Na prvi pogled deluje kako je bliskost u braku, bliskost bračnih partnera, nešto što se podrazumeva. Reč koja bi se sigurno našla u opisu definicije braka kod većine ljudi. A da li je u realnosti baš tako? Da li vi osećate da ste bliski sa svojim bračnim partnerom? Da li poznajete ljude koji jesu? I ako da, koliko njih?
A ukoliko ne, koji sve problemi iz toga proizilaze?
Može se reći da su glavni ljudski problemi sa kojima se borimo, i često najveći ili oni koji nas najviše muče, posledica nezadovoljavajućih odnosa i to upravo onih odnosa u kojima smo gotovo svakodnevno, za koje smo emotivno, rodbinski ili profesionalno vezani. Jedan od najvažnijih odnosa između odraslih ljudi je bračni odnos.
U današnje vreme kada su statistike po pitanju razvoda u Srbiji poražavajuće, a evropske statistike pokazuju slične ili gore rezultate (npr. u Velikoj Britaniji samo 45% domaćinstava predstavljaju venčani parovi), veliki broj ljudi sumnja u samu instituciju braka. Da li je brak zastareli pojam koji izumire u modernom načinu života ili vrednost kojoj treba vratiti prvobitni smisao?
Odnosi u braku
Mnogi parovi, čiji su brakovi u početku bili puni ljubavi, primećuju kako početna bliskost počinje da nestaje, a ne znaju kako da otkriju šta je tome uzrok. I dok neki drugi aspekti braka, kao što su dobri odnosi sa porodicom i prijateljima, mogu biti na zadovoljavajućem nivou, događa se da lični odnos između partnera počinje ili da propada ili je na nižem nivou od njihovih želja i očekivanja. Naravno, kada naše želje i očekivanja nisu ispunjeni, i čak uviđamo da su iz dana u dan sve manje i manje šanse da se te želje i očekivanja ispune, počinjemo da bivamo frustrirani i nezadovoljni. A kada se to dogodi, postajemo drugačiji, manje otvoreni, manje topli, nemamo više toliko razumevanja kao pre, i vrlo brzo se ruši početna bliskost.
Šta se to događa sa našim odnosima u braku? Zašto između velikog broja ljudi privlačnost počne da slabi ubrzo nakon sklapanja braka? Kako se dogodi da tako brzo bračni partneri postanu nezadovoljni, frustrirani i kako počnu da gube najpre bliskost, a zatim i želju da tu bliskost povrate?
Brak od bračnih partnera zahteva više nego bilo koji drugi odnos. Istovremeno, partneri nisu pripremljeni za ono što u braku mogu da očekuju, niti kako da se nose sa problemima koji se mogu pojaviti.
Dok zaljubljenost traje, najčešće idealizujemo partnera, pripisujemo mu sve one osobine i vrline koje cenimo i priželjkujemo. Zaljubljenost je emocionalno stanje u kojem gledamo kroz „ružičaste naočare“ i vidimo najčešće samo ono što želimo. Kako se bolje upoznajemo, tako i otkrivamo da naša „osoba iz snova“ ima određene karakterne crte koje nam ne odgovaraju, a možda dolazimo i do zaključka da uopšte ne poznajemo partnera, što naravno dovodi do velikog razočarenja.
Pre nego se odlučimo na brak važno je da upoznamo osobu sa kojom smo u vezi, da otkrijemo njene osobine i sklonosti, da proverimo koliko se slažemo i podržavamo, kao i da li zajedno možemo da se razvijamo, suočavamo sa problemima i izazovima u životu.
Česti su slučajevi u kojima se u brak stupa veoma brzo, u naletu zaljubljenosti, u trenucima kada nam se čini da je osoba pored nas idealna, da je to čovek, odnosno žena našeg života. Takođe je neverovatno do koje mere neko ko nosi “ružičaste naočare” može da ne vidi ono što u datom trenutku ne želi da vidi. U brak se često stupa ne sa osobom sa kojom ste u vezi, već sa slikom i to veoma idealizovanom, osobe kakvom želite da vaš partner jeste. Često, usled prevelike zaljubljenosti, mi zapravo i ne poznajemo, ili bar ne poznajemo dovoljno, osobu sa kojom sklapamo bračnu zajednicu. A najčešće, makar u početku, i ne želimo da je poznajemo…
U brak se često stupa ne sa osobom sa kojom ste u vezi, već sa slikom i to veoma idealizovanom, osobe kakvom želite da vaš partner jeste.
O potrebama i željama
Psihijatar Dr. Vilijam Glaser, u svojoj teoriji izbora, tvrdi da, osim osnovnih fizioloških potreba za preživljavanjem i reprodukcijom, svaki čovek ima četiri osnovne psihološke potrebe i to za : 1. Ljubavi (ova potreba podrazumeva želju za pripadanjem i prijateljstvom, ali uključuje i potrebu da se brine o nama i da mi brinemo o nekom, kao i da budemo uključeni u odnos sa drugim i u njegov život) 2. Moći (ova potreba predstavlja potrebu da se osećamo važni, priznati, da doživljavamo da posedujemo određene veštine i kompetenciju u određenim nama bitnim sferama) 3. Zabavom (ovde je reč o potrebi za radosti, uživanjem, učenjem, smehom. Ova potreba predstavlja ideju da život nije “smrtno ozbiljan”, da u njemu i pored svih problema i nevolja uvek ima mesta za smeh i radost, ova potreba je rezervoar naše energije i motivacije da budemo srećni) 4. Slobodom (ova potreba predstavlja mogućnost da donosimo sopstvene izbore i odluke, da imamo nezavisnost i autonomiju nad svojim životom i da ne budemo sputani tuđom voljom)
Za skladan brak potrebno je ove potrebe zadovoljavati, ali u odnosu na bračnog partnera, tako da zadovoljavajući svoje potrebe ne ugrožavamo i ne sputavamo onog drugog u ostvarivanju njegovih. Kako to From kaže, ljubav je aktivna briga za život i razvoj osobe koju volimo.Ukoliko zaista volimo osobu koju smo odabrali za partnera, biće nam važno i želećemo da se ona razvija, da raste, da bude zadovoljna i da postaje sve bolja, da razvija svoje potencijale i talente.
Ljubav je aktivna briga za život i razvoj osobe koju volimo. Ukoliko zaista volimo osobu koju smo odabrali za partnera, biće nam važno i želećemo da se ona razvija, da raste, da bude zadovoljna i da postaje sve bolja, da razvija svoje potencijale i talente.
Problemi
Iako je brak kao institucija stvorena kako bi pomogla bračnim partnerima da zadovolje svoje potrebe, ona često ne deluje na taj način.
U želji da oblikujemo svet prema svojoj meri, da živimo zadovoljni, srećni i u harmoniji sa ljudima oko sebe, često pokušavamo da prisilimo druge da se ponašaju u skladu sa našim željama i očekivanjima, verujući kako mi znamo što je najbolje za njih.U skladu sa tim, kada se pojave problemi u braku, bračni partneri najčešće teže da učine sve kako bi promenili način na koji se partner odnosi prema njima. Pri tome koriste niz nedelotvornih ponašanja koja mogu postati i navike s vremenom. Ovakva ponašanja, pogotovo kada ne deluju, dobijaju na intenzitetu i uglavnom potiču iz iracionalnih uverenja. Takođe, ovakva ponašanja su najčešće agresivna, ali osoba koja ih sprovodi često ima nesvesno verovanje da će agresivnost rešiti konflikt. Često, kada ljude upitamo da li zaista misle da će agresijom naterati nekoga na ljubav i bliskost, oni odgovaraju sa veoma odlučnim ne. Ali, u situaciji kada tu racionalnu činjenicu treba primeniti u praksi, odnosno u svakodnevnom bračnom životu, i u situaciji kada treba iskreno razgovarati, bračni partner primenjuje ponašanja koja su agresivna i neprijatna, kao što su: kritikovanje, okrivljavanje, žaljenje, prigovaranje, pretnje, kažnjavanje i potkupljivanje sa ciljem zadobijanja kontrole… Dok jedna ili oba partnera učestvuju u ovakvim igrama, ponašajući se na određen način, oni ne razmišljaju o pogubnim posledicama po njihov odnos. Iako su takva ponašanja ponekad privremeno delotvorna (partner ponekad kratkoročno menja svoje ponašanje), dugoročno ona ne daju očekivane rezultate, a istovremeno sistemski narušavaju i ugrožavaju postojeći odnos, a samim tim i brak.
Ljudi se ne menjaju zato što ste vi od njih to tražili. Drugu osobu ne možemo kontrolisati svojim ponašanjem, niko se neće promeniti osim ako sam to ne poželi.
Dobre strategije
Potrebno je mnogo truda i strpljenja da bi brak uspeo. Zaljubljenost, ali takva koju će slediti ljubav, jeste neophodna, ali nije dovoljna. Ono što možemo da učinimo kako bi poboljšali naše odnose jeste da loše navike i oblike ponašanja zamenimo onima koje grade i unapređuju naše odnose.
Prva je podržavanje. Parovi koji podržavaju jedno drugo u teškim vremenima grade odnos koji može trajati doživotno. Uvek znaju da imaju jedno drugo. Važno je da ohrabrujete svog bračnog partnera. Dajte mu do znanja da ste uz njega na svakom koraku. Izuzetno je važno da bračni partneri budu tim, da pred svim problemima koje život nosi istupaju kao “ujedinjeni front”. Sa bilo kojim problemom da se suretnete, važno je da znate i osećate da niste sami, i da vas partner podržava u traženju rešenja. Bliskost nestaje onda kada, osim što se borite protiv problema, morate da se borite i protiv partnera.
Slušajte pažljivo svog bračnog partnera bez procenjivanja onoga što ste čuli, pokušajte da razumete ono što vam partner govori. Ne morate se nužno složiti sa svim što čujete, ali ako oboje osećate kako vas vaš partner sluša, to će vas međusobno zbližiti. Takođe je važno i da pokušate da razumete svog partnera. Da znate odakle dolazi izjava ili ponašanje, čak i kada se sa njom ne slažete ili vas ono nervira. Onda kada razumete nekoga, kada shvatite zašto se ta osoba ponaša ili govori tako, biće vam neizmerno lakše da ne odreagujete agresivno, ili da ne izgubite živce.
Prihvatite svog bračnog partnera sa svim njegovim manama i vrlinama. Niko od nas nije savršen. Zato je važno da poznajete svog partnera. Morate poznavati i njegove mane, i odlučiti da li sa njima možete da živite. Nije nemoguće da se vaš partner promeni i da neke svoje loše osobine ublaži, ali nemojte verovati kako ga vi možete promeniti. Mada promena ume doći kroz veliku ljubav koja će doprineti rastu i razvoju, ona je često veoma spora, a namerni i svesni pokušaji da nekoga promenimo, osim što drugoj osobi mogu delovati agresivno, retko daju željeni rezultat. Ukoliko vaš partner želi da promeni nešto kod sebe, pružite mu podršku, ali ukoliko ste vi inicijator promene, nemojte imati previše vere u uspeh. Ljudi se ne menjaju zato što ste vi od njih to tražili.
U odnosu bračnih partnera poverenje je izuzetno važno, ono je srce i duša ljubavi. Imati poverenja u nekoga nije lako. Pokazujući partneru da ste pouzdani je najbolji način sticanja poverenja. Recite jedno drugom istinu kada je to god moguće, pazeći da pritom ne povredite partnera.
Poštovanje je važna navika koja najčešće nedostaje u nesrećnim brakovima. Pronađite ono što poštujete kod partnera i usredsredite se na to. Recite partneru šta poštujete kod njega. Ako imate poštovanje, uvek ćete se ponašati sa poštovanjem. Takođe, ukoliko nekog poštujete, velike su šanse da će vam biti uzvraćeno istom merom, baš kao i kod nedostatka poštovanja.
Jako je važno i pregovaranje o razlikama. Razlike će se pojaviti i u najboljim brakovima. Kada pregovaramo, oboje iskreno dajemo i primamo.
Ne moramo se slagati u svemu. Potrebno je praviti kompromise i podržavati se. Treba da pokušamo da shvatimo partnera. Moć uništava ljubav. Niko ne želi da bude u submisivnom položaju, bez obzira na to koliko nas oni koji ima dominaciju uverava u svoju ljubav.
Možemo da posedujemo stvari, ideje i iskustva, ali ne možemo da posedujemo ljude. Zbog toga treba da vodimo računa o osećanjima našeg partnera, da mu dozvolimo ličnu slobodu, i da živi svoj život uz nas. Pripadati nekome ne znači da nas neko poseduje. Drugu osobu ne možemo kontrolisati svojim ponašanjem, niko se neće promeniti osim ako sam to ne poželi. A ukoliko je vaš brak postavljen na dobrim temeljima, i ukoliko vaš partner vidi da vas povređuje ili čini nezadovoljnim nekom svojom lošom osobinom, poželeće da se promeni.
Kada bismo naučili da uspostavimo veze bez pokušaja kontrolisanja druge osobe i nametanja sopstvenog mišljenja, živeli bismo slobodnije i srećnije, bolje bismo se slagali sa osobama koje su nam potrebne. To je moguće samo ako shvatimo da je od toga da uvek budemo u pravu, mnogo važniji odnos.
This entry was posted in Porodične teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Bliskost u braku
Piše: Jelena Orlandić
Na prvi pogled deluje kako je bliskost u braku, bliskost bračnih partnera, nešto što se podrazumeva. Reč koja bi se sigurno našla u opisu definicije braka kod većine ljudi. A da li je u realnosti baš tako? Da li vi osećate da ste bliski sa svojim bračnim partnerom? Da li poznajete ljude koji jesu? I ako da, koliko njih?
A ukoliko ne, koji sve problemi iz toga proizilaze?
Može se reći da su glavni ljudski problemi sa kojima se borimo, i često najveći ili oni koji nas najviše muče, posledica nezadovoljavajućih odnosa i to upravo onih odnosa u kojima smo gotovo svakodnevno, za koje smo emotivno, rodbinski ili profesionalno vezani. Jedan od najvažnijih odnosa između odraslih ljudi je bračni odnos.
U današnje vreme kada su statistike po pitanju razvoda u Srbiji poražavajuće, a evropske statistike pokazuju slične ili gore rezultate (npr. u Velikoj Britaniji samo 45% domaćinstava predstavljaju venčani parovi), veliki broj ljudi sumnja u samu instituciju braka. Da li je brak zastareli pojam koji izumire u modernom načinu života ili vrednost kojoj treba vratiti prvobitni smisao?
Odnosi u braku
Mnogi parovi, čiji su brakovi u početku bili puni ljubavi, primećuju kako početna bliskost počinje da nestaje, a ne znaju kako da otkriju šta je tome uzrok. I dok neki drugi aspekti braka, kao što su dobri odnosi sa porodicom i prijateljima, mogu biti na zadovoljavajućem nivou, događa se da lični odnos između partnera počinje ili da propada ili je na nižem nivou od njihovih želja i očekivanja. Naravno, kada naše želje i očekivanja nisu ispunjeni, i čak uviđamo da su iz dana u dan sve manje i manje šanse da se te želje i očekivanja ispune, počinjemo da bivamo frustrirani i nezadovoljni. A kada se to dogodi, postajemo drugačiji, manje otvoreni, manje topli, nemamo više toliko razumevanja kao pre, i vrlo brzo se ruši početna bliskost.
Šta se to događa sa našim odnosima u braku? Zašto između velikog broja ljudi privlačnost počne da slabi ubrzo nakon sklapanja braka? Kako se dogodi da tako brzo bračni partneri postanu nezadovoljni, frustrirani i kako počnu da gube najpre bliskost, a zatim i želju da tu bliskost povrate?
Brak od bračnih partnera zahteva više nego bilo koji drugi odnos. Istovremeno, partneri nisu pripremljeni za ono što u braku mogu da očekuju, niti kako da se nose sa problemima koji se mogu pojaviti.
Dok zaljubljenost traje, najčešće idealizujemo partnera, pripisujemo mu sve one osobine i vrline koje cenimo i priželjkujemo. Zaljubljenost je emocionalno stanje u kojem gledamo kroz „ružičaste naočare“ i vidimo najčešće samo ono što želimo. Kako se bolje upoznajemo, tako i otkrivamo da naša „osoba iz snova“ ima određene karakterne crte koje nam ne odgovaraju, a možda dolazimo i do zaključka da uopšte ne poznajemo partnera, što naravno dovodi do velikog razočarenja.
Pre nego se odlučimo na brak važno je da upoznamo osobu sa kojom smo u vezi, da otkrijemo njene osobine i sklonosti, da proverimo koliko se slažemo i podržavamo, kao i da li zajedno možemo da se razvijamo, suočavamo sa problemima i izazovima u životu.
Česti su slučajevi u kojima se u brak stupa veoma brzo, u naletu zaljubljenosti, u trenucima kada nam se čini da je osoba pored nas idealna, da je to čovek, odnosno žena našeg života. Takođe je neverovatno do koje mere neko ko nosi “ružičaste naočare” može da ne vidi ono što u datom trenutku ne želi da vidi. U brak se često stupa ne sa osobom sa kojom ste u vezi, već sa slikom i to veoma idealizovanom, osobe kakvom želite da vaš partner jeste. Često, usled prevelike zaljubljenosti, mi zapravo i ne poznajemo, ili bar ne poznajemo dovoljno, osobu sa kojom sklapamo bračnu zajednicu. A najčešće, makar u početku, i ne želimo da je poznajemo…
U brak se često stupa ne sa osobom sa kojom ste u vezi, već sa slikom i to veoma idealizovanom, osobe kakvom želite da vaš partner jeste.
O potrebama i željama
Psihijatar Dr. Vilijam Glaser, u svojoj teoriji izbora, tvrdi da, osim osnovnih fizioloških potreba za preživljavanjem i reprodukcijom, svaki čovek ima četiri osnovne psihološke potrebe i to za :
1. Ljubavi (ova potreba podrazumeva želju za pripadanjem i prijateljstvom, ali uključuje i potrebu da se brine o nama i da mi brinemo o nekom, kao i da budemo uključeni u odnos sa drugim i u njegov život)
2. Moći (ova potreba predstavlja potrebu da se osećamo važni, priznati, da doživljavamo da posedujemo određene veštine i kompetenciju u određenim nama bitnim sferama)
3. Zabavom (ovde je reč o potrebi za radosti, uživanjem, učenjem, smehom. Ova potreba predstavlja ideju da život nije “smrtno ozbiljan”, da u njemu i pored svih problema i nevolja uvek ima mesta za smeh i radost, ova potreba je rezervoar naše energije i motivacije da budemo srećni)
4. Slobodom (ova potreba predstavlja mogućnost da donosimo sopstvene izbore i odluke, da imamo nezavisnost i autonomiju nad svojim životom i da ne budemo sputani tuđom voljom)
Za skladan brak potrebno je ove potrebe zadovoljavati, ali u odnosu na bračnog partnera, tako da zadovoljavajući svoje potrebe ne ugrožavamo i ne sputavamo onog drugog u ostvarivanju njegovih. Kako to From kaže, ljubav je aktivna briga za život i razvoj osobe koju volimo.Ukoliko zaista volimo osobu koju smo odabrali za partnera, biće nam važno i želećemo da se ona razvija, da raste, da bude zadovoljna i da postaje sve bolja, da razvija svoje potencijale i talente.
Problemi
Iako je brak kao institucija stvorena kako bi pomogla bračnim partnerima da zadovolje svoje potrebe, ona često ne deluje na taj način.
U želji da oblikujemo svet prema svojoj meri, da živimo zadovoljni, srećni i u harmoniji sa ljudima oko sebe, često pokušavamo da prisilimo druge da se ponašaju u skladu sa našim željama i očekivanjima, verujući kako mi znamo što je najbolje za njih.U skladu sa tim, kada se pojave problemi u braku, bračni partneri najčešće teže da učine sve kako bi promenili način na koji se partner odnosi prema njima. Pri tome koriste niz nedelotvornih ponašanja koja mogu postati i navike s vremenom. Ovakva ponašanja, pogotovo kada ne deluju, dobijaju na intenzitetu i uglavnom potiču iz iracionalnih uverenja. Takođe, ovakva ponašanja su najčešće agresivna, ali osoba koja ih sprovodi često ima nesvesno verovanje da će agresivnost rešiti konflikt. Često, kada ljude upitamo da li zaista misle da će agresijom naterati nekoga na ljubav i bliskost, oni odgovaraju sa veoma odlučnim ne. Ali, u situaciji kada tu racionalnu činjenicu treba primeniti u praksi, odnosno u svakodnevnom bračnom životu, i u situaciji kada treba iskreno razgovarati, bračni partner primenjuje ponašanja koja su agresivna i neprijatna, kao što su: kritikovanje, okrivljavanje, žaljenje, prigovaranje, pretnje, kažnjavanje i potkupljivanje sa ciljem zadobijanja kontrole… Dok jedna ili oba partnera učestvuju u ovakvim igrama, ponašajući se na određen način, oni ne razmišljaju o pogubnim posledicama po njihov odnos. Iako su takva ponašanja ponekad privremeno delotvorna (partner ponekad kratkoročno menja svoje ponašanje), dugoročno ona ne daju očekivane rezultate, a istovremeno sistemski narušavaju i ugrožavaju postojeći odnos, a samim tim i brak.
Dobre strategije
Potrebno je mnogo truda i strpljenja da bi brak uspeo. Zaljubljenost, ali takva koju će slediti ljubav, jeste neophodna, ali nije dovoljna. Ono što možemo da učinimo kako bi poboljšali naše odnose jeste da loše navike i oblike ponašanja zamenimo onima koje grade i unapređuju naše odnose.
Prva je podržavanje. Parovi koji podržavaju jedno drugo u teškim vremenima grade odnos koji može trajati doživotno. Uvek znaju da imaju jedno drugo. Važno je da ohrabrujete svog bračnog partnera. Dajte mu do znanja da ste uz njega na svakom koraku. Izuzetno je važno da bračni partneri budu tim, da pred svim problemima koje život nosi istupaju kao “ujedinjeni front”. Sa bilo kojim problemom da se suretnete, važno je da znate i osećate da niste sami, i da vas partner podržava u traženju rešenja. Bliskost nestaje onda kada, osim što se borite protiv problema, morate da se borite i protiv partnera.
Slušajte pažljivo svog bračnog partnera bez procenjivanja onoga što ste čuli, pokušajte da razumete ono što vam partner govori. Ne morate se nužno složiti sa svim što čujete, ali ako oboje osećate kako vas vaš partner sluša, to će vas međusobno zbližiti. Takođe je važno i da pokušate da razumete svog partnera. Da znate odakle dolazi izjava ili ponašanje, čak i kada se sa njom ne slažete ili vas ono nervira. Onda kada razumete nekoga, kada shvatite zašto se ta osoba ponaša ili govori tako, biće vam neizmerno lakše da ne odreagujete agresivno, ili da ne izgubite živce.
Prihvatite svog bračnog partnera sa svim njegovim manama i vrlinama. Niko od nas nije savršen. Zato je važno da poznajete svog partnera. Morate poznavati i njegove mane, i odlučiti da li sa njima možete da živite. Nije nemoguće da se vaš partner promeni i da neke svoje loše osobine ublaži, ali nemojte verovati kako ga vi možete promeniti. Mada promena ume doći kroz veliku ljubav koja će doprineti rastu i razvoju, ona je često veoma spora, a namerni i svesni pokušaji da nekoga promenimo, osim što drugoj osobi mogu delovati agresivno, retko daju željeni rezultat. Ukoliko vaš partner želi da promeni nešto kod sebe, pružite mu podršku, ali ukoliko ste vi inicijator promene, nemojte imati previše vere u uspeh. Ljudi se ne menjaju zato što ste vi od njih to tražili.
U odnosu bračnih partnera poverenje je izuzetno važno, ono je srce i duša ljubavi. Imati poverenja u nekoga nije lako. Pokazujući partneru da ste pouzdani je najbolji način sticanja poverenja. Recite jedno drugom istinu kada je to god moguće, pazeći da pritom ne povredite partnera.
Poštovanje je važna navika koja najčešće nedostaje u nesrećnim brakovima. Pronađite ono što poštujete kod partnera i usredsredite se na to. Recite partneru šta poštujete kod njega. Ako imate poštovanje, uvek ćete se ponašati sa poštovanjem. Takođe, ukoliko nekog poštujete, velike su šanse da će vam biti uzvraćeno istom merom, baš kao i kod nedostatka poštovanja.
Jako je važno i pregovaranje o razlikama. Razlike će se pojaviti i u najboljim brakovima. Kada pregovaramo, oboje iskreno dajemo i primamo.
Ne moramo se slagati u svemu. Potrebno je praviti kompromise i podržavati se. Treba da pokušamo da shvatimo partnera. Moć uništava ljubav. Niko ne želi da bude u submisivnom položaju, bez obzira na to koliko nas oni koji ima dominaciju uverava u svoju ljubav.
Možemo da posedujemo stvari, ideje i iskustva, ali ne možemo da posedujemo ljude. Zbog toga treba da vodimo računa o osećanjima našeg partnera, da mu dozvolimo ličnu slobodu, i da živi svoj život uz nas. Pripadati nekome ne znači da nas neko poseduje. Drugu osobu ne možemo kontrolisati svojim ponašanjem, niko se neće promeniti osim ako sam to ne poželi. A ukoliko je vaš brak postavljen na dobrim temeljima, i ukoliko vaš partner vidi da vas povređuje ili čini nezadovoljnim nekom svojom lošom osobinom, poželeće da se promeni.
Kada bismo naučili da uspostavimo veze bez pokušaja kontrolisanja druge osobe i nametanja sopstvenog mišljenja, živeli bismo slobodnije i srećnije, bolje bismo se slagali sa osobama koje su nam potrebne. To je moguće samo ako shvatimo da je od toga da uvek budemo u pravu, mnogo važniji odnos.