This entry was posted in Individualne teme

Prokrastinacija – odlaganje obaveza

Piše: Renata Senić

Prokrastinacija (od engleske reči procrastination) znači odlaganje ili odgađanje nečeg neprijatnog do izvesnog vremena u budućnosti. U tom smislu, većina ljudi prokrastinira, bar ponekad. Ljudi su skloni da odlože neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomere za sutra. Život bi verovatno bio mnogo lepši kada se ljudi ne bi budili sa problemima koje su od juče preneli za sutra.

U pozadini odlaganja neprijatnih obaveza je filozofija da je bolje izbeći nego se suočiti sa neprijatnim obavezama i iluzija da će neprijatnosti koje su danas odložene, sutra biti manje neprijatne. Ova filozofija, kao i iluzija koja je prati, ima samo – osujećujuće posledice. Ljudi koji prekomerno prokrastiniraju obično doživljavaju osećanje krivice, samooptuživanje i anksioznost povodom svoje prokrastinacije. Osim toga, često imaju narušene međuljudske odnose. Stoga možemo tvrditi da prokrastinacija nije trivijalan ljudski problem.

Prokrastinacija može da se definiše kao automatska navika nepotrebnog odgađanja neke aktivnosti koja je obavezna, vremenski određena, prioritetna ili značajna za osobu. Ljudi su skloni da prokrastiniraju kod obavljanja aktivnosti koje im se ne dopadaju same po sebi. Iapk, najčešće se prokrastinira kod obavljanja aktivnosti koje su dosadne ili neprijatne, ali  ipak imaju neku pozitivnu vrednost za osobu, bilo zato što vode povoljnim ishodima ili zato što sprečavaju druge negativne događaje.

Prokrastinacija  kao navika

Spisak stvari koje ljudi odlažu je neiscrpan, bilo bi bolje i da ga ne prikazujemo na ovom mestu. Učestala prokrastinacija prati uobičajen šablon, a navika odlaganja definiše taj proces. Ova sekvenca, sled, je kao i svaka druga navika, automatizovana. Svaka faza navike uključuje kombinaciju mentalnih odluka i preuzimanje akcije – bez reflektivnosti! Isto kao što bez razmišljanja otvarate vrata, skijate ili plivate, tako bez razmišljanja obavljate bilo koji drugi automatizam , rutinske radnje.

Kontrola navike:

Naše navike nas kontrolišu. Neverovato je koliki broj ljudi živi pod njihovom kontrolom. Sve navike su automatske, međutim, neke su disfunkcionalne. Vidimo prevlast navika u prejedanju, depresivnom raspoloženju (ako negativne senzacije i misli okinu osećaj bezvrednosti, samosažaljenja itd). Ovi isti obrasci mišljenja pojačavaju osećanje depresivnosti. Prokrastinacija, kao i svaka druga navika, počinje neverovatnom brzinom i ima tendenciju ubrzavanja. Tako dolazi do toga da procesa niste ni svesni, a nalazite se u problemima do grla, koji su nastali zbog odlaganja. Dakle, treba identifikovati komponente lanca prokrastinacije.

Kada je prokrastinacija navika, onda sadrži bar sledeća dva elementa:

  1. svest da postoji neprijatna aktivnost koja je prioritetna
  2. zamena te aktivnosti nekom prijatnijom

Tu nastaju problemi!

Ovako izgleda razrađen lanac prokrastiniranja:

  1. prepoznajete neprijatnu aktivnost
  2. osećate se sluđeno oko toga kako da izađete na kraj ili s tim zadatkom/aktivnošću ili sa osećanjem neprijatnosti
  3. ulazite u raspravu sami sa sobom – koja se tiče toga da li da se upustite u aktivnost ili ne
  4. cenkate se sami sa sobom i pogađate se – obećavate da ćete to uraditi kasnije, a onda se latite nekog drugog posla
  5. druga aktivnost je ona u koju bežite od neprijatnih osećanja i misli. Ove aktivnosti uglavnom puštaju “mozak na pašu” (hrana, teretana, alkohol, droga, TV, video igrice, internet, telefon)
  6. kako novi izazovi rastu, krećete se od problema do problema, tako da nikada ne rešite prvi dok ne nastane drugi.
  7. nastavljate izbegavajući proces dok vas rokovi ne nateraju da se zadatkom bavite pod tenzijom, ili da od njega odustanete.
  8. kunete se, obećavate sebi da se više nikada nećete naći u takvoj poziciji
  9. bez obzira na rastuću frustraciju, ponavljate šablon iznova i izonova.

Prokrastinacija iz navike

„Uradi odmah“ navika

1.      svest o neprijatnoj aktivnosti ili izazovu 

2.      tumačenje uzbuđenja ili pretnje

3.      automatska odluka da odložimo

4.      opravdanje za odlaganje

5.      angažovanje prijatnijom radnjom

6.      izgovaranje kako biste izbegli krivicu

7.      obmanjivanje oko toga kada ćete početi

8.      osećaj ometenosti

9.      osećaj stresa i kao da vam neko zvoca povodom toga što treba da uradite

10.  razgovor sa samim sobom oko počinjanja aktivnosti

11.  osećanje diskomfora oko odlaganja

12.  nastavljate da se bavite drugim aktivnostima da biste smanjili diskomfor

13.  obećavate samom sebi da ćete početi kada ste „spremni“

14.  osećanje sumnje i besa na sebe jer odlaganje traje

15.  osećanja obeshrabrenosti i bespomoćnosti

16.  nastavljate s izgovaranjem pred drugima

17.  tražite načine da produžite rokove

18.  žurite kako biste radili 24 sata bez prestanka (ako želite da uradite zadatak) ili odustajanje

19.  obećanje samom sebi da ćete sledeći put biti bolji

20.  ponavljanje obrasca prokrastinacije iz navike

1.      svest o neprijatnoj aktivnosti ili izazovu 

2.      tumačenje uzbuđenja ili pretnje

3.      refleks za reagovanjem, odluka da se time pozabavite

4.      organizacija i započinjanje koraka za suočavanje sa zadatkom

5.      istrajavanje ili prilagovađanje akciji bazirano na povratnoj informaciji

6.      završavate aktivnost

7.      zadržavate/stičete samopouzdanje za nošenje s budućim neprijatnim situacijama.

Prepoznavanje sopstvene prokrastinacije iz navike

Iako prepoznavanje prokrastinacije nije dovoljno za promenu, jeste esencijalno za razumevanje i početak promene. Dajte sopstvene primere. Kada prokrastinirate, koje obrasce obično pratite? Šta možete uraditi da se izbacite iz moda prokrastinacije i ubacite u mod “uradi odmah”? Može da pomogne ako se prisetite poslednjeg puta kada ste razbili lanac prokrastinacije.

Osnovna poruka –  U prepoznavanju koraka vaše potrebe da odlažete, najbitnije je da shvatite kako i zašto taktizirate na ovaj način. Kada to uradite, onda već imate recept kako da povežete odlaganje sa “uradi odmah” principom. Odlaganje je negativna konstrukcija “uradi odmah” šablona. Čim otkrijete korake odlaganja i prevedete ih u suprotnost, dobili ste recept za uspešno delovanje.

Ako želite da vežbate “uradi odmah” princip:

  1. izaberite specifičan događaj koji bi vas inače doveo do odlaganje.
  2. posmatrajte sopstveno mišljenje kako biste identifikovali ideje, slike, emocije, senzacije i ponašanja koji su prisutni u sekvenci
  3. preispitajte i osporite pogrešna uverenja (koja su oglavnom organizovana oko racionalizovanja da će “sutra” zadatak biti lakši ili da imate “dobar razlog” iz kog biste se bavili nečim drugim)
  4. odmah izložite sebe situacijama koje su povezane s problemom koji treba da rešite kako biste neutralisali ovu sekvencionalnu naviku.

Kada se ponašate na način koji remeti ovu naviku, vi preuzimate mere samoregulacije i samoupravljanja, usled toga postižete da uradite stvari i završite obaveze blagovremeno. Na taj način, ne samo da izbegavate negativne emocije, već aktivno doprinosite ličnom razvoju.

This entry was posted in Individualne teme. Bookmark the permalink. Both comments and trackbacks are currently closed.
  • Zakažite savetovanje

    fon

    Renata Senić

    064 247 40 75

    Čika Ljubina 14, Beograd

  • Kontaktirajte nas

  • Newsletter

  • Skype


    Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs Add me to Skype - Renata Senić
    » Get Skype, call free!
  • Pravila o preuzimanju tekstova

    Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
    Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.

  • Facebook