Ljudi su od davnina pokušavali da tumače svoje snove. Još je Aleksandar Veliki, u svoje bitke, vodio “tumača” snova, verujući da mu snovi šalju poruku o njegovoj sudbini.
Snovi su zanimali razne narode i plemena i, pre pojave naučne misli o snovima, ljudi su se na različite načine dovijali ne bi li saznali značenje svojih snova.
U ovom tekstu ću ukratko prikazati psihoanalitičko viđenje porekla, svrhe i načina tumačenja snova, s posebnim akcentom na ideje prvog čoveka koji je interepretaciju snova doveo do naučne ravni.
„Tumačenje snova“, Frojdovo delo, objavljeno 1900. godine, predstavlja knjigu-prekretnicu. Pre objavljivanja ove knjige, Frojd se godinama bavio tumačenjem sopstvenih snova, da bi zatim počeo da se bavi tumačenjem snova svojih patijenata. Nakon Frojda su mnogi njegovi nastavljači upotpunjavali i kritikovali njegove osnovne postavke. Možda jedan od najzanimljivijih komentara daje Oktave Manoni, koji kaže da nijedan od snova koje je Frojd upotrebio, ništa više nego snovi drugih, ne mogu biti predmet iscrpne interpretacije jer „svaki san ima svoj pupak preko kojeg uspostavlja vezu s nepoznatim“. Manoni dodaje da Frojd, dok interpretira svoje i snove drugih, ostaje diskretan. Zapravo, reč je o tome da svaki san ima mnogo nivoa i da se može interpretirati u više različitih konteksata i situacija, ali da krajnja interpretacija, upravo zbog složenosti i višeznačnosti sna, nije moguća.
Koji su izvori sna i odakle dolazi njegov materijal?
Po Frojdu, naši snovi su uvek izazvani „nekim događajem posle kojeg još nismo prespavali noć“. Dakle, izvori naših snova su delovi bliže ili dalje prošlosti, i da bi se san proizveo, oni treba da se povežu s nekim utiskom ili događajem koji se odigrava na dan nastanka tog sna.
U toku spavanja, slabi naša svest, kao i glas savesti. Mirni smo, toplo nam je, i ulazimo u situaciju koja je po, Frojdu, idealna za stvaranje snovnih sadržaja koji služe za ispunjenje potisnutih želja, agresivnih poriva i seksualnih nagona koji se nisu mogli ostvariti, već su ostali zakopani u dubini podsvesti. Zapravo, prva Frojdova misao bila je da san služi ispunjenju zabranjenih i, stoga, potisnutih želja. Međutim, snovi često deluju nejasno, maglovito, čak besmisleno. Razlog iz kog se oni prerušavaju nalazimo u mehanizmima rada sna i u cenzuri – koja ne dozvoljava potisnutim i neprijatnim dražima da se, u svom izvornom obliku, pojave u snu. Jedino kada se naš svesni i nesvesni deo “slažu” oko onoga što žele, san predstavlja ispunjenje želje. Takav je slučaj, najčešće, s dečjim snovima, koji su znatno jasniji i manje prerušeni od snova odraslih ljudi. U slučaju odraslog dela populacije, često se dešava da se naša svest i podsvest ne slažu. Zapravo, dešava se da potiskujemo sve želje i porive za koje smatramo da su, iz nekog razloga, nedozvoljeni, opasni ili loši. U takvim slučajevima san predstavlja “prerušeno ispunjenje potisnute želje”.
Dečji snovi jasno pokazuju da je suština sna očigledna, i predstavlja ostvarenje nezadovoljene želje.
Snovi odraslih ljudi su, za razliku od dečijih snova, zbrkani, naizgled besmisleni, a zapravo teško razumljivi. Razumevamo ih uz pomoć veštine i tehnike tumačenja snova.
Zašto su snovi, pokekada, tako teški za razumevanje?
Frojd je smatrao da kod svakog čoveka postoje želje za koje niti on sam ne bi želeo da zna, niti bi želeo da iko na svetu sazna za njih. Takve želje se, stoga, potiskuju i putem različitih mehanizama, koji štite kako naš san, tako i nas same, od onoga što je potisnuto, maskiraju i uobličavaju u slike i sadržaje koji nam deluju nerazumljivo i teško shvatljivo.
Da bi napravio razliku između stvarnog značenja sna i prerušenog snovnog materijala, Frojd je uveo pojmove manifestnog i latentnog sadržaja sna. Manifestni je sadržaj sna kakvog se sećamo, dakle – često maskirani sadržaj čije značenje još ne razumemo. Latentni sadržaj sna je potisnuto značenje sna do kojeg dolazimo putem slobodnih asocijacija i tehnike interpretiranja. Cenzura je mehanizam koji ne dozvoljava da potisnute želje budu jasno prikazane u snu i dozvoljava da se u san pretoče samo sadržaji koji su snevaču prijatni.
Frojd deformaciju sna poredi s učtivošću koja se vrlo često sastoji u prerušavanju agresivnih ili negativnih misli u pristojnije formule. Dakle, u snu se sprovodi nesvesna cenzura želje: „što je cenzura stroža, to je prerušavanje potpunije“, kaže Frojd.
San s bolnim sadržajem mogao bi, dakle, biti ispunjenje želje: bolni sadržaj je proizvod prerušavanja, deformacija onoga što je snevač želeo, a deformacija je, svakako, proizvod cenzure.
Rad sna
Da bismo došli do pravog značenja snova, služimo se tehnikom analize i tumačenja. Tehnika je složena, no, načelno se sastoji u razmatranju četiri glavna mehanizma koji prerušavaju latentni u manifestni sadržaj, odnosno – četiri faze snevanja. To su: kondenzacija ili sažimanje, premeštanje (koje je, u krajnjoj liniji, preokretanje u suprotnost), simboličko predstavljanje i sekundarna revizija. Frojd stavlja naglasak na dva najbitnija mehanizma: rad kondenzacije (sažimanja) i rad premeštanja. On ističe da su ova dva procesa od suštinskog značaja za funkcionisanje nesvesnog, na koje nailazimo i u drugim formacijama.
Sažimanje (Verdichtung) predstavlja zamenu celine delom. Na pretpostavku o sažimanju Frojda je naveo zaključak o šturosti i siromaštvu očiglednog sadržaja nekih snova u poređenju s bogatstvom latentnih misli tih istih analiziranih snova. Ispitujući razne primere snova, Frojd pokazuje da se kondenzacija organizuje oko određenih termina iz očiglednog sadržaja, koji su neka vrsta spoja pre kojeg je učinjena fuzija između mnogobrojnih latentnih misli, međusobno potpuno različitih. Kada se, na primer, mehanizam kondenzacije odnosi na reči ili imenice, može dovesti do novih kovanica, koje su naizgled sasvim besmislene. Uobičajen primer sažimanja slikovnog dela sna izgleda tako da se u jednu osobu smeštaju osobine i opisi nekolicine osoba, ali tako da nijedna od nekolicine osoba nema zapravo zajedničke osobine. Na primer, osoba koju sanjamo može imati lik neke druge osobe, ali je u snu zovemo imenom koje ne pripada toj osobi. S druge strane, snevač može jasno reći da zna da je sanjao, na primer, neku slavnu ličnost, ali da ta ličnost nije imala nikakve sličnosti s njenim realnim izgledom, već je delom podsećala na oca, delom na majku, a bila je obučena kao snevačeva devojka. Analizom uspostavljamo odnose koji mogu biti zajednički svim pomenutim osobama u snu.
Premeštanje (Verschiebung) je, zapravo, mehanizam psihički intenzivnih prenošenja izvesnih elemenata na neke druge. Proces radi tako da, na primer, sadržajno bogati elementi, naizgled postaju beznačajni i u stanju su da izmaknu cenzuri, dok se drugim elementima pridaje veća važnost. Iz tog razloga je, između ostalog, neophodno obratiti pažnju na svaki deo sna. Sama činjenica da snevač sam pravi san ukazuje da je svaki element sna bitan. Dakle, ono što se snevaču čini najvažnijim, može biti mnogo manje važno od neke, naizgled, sporedne stvari u snu.
Treći mehanizam se odnosi na simboličko prikazivanje u snu. Ovaj mehanizam pokazuje da san ne može predstavljati logičke odnose između elemenata iz kojih je sastavljen, ali da ih zato može izmeniti ili „našminkati“. Interpretacija, za koju Frojd kaže da je „kraljevski put u nesvesno“ ima za zadatak da ponovo uspostavi odnose koje je izbrisao rad sna. Pišući o ovom mehanizmu Frojd ističe važnost identifikacije u snu. Identifikacija je sredstvo preko kojeg dve osobe mogu izgraditi jednu ili biti predstavljene preko jedne stvari koja im je zajednička. Identifikacija može funkcionisati i kao sredstvo prerušavanja samog snevača. Frojd ističe da se sama snevačeva ličnost pojavljuje u svakom od snova i da nije naišao ni na jedno odstupanje od ovog pravila.
Simbolizacija može biti jasnija i manje jasna. Osoba, na primer, može sanjati svog prijatelja u rupi. Taj san joj, isprva, može delovati besmisleno. Međutim, kada upitamo o dešavanjima u realnom životu, odnosu između snevača i prijatelja i dopustimo snevaču da slobodno asocira, možemo doći do toga da se snevač brine za svog prijatelja i da smatra da on lako može upasti u nevolju (nalazi se u rupi = ponire = upada u nevolju).
Simbolizacijom se zabranjene želje maskiraju i čine neprepoznatljivim. Iako je Frojd verovao da simboli sna nisu konstantni, ipak je pominjao simbole koji najčešće imaju određeno značenje. Naglasak je na tome da se svaki san razumeva i interpretiva s individualnog stanovišta. Međutim, vodeći se iskustvom analize sopstvenih, kao i snova svojih klijenata, Frojd je ipak ukazao na najčešće značenje pojedinih snovnih simbola.
Najpoznatiji simboli muškog polnog organa: štap,kišobran,stub (i drugi dugački,uspravni predmeti), mač, koplje, strela, sablja, pištolj (šiljato i vatreno oružje), kao slavina, vodoskok, luster, zmija, kravata, cigara, ključ, čekić, buzdovan, šešir i broj tri.
Najpoznatiji simboli ženskog polnog organa: pećina,jama, kutija, kovčežić, školjka, vrt, kapija, soba, tvrđava, crkva, cipela i sl.
Broj tri, takođe, simbolizuje seks. Zapravo svi neparni brojevi se mogu tumačiti kao maskirana seksualnost, odnosno varijacija broja tri. Seksualni čin simbolizuju i gotovo sve ritmične radnje: ulaženje i izlaženje iz prostorija, gimnastika, skakanje, jahanje, letenje…
Masturbacija je obično predstavljena klizanjem ili otkidanjem grane. Dok je kastracija često simbolizovana šišanjem, opadanjem kose, ispadanjem ili vađenjem zuba!
Nisu, međutim, svi snovni simboli seksualnog karaktera.
Orijentacija u snu ima vrednosni smisao. Levo najčešće ukazuje na nešto loše, dok desno ukazuje na dobro.
Odlazak na put simbolizuje smrt.
Izlazazak iz vode, kupanje u jezeru ili moru simbolizuju rođenje.
Kralj simbolizuje oca, kraljica majku, a gamad braću i sestre, princ/priceza simbolizuju snevača.
Analitičari su retko komentarisali ovo poglavlje Frojdove knjige, osim kada su upućivali pritužbe na njegov račun. Na primer, pojava majke u snu može ukazivati na rodoskrvne težnje, ali i na potrebu za ljubavlju i zaštitom, kao i na strah, na primer strah od kazne za neko učinjeno delo. U savremenim analizama sna se izbegava primena opštijih ključeva, već se radi na analizi svakog konkretnog sna, jer on ima svoj sopstveni ključ – čak i u okviru jedne iste ličnosti.
Krajnja aktivnost procesa sanjanja je “sekundarna revizija”. Frojd ističe da u izvesnim slučajevima sadržaj sna ne proizlazi samo iz misli sna, već da neka psihička funkcija, putem okolišanja naše svesne misli, naših fantazama, može da oboji san nekim drugim elementima. Ta psihička instanca, koja obično ima funkciju cenzure, može da proizvede produžetke ili proširenja sna. Frojd ukazuje da su proširenja sna lako prepoznatljiva jer su obično stidljivo uvedena pomoću izraza „kao da“.
Svaki san se može tumačiti više puta i na više nivoa. Mnogi analizandi podležu otporu u pričanju svih elemenata sna, neretko u drugom pričanju sna dodaju elemente koje su u prvom izostavili. Takođe, nakon analize sna, dešava se da ponovo sanjaju san koji potvrđuje ili osporava interpretaciju prethodno iznetog materijala. Sekundarna revizija se, nakon Frojda, nije pokazala kao preterano popularna kod psihoanalitičara. Ovaj proces predstavlja naknadnu obradu sna i osmišljavanje sna. Međutim, nije neophodno da se dešava samo u seansi ili samo uz pomoć analitičara. Mi sami naknadno revidiramo san kada o njemu razmišljamo nakon buđenja ili kroz dnevno sanjarenje ili kroz fantazije. Posebno ako nakon razmišljanja o značenju sna ponovo sanjamo gotovo isti san u kom se uobličavaju prethodno nejasni elementi. Kada se takva situacija dogodi, znači da je cenzura u značajnoj meri popustila jer smo uspeli da u značajnoj meri osvestimo i osmislimo prethodno nerazumljive aspekte sna.
Pišući o „tipičnim snovima“, Frojd se najviše oslanja na simbolizaciju. U „tipične snove“ svrstava snove za koje pretpostavlja da imaju isto značenje za sve ljude. Svestan opasnosti ovakvog pristupa, Frojd daje objašnjenje koje kaže: „ako je istina da se suočeni s nekim snovima, subjekti mogu naći nemoćni da stvaraju asocijacije ili da pronađu druge asocijacije osim poznatih i bezličnih simbola, tu ne može biti govora o prepuštanju čistom interpretativnom užitku…Upravo smo zbog toga primorani da kombinujemo dve tehnike: oslanjaćemo se na nizanje snevačevih ideja i dodaćemo ono što bude nedostajalo zahvaljujući tumačevom poznavanju simbola“. Frojd dodaje da ako dve tehnike treba da se međusobno dopunjuju „prevođenje u simbole je samo pomoćni postupak“.
Savremeno psihoanalitičko tumačenje snova
Od Frojda do danas, mnogi psihoanalitičari su korigovali originalnu Frojdovu misao o snovima.
1950. godine je Frida From Rajhman iznela mišljenje da se mnogi snovi, zapravo, ne odnose na ispunjenje želja.
Erih From je, nešto kasnije, san video kao pokušaj izražavanja psihodinamskog konflikta.
Pol Lipman je 1998. godine izneo svoju teoriju prema kojoj snovi odgovaraju ličnim brigama i socijalnim faktorima.
Edgar Levenson je, nekoliko godina nakon Lipmana, ukazao da snovi često oslikavaju najjednostavnije činjenice snevačevog iskustva, istine koje su tako (naizgled) obične da, u analitičkim uslovima, ni klijent ni terapeut ne mogu potpuno da ih razumeju bez sekundarne obrade, kroz interpretaciju.
Blečner smatra da snovi izražavaju stvari koje su neizrezive na bilo koji drugi način.
Savremena psihoanaliza se u mnogo tačaka razlikuje u shvatanju nastanka i tumačenja snova. Pojedini analitičari veruju da san čak ni nema latentni sadržaj, već da nastaje kao neurološki formirana slika, koju snevač osmišljava. Tumačenje bi, u tom slučaju, išlo ka stavljanju sna u kontekst celokupnog snevačevog života. Drugi analitičari smatraju da metod slobodnih asocijacija nije uvek (ili uopšte) od pomoći u razumevanju snova. Oni veruju da snovi predstavljaju sadržaje naše psihe za koje nemamo reči, tako da nikakva asocijacija ne može uobličiti sadržaj. Oni veruju da je san odgovor, a da tumačenje služi za postavljanje odgovarajućeg pitanja za tako ponuđeni odgovor. Pojedinci i dalje veruju da se valja služiti određenim tehnikama za tumačenje sna i čak se i vode tehnikama koje je Frojd ponudio. No, svi se danas slažu da je celokupan kontekst snevačevog života bitan za razumevanje sna, kao i da se svaki san tumači na više nivoa. Akcenat je na individualnom i snovne simbole gotovo više niko ne posmatra kao nešto što može biti dato samo po sebi.
Za kraj je bitno naglasiti da su snovi kompleksne tvorevine. Psihoanalitičko znanje nam može biti vodič i valjalo bi celokupan korpus tog znanja imati u vidu ako se bavimo tumačenjem snova. No, primat ćemo davati klijentovoj istoriji i odnosu između analizanda (klijenta) i tumača (analitičara). S današnjeg stanovišta je bolje reći – ne da se snovi prevode (iz nerazumljivog u razumljivi sadržaj), već se vremenom, kroz analizu, uči kako da se govori u kontekstu klijentovog individualnog snovnog „jezika“.
This entry was posted in Aspekti ličnosti. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Tumačenje snova
Piše: Renata Senić
Ljudi su od davnina pokušavali da tumače svoje snove. Još je Aleksandar Veliki, u svoje bitke, vodio “tumača” snova, verujući da mu snovi šalju poruku o njegovoj sudbini.
Snovi su zanimali razne narode i plemena i, pre pojave naučne misli o snovima, ljudi su se na različite načine dovijali ne bi li saznali značenje svojih snova.
U ovom tekstu ću ukratko prikazati psihoanalitičko viđenje porekla, svrhe i načina tumačenja snova, s posebnim akcentom na ideje prvog čoveka koji je interepretaciju snova doveo do naučne ravni.
„Tumačenje snova“, Frojdovo delo, objavljeno 1900. godine, predstavlja knjigu-prekretnicu. Pre objavljivanja ove knjige, Frojd se godinama bavio tumačenjem sopstvenih snova, da bi zatim počeo da se bavi tumačenjem snova svojih patijenata. Nakon Frojda su mnogi njegovi nastavljači upotpunjavali i kritikovali njegove osnovne postavke. Možda jedan od najzanimljivijih komentara daje Oktave Manoni, koji kaže da nijedan od snova koje je Frojd upotrebio, ništa više nego snovi drugih, ne mogu biti predmet iscrpne interpretacije jer „svaki san ima svoj pupak preko kojeg uspostavlja vezu s nepoznatim“. Manoni dodaje da Frojd, dok interpretira svoje i snove drugih, ostaje diskretan. Zapravo, reč je o tome da svaki san ima mnogo nivoa i da se može interpretirati u više različitih konteksata i situacija, ali da krajnja interpretacija, upravo zbog složenosti i višeznačnosti sna, nije moguća.
Koji su izvori sna i odakle dolazi njegov materijal?
Po Frojdu, naši snovi su uvek izazvani „nekim događajem posle kojeg još nismo prespavali noć“. Dakle, izvori naših snova su delovi bliže ili dalje prošlosti, i da bi se san proizveo, oni treba da se povežu s nekim utiskom ili događajem koji se odigrava na dan nastanka tog sna.
U toku spavanja, slabi naša svest, kao i glas savesti. Mirni smo, toplo nam je, i ulazimo u situaciju koja je po, Frojdu, idealna za stvaranje snovnih sadržaja koji služe za ispunjenje potisnutih želja, agresivnih poriva i seksualnih nagona koji se nisu mogli ostvariti, već su ostali zakopani u dubini podsvesti. Zapravo, prva Frojdova misao bila je da san služi ispunjenju zabranjenih i, stoga, potisnutih želja. Međutim, snovi često deluju nejasno, maglovito, čak besmisleno. Razlog iz kog se oni prerušavaju nalazimo u mehanizmima rada sna i u cenzuri – koja ne dozvoljava potisnutim i neprijatnim dražima da se, u svom izvornom obliku, pojave u snu. Jedino kada se naš svesni i nesvesni deo “slažu” oko onoga što žele, san predstavlja ispunjenje želje. Takav je slučaj, najčešće, s dečjim snovima, koji su znatno jasniji i manje prerušeni od snova odraslih ljudi. U slučaju odraslog dela populacije, često se dešava da se naša svest i podsvest ne slažu. Zapravo, dešava se da potiskujemo sve želje i porive za koje smatramo da su, iz nekog razloga, nedozvoljeni, opasni ili loši. U takvim slučajevima san predstavlja “prerušeno ispunjenje potisnute želje”.
Dečji snovi jasno pokazuju da je suština sna očigledna, i predstavlja ostvarenje nezadovoljene želje.
Snovi odraslih ljudi su, za razliku od dečijih snova, zbrkani, naizgled besmisleni, a zapravo teško razumljivi. Razumevamo ih uz pomoć veštine i tehnike tumačenja snova.
Zašto su snovi, pokekada, tako teški za razumevanje?
Frojd je smatrao da kod svakog čoveka postoje želje za koje niti on sam ne bi želeo da zna, niti bi želeo da iko na svetu sazna za njih. Takve želje se, stoga, potiskuju i putem različitih mehanizama, koji štite kako naš san, tako i nas same, od onoga što je potisnuto, maskiraju i uobličavaju u slike i sadržaje koji nam deluju nerazumljivo i teško shvatljivo.
Da bi napravio razliku između stvarnog značenja sna i prerušenog snovnog materijala, Frojd je uveo pojmove manifestnog i latentnog sadržaja sna. Manifestni je sadržaj sna kakvog se sećamo, dakle – često maskirani sadržaj čije značenje još ne razumemo. Latentni sadržaj sna je potisnuto značenje sna do kojeg dolazimo putem slobodnih asocijacija i tehnike interpretiranja. Cenzura je mehanizam koji ne dozvoljava da potisnute želje budu jasno prikazane u snu i dozvoljava da se u san pretoče samo sadržaji koji su snevaču prijatni.
Frojd deformaciju sna poredi s učtivošću koja se vrlo često sastoji u prerušavanju agresivnih ili negativnih misli u pristojnije formule. Dakle, u snu se sprovodi nesvesna cenzura želje: „što je cenzura stroža, to je prerušavanje potpunije“, kaže Frojd.
San s bolnim sadržajem mogao bi, dakle, biti ispunjenje želje: bolni sadržaj je proizvod prerušavanja, deformacija onoga što je snevač želeo, a deformacija je, svakako, proizvod cenzure.
Rad sna
Da bismo došli do pravog značenja snova, služimo se tehnikom analize i tumačenja. Tehnika je složena, no, načelno se sastoji u razmatranju četiri glavna mehanizma koji prerušavaju latentni u manifestni sadržaj, odnosno – četiri faze snevanja. To su: kondenzacija ili sažimanje, premeštanje (koje je, u krajnjoj liniji, preokretanje u suprotnost), simboličko predstavljanje i sekundarna revizija. Frojd stavlja naglasak na dva najbitnija mehanizma: rad kondenzacije (sažimanja) i rad premeštanja. On ističe da su ova dva procesa od suštinskog značaja za funkcionisanje nesvesnog, na koje nailazimo i u drugim formacijama.
Sažimanje (Verdichtung) predstavlja zamenu celine delom. Na pretpostavku o sažimanju Frojda je naveo zaključak o šturosti i siromaštvu očiglednog sadržaja nekih snova u poređenju s bogatstvom latentnih misli tih istih analiziranih snova. Ispitujući razne primere snova, Frojd pokazuje da se kondenzacija organizuje oko određenih termina iz očiglednog sadržaja, koji su neka vrsta spoja pre kojeg je učinjena fuzija između mnogobrojnih latentnih misli, međusobno potpuno različitih. Kada se, na primer, mehanizam kondenzacije odnosi na reči ili imenice, može dovesti do novih kovanica, koje su naizgled sasvim besmislene. Uobičajen primer sažimanja slikovnog dela sna izgleda tako da se u jednu osobu smeštaju osobine i opisi nekolicine osoba, ali tako da nijedna od nekolicine osoba nema zapravo zajedničke osobine. Na primer, osoba koju sanjamo može imati lik neke druge osobe, ali je u snu zovemo imenom koje ne pripada toj osobi. S druge strane, snevač može jasno reći da zna da je sanjao, na primer, neku slavnu ličnost, ali da ta ličnost nije imala nikakve sličnosti s njenim realnim izgledom, već je delom podsećala na oca, delom na majku, a bila je obučena kao snevačeva devojka. Analizom uspostavljamo odnose koji mogu biti zajednički svim pomenutim osobama u snu.
Premeštanje (Verschiebung) je, zapravo, mehanizam psihički intenzivnih prenošenja izvesnih elemenata na neke druge. Proces radi tako da, na primer, sadržajno bogati elementi, naizgled postaju beznačajni i u stanju su da izmaknu cenzuri, dok se drugim elementima pridaje veća važnost. Iz tog razloga je, između ostalog, neophodno obratiti pažnju na svaki deo sna. Sama činjenica da snevač sam pravi san ukazuje da je svaki element sna bitan. Dakle, ono što se snevaču čini najvažnijim, može biti mnogo manje važno od neke, naizgled, sporedne stvari u snu.
Treći mehanizam se odnosi na simboličko prikazivanje u snu. Ovaj mehanizam pokazuje da san ne može predstavljati logičke odnose između elemenata iz kojih je sastavljen, ali da ih zato može izmeniti ili „našminkati“. Interpretacija, za koju Frojd kaže da je „kraljevski put u nesvesno“ ima za zadatak da ponovo uspostavi odnose koje je izbrisao rad sna. Pišući o ovom mehanizmu Frojd ističe važnost identifikacije u snu. Identifikacija je sredstvo preko kojeg dve osobe mogu izgraditi jednu ili biti predstavljene preko jedne stvari koja im je zajednička. Identifikacija može funkcionisati i kao sredstvo prerušavanja samog snevača. Frojd ističe da se sama snevačeva ličnost pojavljuje u svakom od snova i da nije naišao ni na jedno odstupanje od ovog pravila.
Simbolizacija može biti jasnija i manje jasna. Osoba, na primer, može sanjati svog prijatelja u rupi. Taj san joj, isprva, može delovati besmisleno. Međutim, kada upitamo o dešavanjima u realnom životu, odnosu između snevača i prijatelja i dopustimo snevaču da slobodno asocira, možemo doći do toga da se snevač brine za svog prijatelja i da smatra da on lako može upasti u nevolju (nalazi se u rupi = ponire = upada u nevolju).
Simbolizacijom se zabranjene želje maskiraju i čine neprepoznatljivim. Iako je Frojd verovao da simboli sna nisu konstantni, ipak je pominjao simbole koji najčešće imaju određeno značenje. Naglasak je na tome da se svaki san razumeva i interpretiva s individualnog stanovišta. Međutim, vodeći se iskustvom analize sopstvenih, kao i snova svojih klijenata, Frojd je ipak ukazao na najčešće značenje pojedinih snovnih simbola.
Analitičari su retko komentarisali ovo poglavlje Frojdove knjige, osim kada su upućivali pritužbe na njegov račun. Na primer, pojava majke u snu može ukazivati na rodoskrvne težnje, ali i na potrebu za ljubavlju i zaštitom, kao i na strah, na primer strah od kazne za neko učinjeno delo. U savremenim analizama sna se izbegava primena opštijih ključeva, već se radi na analizi svakog konkretnog sna, jer on ima svoj sopstveni ključ – čak i u okviru jedne iste ličnosti.
Krajnja aktivnost procesa sanjanja je “sekundarna revizija”. Frojd ističe da u izvesnim slučajevima sadržaj sna ne proizlazi samo iz misli sna, već da neka psihička funkcija, putem okolišanja naše svesne misli, naših fantazama, može da oboji san nekim drugim elementima. Ta psihička instanca, koja obično ima funkciju cenzure, može da proizvede produžetke ili proširenja sna. Frojd ukazuje da su proširenja sna lako prepoznatljiva jer su obično stidljivo uvedena pomoću izraza „kao da“.
Svaki san se može tumačiti više puta i na više nivoa. Mnogi analizandi podležu otporu u pričanju svih elemenata sna, neretko u drugom pričanju sna dodaju elemente koje su u prvom izostavili. Takođe, nakon analize sna, dešava se da ponovo sanjaju san koji potvrđuje ili osporava interpretaciju prethodno iznetog materijala. Sekundarna revizija se, nakon Frojda, nije pokazala kao preterano popularna kod psihoanalitičara. Ovaj proces predstavlja naknadnu obradu sna i osmišljavanje sna. Međutim, nije neophodno da se dešava samo u seansi ili samo uz pomoć analitičara. Mi sami naknadno revidiramo san kada o njemu razmišljamo nakon buđenja ili kroz dnevno sanjarenje ili kroz fantazije. Posebno ako nakon razmišljanja o značenju sna ponovo sanjamo gotovo isti san u kom se uobličavaju prethodno nejasni elementi. Kada se takva situacija dogodi, znači da je cenzura u značajnoj meri popustila jer smo uspeli da u značajnoj meri osvestimo i osmislimo prethodno nerazumljive aspekte sna.
Pišući o „tipičnim snovima“, Frojd se najviše oslanja na simbolizaciju. U „tipične snove“ svrstava snove za koje pretpostavlja da imaju isto značenje za sve ljude. Svestan opasnosti ovakvog pristupa, Frojd daje objašnjenje koje kaže: „ako je istina da se suočeni s nekim snovima, subjekti mogu naći nemoćni da stvaraju asocijacije ili da pronađu druge asocijacije osim poznatih i bezličnih simbola, tu ne može biti govora o prepuštanju čistom interpretativnom užitku…Upravo smo zbog toga primorani da kombinujemo dve tehnike: oslanjaćemo se na nizanje snevačevih ideja i dodaćemo ono što bude nedostajalo zahvaljujući tumačevom poznavanju simbola“. Frojd dodaje da ako dve tehnike treba da se međusobno dopunjuju „prevođenje u simbole je samo pomoćni postupak“.
Savremeno psihoanalitičko tumačenje snova
Od Frojda do danas, mnogi psihoanalitičari su korigovali originalnu Frojdovu misao o snovima.
Savremena psihoanaliza se u mnogo tačaka razlikuje u shvatanju nastanka i tumačenja snova. Pojedini analitičari veruju da san čak ni nema latentni sadržaj, već da nastaje kao neurološki formirana slika, koju snevač osmišljava. Tumačenje bi, u tom slučaju, išlo ka stavljanju sna u kontekst celokupnog snevačevog života. Drugi analitičari smatraju da metod slobodnih asocijacija nije uvek (ili uopšte) od pomoći u razumevanju snova. Oni veruju da snovi predstavljaju sadržaje naše psihe za koje nemamo reči, tako da nikakva asocijacija ne može uobličiti sadržaj. Oni veruju da je san odgovor, a da tumačenje služi za postavljanje odgovarajućeg pitanja za tako ponuđeni odgovor. Pojedinci i dalje veruju da se valja služiti određenim tehnikama za tumačenje sna i čak se i vode tehnikama koje je Frojd ponudio. No, svi se danas slažu da je celokupan kontekst snevačevog života bitan za razumevanje sna, kao i da se svaki san tumači na više nivoa. Akcenat je na individualnom i snovne simbole gotovo više niko ne posmatra kao nešto što može biti dato samo po sebi.
Za kraj je bitno naglasiti da su snovi kompleksne tvorevine. Psihoanalitičko znanje nam može biti vodič i valjalo bi celokupan korpus tog znanja imati u vidu ako se bavimo tumačenjem snova. No, primat ćemo davati klijentovoj istoriji i odnosu između analizanda (klijenta) i tumača (analitičara). S današnjeg stanovišta je bolje reći – ne da se snovi prevode (iz nerazumljivog u razumljivi sadržaj), već se vremenom, kroz analizu, uči kako da se govori u kontekstu klijentovog individualnog snovnog „jezika“.