Inicijativa

Inicijativa – Ispoljavanje nedostataka i prikaz razvijene sposbnosti

Odlomak iz knjige “Sposbnost za ljubav i rad”

Ispoljavanje nedostatka:

-Nedostatak inicijative: soba ništa ne može da pokrene sama, čeka da “joj se kaže”, da neko drugi počne…

U ljubavi, uvek očekuje inicijativu druge osobe – gotovo ništa ne polazi od nje, reaktivna je.

U radu, može da prihvati i radi na onome što su drugi započeli, ali ne i da ona otpočne nešto. Postoji averzija prema svakom riziku, nepoduzetnost. Izbegavanje svakog isticanja, prikazivanja, pokazivanja…

-Intruzivna (nametljiva, probojna) inicijativa. Osoba pokreće stvari, ali pri tome ne vodi računa o drugima, “probija uši” svojim glasom, “upada u reč”, nameće svoje mišljenje, ne dozvoljava drugima inicijativu… Eksploatiše druge, bezobzirna je… mora u svemu da bude prva. Nema osećaj za uzajamnost. Postoji samo poraz ili pobeda. Sve je takmičenje.

-Egzibicionizam – preterana potreba za pokazivanjem, nadmoći, “da svi vide”… ulaženje u odnose ili aktivnosti radi “dokazivanja”.

U oblasti nagonske motivacije: smer inicijative je obrnut (ka pregenitalnim načinima zadovoljenja potreba) kvalitet inicijative je obojen sepcifičnostima načina zadovoljenja potreba u određenom stadijumu razvoja libida:
– “Oralna inicijativa”: generalno izražena težnja za traženjem stimulacija, upijanjem, napajanjem, hranjenjem stimulacijama… Pokretač je glad, fizička ili psihološka…
– “Analna inicijativa”: osoba će inicirati uglavnom aktivnosti koje su usmerene ka kontroli (sebe i drugih), ka planiranju (umesto konkretoj akciji), ka sakupljanju, odlaganju… Njene aktivnosti mogu biti praćene tvrdoglavošću i pasivnim oblicima agresivnosti. Smer inicijative je ambivalentan (ide u oba pravca), a kvalitet obojen analnošću.
– “Falička inicijativa”: falička inicijativa ima smer ka separaciji ili individuaciji, ali je njen kvalitet obojen osobenostima falusnog stadijuma (intruzivnost, nedostatak osećaja za uzajamnost, bezdušna inicijativnost na uštrb drugih, bezosećajnost, borba za moć… konflikti u vezi s inicijativom mogu se izraziti kroz samoograničavanje (a nekada u relativnoj seksualnoj impotenciji ili frigidnosti). Ili se može, nasuprot krivici, preterano kompenzovati iskazivanjem neumorne “inicijative” kroz jedan kvalitet “večite akcije” po svaku cenu.

U oblasti objektne motivacije: smer inicijative obrnut: aktivnosti koje pokreće osoba nisu usmerene ka separaciji, diferencijaciji i individuaciji, već na kontrolu objekta, na manipulaciju drugima i pokušaje “nelegitimnih” načina “spajanja” s objektom, nepoštovanja tuđih granica, slobode… ostvarivanja “koristi” koje nisu razvojne. Ponavljanje obrazaca ranih objektnih odnosa radi ovladavanja je primarna motivaciona sila. Kvalitet inicijative obojen je specifičnostima stadijuma razvoja objektnih odnosa koje osoba ponavlja (u fazi odnosa sa parcijalnim objektima – inicijativa usmerena da se kontrolišu i koriste ljudi jer su doživljeni kao produžetak potrebe, u fazi simbioze – inicijativa usmerena na stapanje, u fazi separacije-ponovnog približavanja-inicijativa je “ćudljiva”, menja smer, obojena je potreba – strah dilemom – jurenje i bežanje…). Ako dominiraju potrebe za reparacijom (popravljanjem štete nanete objektu vlastitom nesvesnom agresijom) dominira inicijativa usmerena na popravljanje štete, humanitarne aktivnosti, žrtvovanje…

U oblasti Ego motivacije: smer inicijative ide ka ponavljanju automatizovanih, razvojno neproduktivnih mehanizama adaptacije. Osoba “igra igre”, inicira aktivnosti s predvidljivim scenariom u kojem koristi naviknute mehanizme odbrane, manipulativne “kontraveštine”, da bi izbegla neprijatnost, psihičku bol. Inicijativa vodi ponavljanju adaptivnih navika, ne dovodi do novih adaptacionih mehanizama. Funkcioniše po “istom kalupu”. Osoba je “zadrta”. Ne istražuje nove mogućnosti.

U oblasti narcističke motivacije: smer inicijative je obrnut, jer su pokušaju kompenzacije usmereni na stvaranje nerealnih predstava o sebi (grandiozni Self – uveravanje sebe i drugih da osoba jeste to što zamišlja) i drugima (idealizovani roditeljski imago), a ne na realistična samoostvarenja koja bi mogla popraviti narcističku ravnotežu. Kvalitet inicijative zavisi od toga koje su narcističke potrebe osujećene i pokušavaju se kompenzovati nerealnošću. Njena inicijativa može biti usmerena ka tome da nađe Selfobjekte u svetu (traženje gurua, vođa, idealizovanih ličnosti), ili ka tome da kroz njih potvrdi svoj grandiozni Self – da se ogleda u njima (“mirroring”, odavanje priznanja, divljenje od idealizovanog objekta), da se stopi s njima, da ih kontroliše (ti si moćan, a ja mogu da te kontrolišem… ja sam moćan) ili da, kroz odnose s idealizovanim Selfobjektom, doživi “blizanaštvo” ili “alter ego” funkcija Selfobjekta ( „Ti si velik, a ja sam tvoj blizanac, dakle, suštinski ista veličina”).

U zrelijim varijantama narcističkih potreba osoba prepoznaje drugoga kao zasebnu osobu (kao objekt) i ispoljava inicijativu u traženju od objekta da se pridruži njegovim egzibicionističkim potrebama (gledajte me, tapšite mi, hvalite me…)

Ispoljavanje razvijene sposobnosti:

– Proaktivnost. Osoba je sposobna da razvije aktivnosti ili projekte, ima poverenje i uverenje da je u redu to uraditi, čak i ako postoji rizik neuspeha ili grešaka. Ima osećanje svrhe i usmerenost, sposobnost donošenja odluka, sarađivanje sa drugima i vođenje drugih, sposobnost da se definiše lično usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici.
-Osoba poseduje izvestan višak energije koji mu omogućava da zaboravi prilično brzo mnoge neuspehe i da se sa poletom usmeri ka novim poželjnim oblastima, makar izgledale i opasne
-U odnosima, ima jasan osećaj za uzajamnost.
-Osoba je hrabra, usmerena ka ostvarivanju svojih ideala i ciljeva koji su u skladu sa njima.