Reč samoubistvo potiče od latinskih reči: sui-sebe, occidere-ubiti. Jedna od najprihvaćenijih definicija samoubistva kaže da je to autodestruktivani čin s ciljem oduzimanja vlastitog života. Svetska zdravstvena organizacija nas izveštava da milion ljudi godišnje oduzme sebi život, što znači da svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši samoubistvo, a procenjuje se da su pokušaji samoubistva 20 puta češći.
Razlozi samoubistva i pokušaja samoubistva su zaista kompleksni.
Adolescencija sama po sebi teška, ona je vreme tranzicije, u njoj se dešavaju dramatične promene i u adolescenciji po prvi put u životu autodestruktivost bukne i upravo zato se kaže da je ovaj razvojni period pun rizika od pokušaja ili ostvarenja suicida. Pored adolescencije, u kojoj se razvojno gledano dešavaju brojne i dramatične promene u individui koja sazreva, postoje mnogi drugi brojni faktori rizika za pokušaj samoubistva. Nabrojaćemo neke od osnovnih:
prethodni pokušaj samubistva,
depresija, prepoznata i neprepoznata, jer ona je vrlo specifična kod mladih ljudi,
zloupotreba psihoaktivnih supstanci,
alkoholizam mladih,
zlostavljanje,
postojanje drugih mentalnih poremećaja u isto vreme,
postojanje samoubistva u porodici ili među prijateljima, među vršnjacima,
faktori rizika su i problemi identiteta,
ponekad to može biti i homoseksualnost,
neuspeh u školi,
loša kontrola besa,
porodični problemi.
Bitno je naglasiti da osobe koje planiraju ili izvrše samoubistvo, zapravo, ne žele da umru. One sebi želi da prekrate muke, jer sopstvene muke doživljavaju kao preplavljujuće i nepodnošljive. Međutim, nisu sve osobe koje sebi žele da oduzmu život svesne da samoubistvo, zapravo, znači kraj. Da ih nakon tog čina više neće biti. To nije u fokusu njihove pažnje, niti je samo po sebi bitno. Ono što je bitno je želja, veoma jaka želja da se prekrate muke. Iz tog razloga je veoma važno vrlo ozbiljno shvatiti osobu koja priča o samoubistvu. Istina je da neki ljudi dramatizuju i žele da skrenu pažnju na sebe ili manipulišu drugima kada pomenu da će sebi oduzeti život. Međutim, u ovom slučaju, nije istina da «pas koji laje ne ujeda» i da onaj ko priča o samoubistvi ga, zapravo, neće izvršiti. Postoje osobe koje su bile toliko uporne da sebi oduzmu život da su pokušavale i po nekoliko puta, dok u tome, na posletku, nisu uspele. S druge strane, kada se neko požali da ima suicidalne misli, taj neko zapravo traži pomoć, pokušava da podeli teskobu, pokušava da da do znanja koliko mu je teško i da iskomunicira da ne vidi smisao života koji vodi. Zato je veoma važno saslušati pojedinca koji nam se obrati s takvom pričom, punom beznađa i idejom da će samoubistvo rešiti sve njegove probleme.
U zavisnosti od mentalnog sklopa i nivoa funkcionisanja, razlozi za samoubistvo ili priču o samoubistvu su različiti.
Osobe granične organizacije često izvršavaju suicid jer ne mogu da podnesu proganjajuću savest i hronični besmisao.
Osobe s perfekcionističkim težnjama mogu izvršiti suicid jer smatraju da nikada neće doživeti maksimum, ostvariti savršenstvo kome teže, te smatraju da je život sam po sebi besmislen i pun poraza koje oni «ne mogu da podnesu»
Izvesni pojedinci su toliko ogorčeni na loše porodične obrasce, odnose s bližnjima, da mogu izvršiti samoubistvo iz osvete, na taj način kažnjavajući druge
Narcisoidne osobe mogu pokušati suicid ukoliko im samopoštovanje, ugled i status budu ozbiljno uzdrmani. Narcisima, u tim okolnostima, život sam po sebi, izgleda kao da je već okončan.
Dešava se da suicid počine osobe koje se nađu u stuacijama koje doživljavaju kao beskrajno stidne. Migracije, izbeglištva, promene u socio-ekonomskom statusu, razvod braka, ili bilo koji drugi stresor koji pojedincu predstavlja neopisivo važan i krajnje stidan problem, može da dovede do želje da se okonča život.
Ovo nabrajanje bi moglo da ide u nedogled. Ali činjenica je da se razlozi za samoubistvo veoma intimni i da svaka individua ima svoj lični razlog, koji je na neki način poseban i drugačiji od svih ostalih. To, međutim, ne znači da ne možemo naći neke zajedničke elemente kod svih ljudi sklonih samoubistvu. Jedan od osnovnih zajedničkih elemenata je gubljenje vere da život ima smisla i da će biti bolje. Kada je čovek kruto ubeđen da neće naći sreću i zadovoljstvo u životu, samoubistvo mu deluje kao najlakši izlaz iz problema.
Da bismo skrenuli pažnju na važnost ove teme, navodimo statističke podatke o suicidu:
Osobe s mentalnim poremećajima počine oko 90% svih suicida
Suicid izvrši jedna osoba na 10.000 stanovnika opšte populacije
10% opšte populacije razmišlja o tome da život nije vredan patnje
50-70% onih koji su se ubili nikada nikome nisu goovorili o svojim planovima o suicidu
Samo 16% onih koji razmišljaju o suicidu, to i podele s terapeutom ili lekarom
Oko 60% onih koji imaju suicidalne ideje saopšte to svom bračnom partneru ili najbližem prijatelju
Mladi adolescenti, uglavnom dečaci, izvršavaju suicid zbog problema u školi, doživljaja usamljenosti i krivice, kao i zbog veoma uzdrmanog porodičnog života.
Depresija povećava rizik od samoubistva 30 puta, a alkoholizam 25 puta
Nesigurna ili haotična privrženost u detinjstvu nalazi se u više od 90% ljudi koji su se ubili.
Kako pomoći osobi koja se požalila da ima samoubilačke misli?
S obzirom na to da osobe koje razmišljaju o sucidu, pate, osećaju beznađe i besmisao života, podrška je jedna od osnovnih stvari koju im možemo pružiti. Podrška može da varira od stručne pomoći, do slušanja problema koje osoba proživljava, preko različitih pokušaja ukazivanja na činjenicu da nije sve crno i da život ima smisla. Samoubice prave negativne generalizacije koje kažu da je apsolutno sve izgubljeno i negativno vrednovanje života kao «pakla na zemlji». Uzevši u obzir da su takve generalizacije preterane i netačne, podrška se može svoditi i na pobijanje istih. Nekada je dovoljno pružiti pažnju i ljubav. Međutim, ukoliko je težnja za suicidom proistekla iz ozbiljnijeg problema, može biti zaista neophodno obratiti se za stručnu pomoć.
Ono što bi valjalo ponoviti i zapamtiti je da je priča o samoubistvu – apel za pomoć. Diskreditovanje poziva da pomognemo osobi koja pati, njoj može izgledati kao da diskreditujemo nju kao ličnost. To, onda, može i potvrditi njenu iracionalnu ideju da život nema smisla i povećati šanse da ga sebi oduzme. Iz tog razloga je istaknuta važnost uvažavanja doživljaja, osećanja i mišljenja osobe koja vam se poverila da joj je «dosta života». Smoubistva nisu retka pojava. Ali, koliko god ova tema bila ozbiljna, nekada je dovoljno pokazati ljudskost, saosećajnost i brižnost, da bi suicidalnoj osobi dali razloge da preispita svoje motive za oduzimanje života.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Suicidalnost
Piše: Renata Senić
Reč samoubistvo potiče od latinskih reči: sui-sebe, occidere-ubiti. Jedna od najprihvaćenijih definicija samoubistva kaže da je to autodestruktivani čin s ciljem oduzimanja vlastitog života. Svetska zdravstvena organizacija nas izveštava da milion ljudi godišnje oduzme sebi život, što znači da svakih 40 sekundi neka osoba u svetu izvrši samoubistvo, a procenjuje se da su pokušaji samoubistva 20 puta češći.
Razlozi samoubistva i pokušaja samoubistva su zaista kompleksni.
Adolescencija sama po sebi teška, ona je vreme tranzicije, u njoj se dešavaju dramatične promene i u adolescenciji po prvi put u životu autodestruktivost bukne i upravo zato se kaže da je ovaj razvojni period pun rizika od pokušaja ili ostvarenja suicida. Pored adolescencije, u kojoj se razvojno gledano dešavaju brojne i dramatične promene u individui koja sazreva, postoje mnogi drugi brojni faktori rizika za pokušaj samoubistva. Nabrojaćemo neke od osnovnih:
Bitno je naglasiti da osobe koje planiraju ili izvrše samoubistvo, zapravo, ne žele da umru. One sebi želi da prekrate muke, jer sopstvene muke doživljavaju kao preplavljujuće i nepodnošljive. Međutim, nisu sve osobe koje sebi žele da oduzmu život svesne da samoubistvo, zapravo, znači kraj. Da ih nakon tog čina više neće biti. To nije u fokusu njihove pažnje, niti je samo po sebi bitno. Ono što je bitno je želja, veoma jaka želja da se prekrate muke. Iz tog razloga je veoma važno vrlo ozbiljno shvatiti osobu koja priča o samoubistvu. Istina je da neki ljudi dramatizuju i žele da skrenu pažnju na sebe ili manipulišu drugima kada pomenu da će sebi oduzeti život. Međutim, u ovom slučaju, nije istina da «pas koji laje ne ujeda» i da onaj ko priča o samoubistvi ga, zapravo, neće izvršiti. Postoje osobe koje su bile toliko uporne da sebi oduzmu život da su pokušavale i po nekoliko puta, dok u tome, na posletku, nisu uspele. S druge strane, kada se neko požali da ima suicidalne misli, taj neko zapravo traži pomoć, pokušava da podeli teskobu, pokušava da da do znanja koliko mu je teško i da iskomunicira da ne vidi smisao života koji vodi. Zato je veoma važno saslušati pojedinca koji nam se obrati s takvom pričom, punom beznađa i idejom da će samoubistvo rešiti sve njegove probleme.
U zavisnosti od mentalnog sklopa i nivoa funkcionisanja, razlozi za samoubistvo ili priču o samoubistvu su različiti.
Osobe granične organizacije često izvršavaju suicid jer ne mogu da podnesu proganjajuću savest i hronični besmisao.
Osobe s perfekcionističkim težnjama mogu izvršiti suicid jer smatraju da nikada neće doživeti maksimum, ostvariti savršenstvo kome teže, te smatraju da je život sam po sebi besmislen i pun poraza koje oni «ne mogu da podnesu»
Izvesni pojedinci su toliko ogorčeni na loše porodične obrasce, odnose s bližnjima, da mogu izvršiti samoubistvo iz osvete, na taj način kažnjavajući druge
Narcisoidne osobe mogu pokušati suicid ukoliko im samopoštovanje, ugled i status budu ozbiljno uzdrmani. Narcisima, u tim okolnostima, život sam po sebi, izgleda kao da je već okončan.
Dešava se da suicid počine osobe koje se nađu u stuacijama koje doživljavaju kao beskrajno stidne. Migracije, izbeglištva, promene u socio-ekonomskom statusu, razvod braka, ili bilo koji drugi stresor koji pojedincu predstavlja neopisivo važan i krajnje stidan problem, može da dovede do želje da se okonča život.
Ovo nabrajanje bi moglo da ide u nedogled. Ali činjenica je da se razlozi za samoubistvo veoma intimni i da svaka individua ima svoj lični razlog, koji je na neki način poseban i drugačiji od svih ostalih. To, međutim, ne znači da ne možemo naći neke zajedničke elemente kod svih ljudi sklonih samoubistvu. Jedan od osnovnih zajedničkih elemenata je gubljenje vere da život ima smisla i da će biti bolje. Kada je čovek kruto ubeđen da neće naći sreću i zadovoljstvo u životu, samoubistvo mu deluje kao najlakši izlaz iz problema.
Da bismo skrenuli pažnju na važnost ove teme, navodimo statističke podatke o suicidu:
Kako pomoći osobi koja se požalila da ima samoubilačke misli?
S obzirom na to da osobe koje razmišljaju o sucidu, pate, osećaju beznađe i besmisao života, podrška je jedna od osnovnih stvari koju im možemo pružiti. Podrška može da varira od stručne pomoći, do slušanja problema koje osoba proživljava, preko različitih pokušaja ukazivanja na činjenicu da nije sve crno i da život ima smisla. Samoubice prave negativne generalizacije koje kažu da je apsolutno sve izgubljeno i negativno vrednovanje života kao «pakla na zemlji». Uzevši u obzir da su takve generalizacije preterane i netačne, podrška se može svoditi i na pobijanje istih. Nekada je dovoljno pružiti pažnju i ljubav. Međutim, ukoliko je težnja za suicidom proistekla iz ozbiljnijeg problema, može biti zaista neophodno obratiti se za stručnu pomoć.
Ono što bi valjalo ponoviti i zapamtiti je da je priča o samoubistvu – apel za pomoć. Diskreditovanje poziva da pomognemo osobi koja pati, njoj može izgledati kao da diskreditujemo nju kao ličnost. To, onda, može i potvrditi njenu iracionalnu ideju da život nema smisla i povećati šanse da ga sebi oduzme. Iz tog razloga je istaknuta važnost uvažavanja doživljaja, osećanja i mišljenja osobe koja vam se poverila da joj je «dosta života». Smoubistva nisu retka pojava. Ali, koliko god ova tema bila ozbiljna, nekada je dovoljno pokazati ljudskost, saosećajnost i brižnost, da bi suicidalnoj osobi dali razloge da preispita svoje motive za oduzimanje života.
Povezane teme: