo začuđena, a ne i da odbacuje predlog, ne puštajući je da bilo šta objasni, Marko udara pesnicom o vrata, besno zove spa centar, otkazuje tretmane, otkazuje večeru, psuje je i proklinje i tera je od sebe. Govori da je uništila njihovu godišnjicu, tako nezahvalna. Trese se od besa, crveni u licu, odbija komunikaciju i tera je van svog doma. Nakon njenog odlaska, nesposoban da misli o tome šta mu se dešava i nesposoban da neutrališe vlastiti bes, satima ostaje besan, šutira predmete po kući, mašta kako će joj se osvetiti, kako će joj „pokazati“…
– Kako ja stojim s razboritošću?
Da li vas smatraju impulsivnom osobom, osobom koja „prvo radi, posle misli“, prvo reaguje pa posle razmišlja o tome da li je i kako trebalo da reaguje? Da li imate dramatične reakcije, pozitivne ili negativne, stanja u kojima kao da dobijete „prekid filma“? Da li vam se dešavaju situacije u kojima osećate da ne vladate sobom, da vas je nešto „obuzelo“, „spopalo“, da ne razumete šta vam se dešava…? Koliko često vam se to dešava i u kojim situacijama? Da li vas „spopada“ bes ili jaka želja za nečim ili nekim? Koje su to situacije?
Povezane teme: