Zakažite savetovanje
Renata Senić
060 544 3441Čika Ljubina 14, Beograd
Kontaktirajte nas
office@psihoterapijsketeme.rs
Newsletter
Skype
Za zakazivanje skajp seansi obratite se porukom na: office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.Facebook
Pitanja su sastavni deo dobre komunikacije
Autor: Renata Senić
Aktivno slušanje, o kom smo pisali u tekstu «Prva impresija – kako pridobiti i zadržati simpatije sagovornika» je sastavni deo dobre komunikacije, ali ne i jedini. Komunikacija bez pitanje nije komunikacija. Kada samo pričate ili samo slušate, to predstavlja monolog, vaš ili tuđ. Da biste vodili pravu komunikaciju, neophodna su i pitanja. Pitanja postavljate sebi i drugima i to na taj način da pitanja koja postavljate sebi odgovaraju pitanjima koje postavljate drugima. Logično je da vas o vašem sagovorniku interesuju slične stvari koje vas interesuju o vama samima. Međutim, obazrivost po pitanju tuđe otvorenosti i želje za pričom mora da postoji. Ako želite iskren razgovor, morate biti iskreni. Ukoliko ste neiskreni, vaš sagovornik nema mnogo razloga da vam se otvori. Iskrenost ne podrazumeva funkcionisanje po principu «što na um, to na drum». Vi možete biti iskreni čak iako ne želite da odgovorite na neko pitanje, ukoliko saopštitite da to ne želite. Neiskrenost stupa na scenu u onom trenutku kada se lažno predstavljate, kada se lažno slažete sa sagovornikom, kada ste nezainteresovani za komunikaciju, a pravite se da slušate drugu osobu. Logično je zapitati se čemu vodi ovakva «komunikacija» i da li zaista želimo da trošimo vreme na nju. Poželjno je preispitati sebe u pogledu odnosa sa drugom osobom. Pitanja na koja ni trebalo iskreno odgovoriti su:
Kada odgovorite na ova pitanja iz svog ugla, probajte da odgovorite i iz ugla vašeg sagovornika. Najbolje bi bilo da ga pitate, međutim nismo uvek u situaciji da postavljamo ovakva direktna pitanja. Zato, ponekad treba da čitamo između redova ili da pitamo indirektno. Sagovornika gotovo uvek možemo pitati o čemu razmišlja ili šta bi želeo da radi, međutim pitanja koja se tiču poverenja i očekivanja niti postavljamo često, niti dobijamo ekspilicitne odgovore na njih. U ovim situacijama, pitanja možemo zameniti čitanjem znakova koje odašilje sagovornik. Veštine razumevanja neverbalnih poruka nam mogu znatno pomoći.
Povezane teme: