U oblasti razvojne psihologije, istraživači su godinama eksperimentisali i otkrivali šta sve beba može i ume po rođenju, a koje se funkcije javljaju postepeno razvojem. Da biste bili u boljem kontaktu sa svojim novorođančetom, upoznajte se s njegovim mogućnostima. U najkraćim crtama su opisani naučni nalazi koji vam mogu poslužiti kao smernice za ophođenje s detetom.
Novorođanče nema čulo mirisa. Ubrzo posle rođenja, osteljivost za miris počinje da se razvija, ali ona nije ista kao kod osraslih. Čulo mirisa je slabo razvijeno, a bebama svi mirisi u stvari smrde, pa one na njih reaguju plačom i okretanjem glave.
Bebe, odmah po rođenju, razlikuju slatko od slanog i to tako što im se slatko sviđa, a slano ne. Međutim, novorođančad ne razlikuju gorak od kiselog ukusa i na oba reaguju negativno, bacakanjem i plakanjem.
Beba ne voli hladnoću, ali ne voli ni vrućinu i, ni malo joj ne prija kad je roditelji obuku u zimsko odelu u sred leta («da se ne prehladi») i još je pokriju ćebetom, za svaki slučaj. Beba voli temperaturu koja odgovara njenoj telesnoj temperaturi.
Beba prvo nauči da pomera celo telo, pa tek onda pojedine udove. Kada pokušava da dohvati nešto rukom, za nju je to veliki napor, pošto ne ume da pravi fine pokrete. U toj situaciji ona pokreće celo svoje telo da bi rukom došla do cilja..
Beba po rođenju vidi, ali ne vidi sve. Ona razlikuje svetlo od tame, ali u početku ne razlikuje boje. Međutim, vrlo brzo počne da razlikuje boje, a onda one počnu da joj se dopadaju, više ili manje. Oko trećeg meseca reaguje na ljudski lik pravim raspoznavanjem, tada se ona smeši. Ali, ne reaguje samo na pravi ljudski lik, već i na masku ljudskog lika. U ovo vreme je sigurno da je beba počela da se socijalizuje.
Prve dve emocije koje beba oseti, u prva tri meseca života su: prijatnost i neprijatnost, a sledeće emocije koje stiče do uzrasta od šest meseci su: ljutnja, gađenje i strah. Beba je ljuta kad joj odrasli brane da bude aktivna ili kad joj nešto uzmu, gadi se na hranu, a plaši se iznenadnih i novih situacija. Posebno se plaši novih lica, nepoznatih ljudi.. Tek oko prve godine počinje da oseća naklonost, i to prvo naklonost prema odraslima, a tek kasnije prema deci. Ljubomara se javlja tek oko petnaestog meseca. Ona je nekad vidljiva, a nekad dobro skrivena. Vidljiva je kada dete napadne drugo dete na koje je ljubomorno (a to su uglavnom brat ili sestra), a skrivena je kada se dete ponaša veoma neuobičajeno. Tako ljubomorna deca mogu odjednom da počnu da mucaju, jer ne znaju kako drugačuje da ispolje ovu emociju. Naravno, skrivena ljubomora se ne sakriva samo od roditelja, nje ni samo dete nije svesno. Stid beba uopšte i ne oseća. Tek između treće i pete godine, sada već dete, počinje da se stidi i da se nada. U tom istom periodu se razvija zavist, posebno prema drugoj deci koja imaju nešto što ono nema i tek tada dete može da se razočara, posebno ako ga roditelj izneveri.
Bebine emocije nisu dugotrajne. Ona se brzo rasplače, a odmah zatim počne da se smeje. Međutim, iako su kratke, one su veoma jake. Beba emociju oseća celim telom.
Tek oko desetog meseca počinje da puzi, ali nije tačno da svaka beba mora da prođe kroz taj period. Naprotiv, neke bebe počnu da puze tek kad već prohodaju, zato što im je hodanje teško.
Sada kada ste saznali šta Vaša beba može, nemojte je terati da čini ono što ne može. Pošto je rečeno i šta voli, omogućite joj da to i dobije. Iako beba ne ume da kaže, ona najbolje zna šta joj treba da se zdravo, srećno i normalno razvija. Pružite joj to.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Upoznajte želje i mogućnosti vaše bebe
Autor: Renata Senić
U oblasti razvojne psihologije, istraživači su godinama eksperimentisali i otkrivali šta sve beba može i ume po rođenju, a koje se funkcije javljaju postepeno razvojem. Da biste bili u boljem kontaktu sa svojim novorođančetom, upoznajte se s njegovim mogućnostima. U najkraćim crtama su opisani naučni nalazi koji vam mogu poslužiti kao smernice za ophođenje s detetom.
Novorođanče nema čulo mirisa. Ubrzo posle rođenja, osteljivost za miris počinje da se razvija, ali ona nije ista kao kod osraslih. Čulo mirisa je slabo razvijeno, a bebama svi mirisi u stvari smrde, pa one na njih reaguju plačom i okretanjem glave.
Bebe, odmah po rođenju, razlikuju slatko od slanog i to tako što im se slatko sviđa, a slano ne. Međutim, novorođančad ne razlikuju gorak od kiselog ukusa i na oba reaguju negativno, bacakanjem i plakanjem.
Beba ne voli hladnoću, ali ne voli ni vrućinu i, ni malo joj ne prija kad je roditelji obuku u zimsko odelu u sred leta («da se ne prehladi») i još je pokriju ćebetom, za svaki slučaj. Beba voli temperaturu koja odgovara njenoj telesnoj temperaturi.
Beba prvo nauči da pomera celo telo, pa tek onda pojedine udove. Kada pokušava da dohvati nešto rukom, za nju je to veliki napor, pošto ne ume da pravi fine pokrete. U toj situaciji ona pokreće celo svoje telo da bi rukom došla do cilja..
Beba po rođenju vidi, ali ne vidi sve. Ona razlikuje svetlo od tame, ali u početku ne razlikuje boje. Međutim, vrlo brzo počne da razlikuje boje, a onda one počnu da joj se dopadaju, više ili manje. Oko trećeg meseca reaguje na ljudski lik pravim raspoznavanjem, tada se ona smeši. Ali, ne reaguje samo na pravi ljudski lik, već i na masku ljudskog lika. U ovo vreme je sigurno da je beba počela da se socijalizuje.
Prve dve emocije koje beba oseti, u prva tri meseca života su: prijatnost i neprijatnost, a sledeće emocije koje stiče do uzrasta od šest meseci su: ljutnja, gađenje i strah. Beba je ljuta kad joj odrasli brane da bude aktivna ili kad joj nešto uzmu, gadi se na hranu, a plaši se iznenadnih i novih situacija. Posebno se plaši novih lica, nepoznatih ljudi.. Tek oko prve godine počinje da oseća naklonost, i to prvo naklonost prema odraslima, a tek kasnije prema deci. Ljubomara se javlja tek oko petnaestog meseca. Ona je nekad vidljiva, a nekad dobro skrivena. Vidljiva je kada dete napadne drugo dete na koje je ljubomorno (a to su uglavnom brat ili sestra), a skrivena je kada se dete ponaša veoma neuobičajeno. Tako ljubomorna deca mogu odjednom da počnu da mucaju, jer ne znaju kako drugačuje da ispolje ovu emociju. Naravno, skrivena ljubomora se ne sakriva samo od roditelja, nje ni samo dete nije svesno. Stid beba uopšte i ne oseća. Tek između treće i pete godine, sada već dete, počinje da se stidi i da se nada. U tom istom periodu se razvija zavist, posebno prema drugoj deci koja imaju nešto što ono nema i tek tada dete može da se razočara, posebno ako ga roditelj izneveri.
Bebine emocije nisu dugotrajne. Ona se brzo rasplače, a odmah zatim počne da se smeje. Međutim, iako su kratke, one su veoma jake. Beba emociju oseća celim telom.
Tek oko desetog meseca počinje da puzi, ali nije tačno da svaka beba mora da prođe kroz taj period. Naprotiv, neke bebe počnu da puze tek kad već prohodaju, zato što im je hodanje teško.
Sada kada ste saznali šta Vaša beba može, nemojte je terati da čini ono što ne može. Pošto je rečeno i šta voli, omogućite joj da to i dobije. Iako beba ne ume da kaže, ona najbolje zna šta joj treba da se zdravo, srećno i normalno razvija. Pružite joj to.