1. Jedni kažu da veze na daljinu nemaju budućnost i da je izreka “Daleko od očiju, daleko od srca” tačna. Drugi, opet, tvrde da veze na daljinu mogu biti čvršće od klasičnih jer se partneri više trude da odnos uspe. Šta je zapravo tačno?
To da li će veza na daljinu uspeti ili ne, zavisno je od više faktora, od kojih su psihološki najznačajniji odnos između partnera i njihove sposobnosti za obradu emocija – sposobnost odlaganja zadovoljstva, postavljanje i održavanje dugoročnih ciljeva, sposobnost da se iznutra osetimo povezano s nekim iako nije u neposrednoj blizini i, između ostalog, trud i volja da se veza održi. I Duško Radović je s razlogom pisao Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je. Dakle, ako nekog zaista zrelo volimo, možemo ga voleti nezavisno od njegove fizičke prisutnosti. Ljubav tada neće slabiti, jer tog koga volimo mi nosimo u sebi. “Daleko od očiju, daleko od srca” je, naravno, tačna izreka. Čim je toliko ljudi ponavlja, ima mudrosti u njoj. No, ona se odnosi pre na strast, zaljubljenost ili nezrelu ljubav. Ljubav onih koji nisu u dovoljnoj meri razvili prethodno nabrojane unutarpsihičke sposobnosti.
2. Zahvaljujući internetu, komunikacija u ovim vezama nije problem. Ali, može li da opstane odnos gde nema fizičke bliskosti (makar to bio i samo zagrljaj) jer se partneri viđaju, na primer, jednom u dva-tri meseca?
Može da opstane i takav odnos. Uvek se pitamo koji su razlozi opstajanja ili neopstajanja takvih odnosa. Nekada takve veze opstaju jer su se partneri dogovorili oko nekog zajedničkog i dugoročnog cilja. Na primer, jedan partner radi u inostranstvu gde zarađuje dovoljno da bi mogao da izdržava porodicu.
Dešava se nekad da ljudi upravo iz svojih psiholoških problema biraju takve veze. Tako bi neko ko se plaši vezivanja bio „bezbedniji“ u vezi na daljinu. S druge strane, nekim ljudima su privlačni nedostupni partneri i čežnjivost im je najjača kada žele, a nemaju to što žele. Možda zvuči paradoksalno, ali nekada veza pukne upravo onda kada se stvore uslovi da ljudi budu zajedno, u istom gradu, stanu… kada je neko dugo u vezi na daljinu on očito ima i dobar razlog da ostane u njoj. Ljudi prave izbore u skladu sa svojim željama, mogućnostima ali i svojim problemima.
3. Da li opasnost ovih veza leži upravo u stalno prisutnoj čežnji koja onemogućava da sagledamo i ostale aspekte odnosa koji bi nam u klasičnoj vezi možda smetali?
I to zavisi od razloga iz kojih su ljudi u vezi na daljinu. Čežnja je nekada sama po sebi cilj, jer želja ima vrednost sve dok je neispunjena. Kada je ispunjena, više nije želja. Znamo i da je mnogo pesnika tako razmišljalo. Znamo to i iz stihova Desanke Maksimović „ne, nemoj mi prići…“
Čežnja nije nužno opasnost. Možemo čeznuti za nekim koga zrelo volimo i želimo da budemo s njim. Opasnost leži u idealizacijama koje nam ne dozvoljavaju da vidimo stvarnost. Prostor za idealizovanje i projektovanje sopstvenih želja u drugu osobu je veći kada ona nije tu, a možda i najjači kod onih ljudi koji su se upoznali onlajn, pa se ceo odnos i bazira na vezi na daljinu. Mnogi ljudi koji su u „internet aferama“ kao osnovne prednosti tih veza navode upravo nedostatak realnosti kontakta: „pričamo samo kad hoću… mogu da prekinem kad hoću“, „ ne moram da se spremam, mogu i u pidžami da pričam s njim, a da on misli da sam seksi i spremna za grad“…
4. Na šta moraju da budu spremni ljudi koji ulaze u vezu na daljinu?
Mnogi ljudi će se osećati potišteno usled nedostatka fizičkog kontakta. Takođe, partner će neminovno provoditi više vremena s drugim ljudima, i na to se valja pripremiti. Kombinacija ova dva faktora neke ljude može dovesti u iskušenje da budu neverni. Dalje, i kod onih koji imaju dobar odnos i poverenje u partnera, potrebna je priprema. Činjenica je da će mnogi važni razgovori morati da budu odloženi ili poluispričani, da će partneri na proslave i okupljanja ići sami ili s prijateljima… ovakve situacije često ljude dovode do preispitivanja i poljuljavanja u vezi s planovima koje imaju s partnerom. Da bi se ovi negativni efekti ublažili ili prevazišli, potrebno je da ljudi u vezama na daljinu imaju jasne planove ¬- kada će se videti, koliko će fizička razdvojenost trajati, koja je svrha njihove razdvojenosti i na koji način će čekanje i strpljenje oboma doprineti. Odgovori na ova pitanja treba da su jasni, a osoba u vezi na daljinu bi valjalo da se često podseća na njih.
5. U određenom trenutku obično dolazi do toga da jedan partner mora da se preseli kako bi bili zajedno. Ipak, koje su posledice ako samo zbog ljubavi pristanemo da odemo u drugu zemlju, nekad i na drugi kontinent? Šta ako se veza završi? Kako da izbegnemo optužbe tipa “Sve sam žrtvovala zbog tebe, a ti mi tako vraćaš”?
Valjalo bi o svim mogućnostima racionalno razmisliti. Kada se ljudi koji dolaze na psihoterapiju nađu u takvoj dilemi, podstaknemo ih da napišu koje su koristi, koje štete od donošenja tako važne odluke. Zatim, da u obzir uzmu i kratkoročne i dugoročne dobiti i štete, kao i dobiti i štete po druge ljude… a potom merimo „težinu“ svakog argumenta. Na kraju možemo dobiti psihološko-matematički rezualtat koji je proizvod naših racionalnih uverenja u vezi sa, na primer, selidbom i brakom u drugoj zemlji.
Optužbe tipa “Sve sam žrtvovala zbog tebe, a ti mi tako vraćaš” se na taj način izbegavaju, jer zapravo smo mi ti koji donosimo odluku na osnovu analize sopstvenih želja i mogućnosti.
6. Ako ljudi često ulaze u ovakve veze, šta to govori o njima – da se plaše vezivanja, da su samodovoljni ili nešto drugo?
Ono što govori je da im iz nekog razloga odgovara veza na daljinu. Iz kog tačno, saznajemo tek nakon što čujemo individualne motive te osobe. Strah od vezivanja je čest motivator za uspostavljanje veza na daljinu. Ali, možemo da zamislimo neku osobu kojoj su stalno tokom života ugađali, kupovali sve što je poželela i na taj način joj zapravo onemogućavali da ima želje – takva bi osoba mogla da uđe u vezu na daljinu da bi malo samu sebe frustrirala, da bi najzad uspela da želi, da žudi za nečim… neki se kriju, imaju nisku samopoštovanje, grade lažne onlajn idetentitete, pa misle da im više odgovara da žive u virtuelnom svetu… Razloge valja ispitivati i razumevati individualno.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Veze na daljinu
Intervju s Renatom Senić za Večernje Novosti
1. Jedni kažu da veze na daljinu nemaju budućnost i da je izreka “Daleko od očiju, daleko od srca” tačna. Drugi, opet, tvrde da veze na daljinu mogu biti čvršće od klasičnih jer se partneri više trude da odnos uspe. Šta je zapravo tačno?
To da li će veza na daljinu uspeti ili ne, zavisno je od više faktora, od kojih su psihološki najznačajniji odnos između partnera i njihove sposobnosti za obradu emocija – sposobnost odlaganja zadovoljstva, postavljanje i održavanje dugoročnih ciljeva, sposobnost da se iznutra osetimo povezano s nekim iako nije u neposrednoj blizini i, između ostalog, trud i volja da se veza održi. I Duško Radović je s razlogom pisao Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je. Dakle, ako nekog zaista zrelo volimo, možemo ga voleti nezavisno od njegove fizičke prisutnosti. Ljubav tada neće slabiti, jer tog koga volimo mi nosimo u sebi. “Daleko od očiju, daleko od srca” je, naravno, tačna izreka. Čim je toliko ljudi ponavlja, ima mudrosti u njoj. No, ona se odnosi pre na strast, zaljubljenost ili nezrelu ljubav. Ljubav onih koji nisu u dovoljnoj meri razvili prethodno nabrojane unutarpsihičke sposobnosti.
2. Zahvaljujući internetu, komunikacija u ovim vezama nije problem. Ali, može li da opstane odnos gde nema fizičke bliskosti (makar to bio i samo zagrljaj) jer se partneri viđaju, na primer, jednom u dva-tri meseca?
Može da opstane i takav odnos. Uvek se pitamo koji su razlozi opstajanja ili neopstajanja takvih odnosa. Nekada takve veze opstaju jer su se partneri dogovorili oko nekog zajedničkog i dugoročnog cilja. Na primer, jedan partner radi u inostranstvu gde zarađuje dovoljno da bi mogao da izdržava porodicu.
Dešava se nekad da ljudi upravo iz svojih psiholoških problema biraju takve veze. Tako bi neko ko se plaši vezivanja bio „bezbedniji“ u vezi na daljinu. S druge strane, nekim ljudima su privlačni nedostupni partneri i čežnjivost im je najjača kada žele, a nemaju to što žele. Možda zvuči paradoksalno, ali nekada veza pukne upravo onda kada se stvore uslovi da ljudi budu zajedno, u istom gradu, stanu… kada je neko dugo u vezi na daljinu on očito ima i dobar razlog da ostane u njoj. Ljudi prave izbore u skladu sa svojim željama, mogućnostima ali i svojim problemima.
3. Da li opasnost ovih veza leži upravo u stalno prisutnoj čežnji koja onemogućava da sagledamo i ostale aspekte odnosa koji bi nam u klasičnoj vezi možda smetali?
I to zavisi od razloga iz kojih su ljudi u vezi na daljinu. Čežnja je nekada sama po sebi cilj, jer želja ima vrednost sve dok je neispunjena. Kada je ispunjena, više nije želja. Znamo i da je mnogo pesnika tako razmišljalo. Znamo to i iz stihova Desanke Maksimović „ne, nemoj mi prići…“
Čežnja nije nužno opasnost. Možemo čeznuti za nekim koga zrelo volimo i želimo da budemo s njim. Opasnost leži u idealizacijama koje nam ne dozvoljavaju da vidimo stvarnost. Prostor za idealizovanje i projektovanje sopstvenih želja u drugu osobu je veći kada ona nije tu, a možda i najjači kod onih ljudi koji su se upoznali onlajn, pa se ceo odnos i bazira na vezi na daljinu. Mnogi ljudi koji su u „internet aferama“ kao osnovne prednosti tih veza navode upravo nedostatak realnosti kontakta: „pričamo samo kad hoću… mogu da prekinem kad hoću“, „ ne moram da se spremam, mogu i u pidžami da pričam s njim, a da on misli da sam seksi i spremna za grad“…
4. Na šta moraju da budu spremni ljudi koji ulaze u vezu na daljinu?
Mnogi ljudi će se osećati potišteno usled nedostatka fizičkog kontakta. Takođe, partner će neminovno provoditi više vremena s drugim ljudima, i na to se valja pripremiti. Kombinacija ova dva faktora neke ljude može dovesti u iskušenje da budu neverni. Dalje, i kod onih koji imaju dobar odnos i poverenje u partnera, potrebna je priprema. Činjenica je da će mnogi važni razgovori morati da budu odloženi ili poluispričani, da će partneri na proslave i okupljanja ići sami ili s prijateljima… ovakve situacije često ljude dovode do preispitivanja i poljuljavanja u vezi s planovima koje imaju s partnerom. Da bi se ovi negativni efekti ublažili ili prevazišli, potrebno je da ljudi u vezama na daljinu imaju jasne planove ¬- kada će se videti, koliko će fizička razdvojenost trajati, koja je svrha njihove razdvojenosti i na koji način će čekanje i strpljenje oboma doprineti. Odgovori na ova pitanja treba da su jasni, a osoba u vezi na daljinu bi valjalo da se često podseća na njih.
5. U određenom trenutku obično dolazi do toga da jedan partner mora da se preseli kako bi bili zajedno. Ipak, koje su posledice ako samo zbog ljubavi pristanemo da odemo u drugu zemlju, nekad i na drugi kontinent? Šta ako se veza završi? Kako da izbegnemo optužbe tipa “Sve sam žrtvovala zbog tebe, a ti mi tako vraćaš”?
Valjalo bi o svim mogućnostima racionalno razmisliti. Kada se ljudi koji dolaze na psihoterapiju nađu u takvoj dilemi, podstaknemo ih da napišu koje su koristi, koje štete od donošenja tako važne odluke. Zatim, da u obzir uzmu i kratkoročne i dugoročne dobiti i štete, kao i dobiti i štete po druge ljude… a potom merimo „težinu“ svakog argumenta. Na kraju možemo dobiti psihološko-matematički rezualtat koji je proizvod naših racionalnih uverenja u vezi sa, na primer, selidbom i brakom u drugoj zemlji.
Optužbe tipa “Sve sam žrtvovala zbog tebe, a ti mi tako vraćaš” se na taj način izbegavaju, jer zapravo smo mi ti koji donosimo odluku na osnovu analize sopstvenih želja i mogućnosti.
6. Ako ljudi često ulaze u ovakve veze, šta to govori o njima – da se plaše vezivanja, da su samodovoljni ili nešto drugo?
Ono što govori je da im iz nekog razloga odgovara veza na daljinu. Iz kog tačno, saznajemo tek nakon što čujemo individualne motive te osobe. Strah od vezivanja je čest motivator za uspostavljanje veza na daljinu. Ali, možemo da zamislimo neku osobu kojoj su stalno tokom života ugađali, kupovali sve što je poželela i na taj način joj zapravo onemogućavali da ima želje – takva bi osoba mogla da uđe u vezu na daljinu da bi malo samu sebe frustrirala, da bi najzad uspela da želi, da žudi za nečim… neki se kriju, imaju nisku samopoštovanje, grade lažne onlajn idetentitete, pa misle da im više odgovara da žive u virtuelnom svetu… Razloge valja ispitivati i razumevati individualno.