Prva impresija ili prvi ustisak se stiču u samo nekoliko sekundi. Dovoljno je da pogledate drugu osobu i gotovo trenutačno je procenjujete. Koliko god bilo kratko ovo vreme i koliko god se mnogi ljudi suprotstavljali ovom utisku, činjenica je da u samo nekoliko sekundi stičemo mišljenje o našem sagovorniku na osnovu njegovog izgleda, držanja, govora tela, manira, jedva primetnih gestova. Prva impresija se brzo i lako stiče, međutim ona se teško menja. Da li je to dobra stvar ili ne, to je već pitanje koje se tiče toga koliko ste u stanju da ostavite verodostojni utisak o sebi, predstavite se u «lepom svetlu», ili s druge strane čitate znakove koje drugi nesvesno šalju. Neretko se dešava da pojedinac nehotice ostavi loš utisak na sagovornika, te da mu potom treba mnogo vremena da to ispravi. U svim ovim situacijama se možemo okrenuti univerzalnim smernicama koje će pomoći da ostavimo poželjan prvi utisak. Ako želite da se na «prvu loptu» dopadnete ljudim koje ćete upoznati, bilo bi korisno potruditi se da usvojite sledeće principe:
stignite na vreme na sastanak – kada se srećete po prvi put s nekim, objašnjenje vašeg kašnjenja nije toliko bitno, koliko je bitna činjenica da ste zakasnili. Zato, planirajte da stignete minut ranije i, da biste to ostvarili uzmite u obzir sve moguće zadrške koje će vas zadesiti na putu. Za prvi susret je mnogo bolje da stignete ranije, nego da kasnite, zato ne dozvolite sebi taj luksuz koji će verovatno narušiti prvi utisak
budite ono što jeste, budite opušteni – ako se osećate napeto ili nervozno povodom prvog sastanka, postoji milion malih znakova koji vas mogu odati, a to neće ostaviti dobar prvi utisak. Umesto toga budite opušteni i budite to što jeste. Smirenost je veoma bitna komponenta za ostavljanje pozitivnog utiska na drugu osobu. Ukoliko inače niste smirena osoba, postoje brojni načini da učinite sebe smirenim za prvi sastanak. Mislite pozitivno, mislite o tome šta ćete raditi, umesto da mislite šta ne bi trebalo da radite, dišite duboko i pravilno i na taj način smirite svoj puls, gradite veru u sebe misleći na protekle susrete koji su protekli dobro.
predstavite se prikladno – odelo ne čini čoveka, ali fizički izgled je veoma bitan. Kada se sastajete s nekim po prvi put, on nikako ne može znati da li je vaš izgled isti kakav bi bio i svakog drugog dana, da li ste se posebno pripremili za taj sastanak i šta da očekuje od vas u budućnosti. To je savršena prilika da se prikažete u lepom svetlu. Naravno, to ne znači da treba da izgledate kao super model, osim ako inače to niste, već samo znači da je poželjno obratiti pažnju na utisak koje će ostaviti vaša pojava. Izgled je obično prvi znak za stavarnje prve imresije. Slika vredi hiljadu reči, iskoristite mogućnost da vaš izgled priča za vas.
ne izgubite iz vida vašu individualnost – doterivanje, dolazak na vreme, iako nisu deo vaše svakidešnjice ne moraju da budu obojeni prikazivanjem u lažnom svetlu. Vi ste to što jeste i bilo bi dobro da to pokažete. Pretvaranje vam neće doneti pobedu, jer će druga strana kad tad shvatiti da je prevarena. Umesto da dopustite da do toga dođe praviće se da ste nešto što niste, opustite se tokom sastanaka, komunicirajte spontano, izrazite svoje mišljenje i stavove i budite Vi.
pobednički osmeh – smeh je zarazan! Ako se semjete, stvorićete dobru atmosferu. Retko ko ume da se nosi sa mrštenjem ili ravnodušnošću, posebno na prvom sastanku. Topao osmeh, pun poverenja će uticati opuštajuće na drugu osobu. To je znak da je komunikacija slobodna i poziv drugoj osobi da se otvori
budite pozitivni – ovo se nadovezuje na osmeh. Ono što se vidi na Vama, trebalo bi da izvire i iz Vas. Ako to što pričate i radite nije u skladu jedno s drugim, Vaš sagovornik će ostati zbunjen. Pričajte pozitivno, čak iako ste napeti. Tenzija na prvom sastanku, ma koje god vrste on bio, jednostavno – ne prolazi.
budite ljubazni i pažljivi – kako situacija nalaže. Znak pažnje koji će sagovorniku označiti da ga slušamo, kao i naša ljubazna naklonost, čine mnogo, a sigurno ostavljaju dobar prvi utisak.
Komunikacione veštine i aktivno slušanje
Komunikacija je veoma složena pojava jer se odvija verbalno i neverbalno, svesno i nesvesno, mi možemo namerno ili sasvim slučajno komunicirati nešto. Naša verbalna komunikacija može biti bogata ili siromašna. Mnogi ljudi razgovaraju na neadekvatan način, utrkivajući se ko će pre reći nešto. To se zove egocentrični govor. Na drugom kraju leži prava komunikacija, koja pored pričanja sadrži i aktivno slušanje sagovornika.
Logično je da ako želimo da razumemo svet oko sebe, moramo slušati šta on ima da kaže. Slušanje je proces koji se sastoji iz pet faza: čujemo šta neko govori, pazimo, razumevamo, odgovaramo i pamtimo. Aktivno slušanje sadrži sve ove elemente, dok pasivnom slušanju odgovara fraza «na jedno uvo uđe, a na drugo izađe». Činjenica je da pasivno slušanje prouzrokuje nerazumevanje, konflikte među ljudima pa čak i rastave veza, prijateljstava, braka ili gubitak posla i funkcija. S druge strane, aktivno slušanje može sprečiti konflikt, pa čak i unaprediti naš odnos sa osobom s kojom smo prethodno bili u konfliktu. Kada zaista čujemo, razumemo i zapamtimo šta druga strana ima da kaže, tada smo sposobni da vidimo perspektivu iz pozicije našeg sagovornika, a kao što znamo iz «tuđih cipela» svet često izgleda sasvim drugačije.
Postoji nekoliko koraka koji će Vam pomoći da efektivnije i aktivnije slušate:
pričajte manje – imate jedna usta, a dva uha, to bi moglo da vam kaže nešto. Ako želite da čujete šta vaš sagovornik ima da kaže, omogućite mu da to kaže tako što ćete pričati manje
uklonite ometajuće faktore – za kvalitetnu komunikaciju i aktivno slušanje, potrebno je obezbediti uslove. Kao kada se nekom poveravate, pa želite da to učinite na skrovitom i mirnom mestu, tako bi bilo dobro da takvo mesto nađete i za ostale vrste razgovora. Ako želite nekom da posvetite punu pažnju i slušate ga s razumevanjem, mirna prostorija, bez buke i spoljašnjih uticaja će Vam pružiti najbolje uslove za to.
ne sudite prevremeno – jedan od osnovnih ometajućih faktora koji dolazi iz vaše unutrašnjisti je prevremeno suđenje. Ne skačite na zaključak i ne pravite se da umete da čitate tuđe misli, jer to niko ne ume. Ukoliko budete u pravu, svejedno nećete mnogo postići, jer nećete pustiti vašeg sagovornika da sam izrazi svoje misli. S druge strane, ukoliko donesete pogrešan prerani sud, to će u najvećem broju slučajeva frustrirati vašeg sagovornika i on će se osetiti kao da ga ne slušate.
fokusirajte se na glavnu poruku priče – umesto da Vam lete misli dok neko priča, umesto da zaključujete prerano ili da zanemarujete razgovor, fokusirajte se na poruku priče. Ako ste razumeli glavnu ideju, vaš sagovornik će se osetiti kao da ste razumeli njega!
postavljajte iskrena pitanja – Vašem sagovorniku nište neće prijati više i nište mu neće više ukazivati na to da ga zaista slušate, kao što će to učiniti vaša iskrena pitanja. Ukoliko zaista slušate i trudite se da razumete, postavićete pravo pitanje koje će navesti Vašeg sagovornika da se zamisli. Ova pitanja mogu biti veoma korisna. Dobronamerni kriticizam znači mnogo više od pasivnog slaganja sa nečijom pričom.
parafrazirajte – parafraziranje znači da drugim rečima ponovite suštinu onoga što je Vaš sagovornik rekao. Vi parafraziranjem postižete multiplu korist. Prvenstveno proveravate da li ste dobro razumeli poruku, s druge strane kada drugačijim rečima ponovite isti sadržaj, on može delovati smislenije. Iznad svega, parafraziranje odaje utisak razumevanja i interesovanje za to što sagovornik ima da kaže.
emapatišite sa sagovornikom – empatija je nešto što se vežba. Kada empatišete Vi saosećate s drugom osobom., Vi gledate svet sa njene tačke gledišta, ali ste za razliku od nje, nepristrasni. Upravo ta nepristrasnost može vašem sagovorniku da pomogne u razumevanju njega samog. Iskrena empatija znači i Vama veoma mnogo, jer kada uspete da empatišete s drugom osobom, lakše razumete ljude oko sebe, to veoma pomaže da shvatite u kakvom svetu živite, šta od njega možete da očekujete. Empatija pomaže da sagledamo realnost, a svi mi težimo da imamo što realniji pogled na svet.
Aktivno slušanje pomaže Vama i Vašem sagovorniku na različite načine. Druga osoba će se osetiti poštovano, saslušano i shvaćeno, a Vi ćete zaista razumeti i biti svesniji činjenica, ili bar tuđe perspektive. Samo komunikacija koja podrazumeva aktivno slušanje predstavlja prvu komunikaciju.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Prva impresija – kako pridobiti i zadržati simpatije sagovornika?
Autor: Renata Senić
Prva impresija ili prvi ustisak se stiču u samo nekoliko sekundi. Dovoljno je da pogledate drugu osobu i gotovo trenutačno je procenjujete. Koliko god bilo kratko ovo vreme i koliko god se mnogi ljudi suprotstavljali ovom utisku, činjenica je da u samo nekoliko sekundi stičemo mišljenje o našem sagovorniku na osnovu njegovog izgleda, držanja, govora tela, manira, jedva primetnih gestova. Prva impresija se brzo i lako stiče, međutim ona se teško menja. Da li je to dobra stvar ili ne, to je već pitanje koje se tiče toga koliko ste u stanju da ostavite verodostojni utisak o sebi, predstavite se u «lepom svetlu», ili s druge strane čitate znakove koje drugi nesvesno šalju. Neretko se dešava da pojedinac nehotice ostavi loš utisak na sagovornika, te da mu potom treba mnogo vremena da to ispravi. U svim ovim situacijama se možemo okrenuti univerzalnim smernicama koje će pomoći da ostavimo poželjan prvi utisak. Ako želite da se na «prvu loptu» dopadnete ljudim koje ćete upoznati, bilo bi korisno potruditi se da usvojite sledeće principe:
stignite na vreme na sastanak – kada se srećete po prvi put s nekim, objašnjenje vašeg kašnjenja nije toliko bitno, koliko je bitna činjenica da ste zakasnili. Zato, planirajte da stignete minut ranije i, da biste to ostvarili uzmite u obzir sve moguće zadrške koje će vas zadesiti na putu. Za prvi susret je mnogo bolje da stignete ranije, nego da kasnite, zato ne dozvolite sebi taj luksuz koji će verovatno narušiti prvi utisak
budite ono što jeste, budite opušteni – ako se osećate napeto ili nervozno povodom prvog sastanka, postoji milion malih znakova koji vas mogu odati, a to neće ostaviti dobar prvi utisak. Umesto toga budite opušteni i budite to što jeste. Smirenost je veoma bitna komponenta za ostavljanje pozitivnog utiska na drugu osobu. Ukoliko inače niste smirena osoba, postoje brojni načini da učinite sebe smirenim za prvi sastanak. Mislite pozitivno, mislite o tome šta ćete raditi, umesto da mislite šta ne bi trebalo da radite, dišite duboko i pravilno i na taj način smirite svoj puls, gradite veru u sebe misleći na protekle susrete koji su protekli dobro.
predstavite se prikladno – odelo ne čini čoveka, ali fizički izgled je veoma bitan. Kada se sastajete s nekim po prvi put, on nikako ne može znati da li je vaš izgled isti kakav bi bio i svakog drugog dana, da li ste se posebno pripremili za taj sastanak i šta da očekuje od vas u budućnosti. To je savršena prilika da se prikažete u lepom svetlu. Naravno, to ne znači da treba da izgledate kao super model, osim ako inače to niste, već samo znači da je poželjno obratiti pažnju na utisak koje će ostaviti vaša pojava. Izgled je obično prvi znak za stavarnje prve imresije. Slika vredi hiljadu reči, iskoristite mogućnost da vaš izgled priča za vas.
ne izgubite iz vida vašu individualnost – doterivanje, dolazak na vreme, iako nisu deo vaše svakidešnjice ne moraju da budu obojeni prikazivanjem u lažnom svetlu. Vi ste to što jeste i bilo bi dobro da to pokažete. Pretvaranje vam neće doneti pobedu, jer će druga strana kad tad shvatiti da je prevarena. Umesto da dopustite da do toga dođe praviće se da ste nešto što niste, opustite se tokom sastanaka, komunicirajte spontano, izrazite svoje mišljenje i stavove i budite Vi.
pobednički osmeh – smeh je zarazan! Ako se semjete, stvorićete dobru atmosferu. Retko ko ume da se nosi sa mrštenjem ili ravnodušnošću, posebno na prvom sastanku. Topao osmeh, pun poverenja će uticati opuštajuće na drugu osobu. To je znak da je komunikacija slobodna i poziv drugoj osobi da se otvori
budite pozitivni – ovo se nadovezuje na osmeh. Ono što se vidi na Vama, trebalo bi da izvire i iz Vas. Ako to što pričate i radite nije u skladu jedno s drugim, Vaš sagovornik će ostati zbunjen. Pričajte pozitivno, čak iako ste napeti. Tenzija na prvom sastanku, ma koje god vrste on bio, jednostavno – ne prolazi.
budite ljubazni i pažljivi – kako situacija nalaže. Znak pažnje koji će sagovorniku označiti da ga slušamo, kao i naša ljubazna naklonost, čine mnogo, a sigurno ostavljaju dobar prvi utisak.
Komunikacione veštine i aktivno slušanje
Komunikacija je veoma složena pojava jer se odvija verbalno i neverbalno, svesno i nesvesno, mi možemo namerno ili sasvim slučajno komunicirati nešto. Naša verbalna komunikacija može biti bogata ili siromašna. Mnogi ljudi razgovaraju na neadekvatan način, utrkivajući se ko će pre reći nešto. To se zove egocentrični govor. Na drugom kraju leži prava komunikacija, koja pored pričanja sadrži i aktivno slušanje sagovornika.
Logično je da ako želimo da razumemo svet oko sebe, moramo slušati šta on ima da kaže. Slušanje je proces koji se sastoji iz pet faza: čujemo šta neko govori, pazimo, razumevamo, odgovaramo i pamtimo. Aktivno slušanje sadrži sve ove elemente, dok pasivnom slušanju odgovara fraza «na jedno uvo uđe, a na drugo izađe». Činjenica je da pasivno slušanje prouzrokuje nerazumevanje, konflikte među ljudima pa čak i rastave veza, prijateljstava, braka ili gubitak posla i funkcija. S druge strane, aktivno slušanje može sprečiti konflikt, pa čak i unaprediti naš odnos sa osobom s kojom smo prethodno bili u konfliktu. Kada zaista čujemo, razumemo i zapamtimo šta druga strana ima da kaže, tada smo sposobni da vidimo perspektivu iz pozicije našeg sagovornika, a kao što znamo iz «tuđih cipela» svet često izgleda sasvim drugačije.
Postoji nekoliko koraka koji će Vam pomoći da efektivnije i aktivnije slušate:
pričajte manje – imate jedna usta, a dva uha, to bi moglo da vam kaže nešto. Ako želite da čujete šta vaš sagovornik ima da kaže, omogućite mu da to kaže tako što ćete pričati manje
uklonite ometajuće faktore – za kvalitetnu komunikaciju i aktivno slušanje, potrebno je obezbediti uslove. Kao kada se nekom poveravate, pa želite da to učinite na skrovitom i mirnom mestu, tako bi bilo dobro da takvo mesto nađete i za ostale vrste razgovora. Ako želite nekom da posvetite punu pažnju i slušate ga s razumevanjem, mirna prostorija, bez buke i spoljašnjih uticaja će Vam pružiti najbolje uslove za to.
ne sudite prevremeno – jedan od osnovnih ometajućih faktora koji dolazi iz vaše unutrašnjisti je prevremeno suđenje. Ne skačite na zaključak i ne pravite se da umete da čitate tuđe misli, jer to niko ne ume. Ukoliko budete u pravu, svejedno nećete mnogo postići, jer nećete pustiti vašeg sagovornika da sam izrazi svoje misli. S druge strane, ukoliko donesete pogrešan prerani sud, to će u najvećem broju slučajeva frustrirati vašeg sagovornika i on će se osetiti kao da ga ne slušate.
fokusirajte se na glavnu poruku priče – umesto da Vam lete misli dok neko priča, umesto da zaključujete prerano ili da zanemarujete razgovor, fokusirajte se na poruku priče. Ako ste razumeli glavnu ideju, vaš sagovornik će se osetiti kao da ste razumeli njega!
postavljajte iskrena pitanja – Vašem sagovorniku nište neće prijati više i nište mu neće više ukazivati na to da ga zaista slušate, kao što će to učiniti vaša iskrena pitanja. Ukoliko zaista slušate i trudite se da razumete, postavićete pravo pitanje koje će navesti Vašeg sagovornika da se zamisli. Ova pitanja mogu biti veoma korisna. Dobronamerni kriticizam znači mnogo više od pasivnog slaganja sa nečijom pričom.
parafrazirajte – parafraziranje znači da drugim rečima ponovite suštinu onoga što je Vaš sagovornik rekao. Vi parafraziranjem postižete multiplu korist. Prvenstveno proveravate da li ste dobro razumeli poruku, s druge strane kada drugačijim rečima ponovite isti sadržaj, on može delovati smislenije. Iznad svega, parafraziranje odaje utisak razumevanja i interesovanje za to što sagovornik ima da kaže.
emapatišite sa sagovornikom – empatija je nešto što se vežba. Kada empatišete Vi saosećate s drugom osobom., Vi gledate svet sa njene tačke gledišta, ali ste za razliku od nje, nepristrasni. Upravo ta nepristrasnost može vašem sagovorniku da pomogne u razumevanju njega samog. Iskrena empatija znači i Vama veoma mnogo, jer kada uspete da empatišete s drugom osobom, lakše razumete ljude oko sebe, to veoma pomaže da shvatite u kakvom svetu živite, šta od njega možete da očekujete. Empatija pomaže da sagledamo realnost, a svi mi težimo da imamo što realniji pogled na svet.
Aktivno slušanje pomaže Vama i Vašem sagovorniku na različite načine. Druga osoba će se osetiti poštovano, saslušano i shvaćeno, a Vi ćete zaista razumeti i biti svesniji činjenica, ili bar tuđe perspektive. Samo komunikacija koja podrazumeva aktivno slušanje predstavlja prvu komunikaciju.
Povezane teme: